Reagovanja na dodelu nacionalnih penzija: Sve vratiti na početak
Izvor: novosti online
Datum: 09.01.2013
Svaki put dodela nacionalnih penzija izaziva burna reagovanja, ne samo u kulturnoj javnosti. Uvek iznova otvaraju se pitanja da li su baš izabrani zaslužili ovo priznanje (pri tome se najviše aludira na pojedince sa estrade), jesu li neki neopravdano ostali kratkih rukava. Članovima komisije, valja priznati, ni ove godine nije bilo lako, jer je od 396 kandidata trebalo izdvojiti samo 50, koliko je budžetom određeno. Dakle, “prolaznicu” je mogao dobiti tek svaki osmi.
- U svetu postoji pravilo da izuzetni umetnici dobijaju titule ili medalje. Tako u Britaniji bivaju nagrađeni titulom sera, a u Francuskoj određenom vrstom ordena - kaže, za “Novosti” prof. dr Milena Dragićević Šešić. - Postoji i dodatak za penzionisane umetnike koji imaju izuzetno malu penziju. Mi smo te dve stvari nesrećno spojili u jedno i dobili to što smo dobili. Zato sistem dodele nacionalnih penzija zahteva duboku reformu, da se umetnicima čije su penzije male dodeli pristojan dodatak, a da se istaknutim umetnicima dodele počasne titule. Sigurna sam kad ne bi bilo novca uz zvanje, ne bi bilo ni pomame, kao što se sada događa.
Operska diva Jadranka Jovanović smatra da moraju da postoje ozbiljni i precizni kriterijumi.
- Mnogi umetnici su dobro radili svoj posao, što se podrazumeva i za to su dobili redovnu penziju, ali samo malobrojni pojedinci učinili su iskorak i dali trajan doprinos nacionalnoj kulturi. Upravo oni zaslužuju ovo priznanje. Za svakog dobitnika mora se jasno znati šta je pružio i ostavio svom narodu. Estradnim umetnicima nije mesto među nacionalnim penzionerima - izričita je naša sagovornica.
Sa ovim stavom se ne slaže etnomuzikolog i kompozitor Dimitrije Golemović koji kaže da je jedan od najnovijih dobitnika Predrag Živković Tozovac više zaslužio ovo priznanje nego neki dirigent za koga niko nije čuo i slavi umesto 40 godina rada, četiri decenije nedirigovanja.
- Spojeno je nespojivo, elitistička kultura sa nečim što je u domenu popularne kulture - napominje Golemović. - Primetio sam da su među novim nacionalnim penzionerima i ljudi koji su se bavili organizacionim poslovima. Smatram da to nije ispravno, jer kakav su oni trajan trag ostavili. Ima i onih koji se decenijama ne pojavljuju, pa ne znam čim su doprineli da postanu nacionalni penzioneri. Jedan od glavnih kriterijuma su i nagrade, a znamo da se one ovde dodeljuju po principu - ja tebi, ti meni.
- Reakcije javnog mnjenja na nacionalne penzije uglavnom se svede na pitanje šta kome, i da li kome šta treba - kaže prof. dr Vladislava Gordić Petković i objašnjava da ovo podseća na scenu iz Šekspirovog “Kralja Lira” u kojoj njegove kćeri razmatraju koliko ljudi treba da bude u njegovoj sviti: sto, pedeset, dvadeset pet, jedan, ili nijedan.
- Važan detalj je sledeći: Lir se povukao s prestola, podelivši kraljevstvo između kćeri, postavivši kao jedini uslov da zadrži pratnju od sto vitezova. Kćeri, željne kraljevanja, pristaju, ali čim su počele da vladaju, počele su i da se ljute na uslov i pokušavaju da ga promene. Na kraju ponižavajuće scene aukcije, u kojoj se neprestano smanjuje broj vitezova, Lir kaže sledeće: “Ne raspravljajte o tome šta treba! I naši najbedniji prosjaci imaju ponešto suvišno. Ako prirodi date samo onoliko koliko joj treba, čovek nije ništa više od životinje.” Ali čoveka čovekom čine potrebe; državu državom čini briga o tim potrebama. Dakle, ne raspravljajmo o tome da li su nacionalne penzije potrebne; raspravljajmo o propozicijama, popravljajmo ih ako mislimo da nisu dobre, ali sačuvajmo obavezu države da brine o onima koji stvaraju vrednosti.
Profesor estetike i kulturologije dr Sreten Petrović podseća da je znatan broj uglednih umetnika pod stare dane ostao bez mnogih socijalnih potpora.
- Zbog toga se čini da stvar treba vratiti na početak, na pitanje ponovnoga preispitivanja zaista realno ugrožene kategorije, koja obuhvata umetnički esnaf, poglavito one sa atributom “slobodnih”. Valjalo bi da u Ministarstvu kulture budu vagane dve vrste činjenica.
OSTALO NERAZJAŠNjENO
Sociolog kulture dr Miloš Nemanjić ističe da je sve vreme imao poverenje u rad komisije, pogotovo kada je ulogu predsedavajućeg preuzeo Miodrag Radovanović Mrgud. Ipak...
- Mislim da je i ove godine ostalo nerazjašnjeno da li je akcenat na vrhunskom doprinosu nacionalnoj kulturi odnosno kulturi nacionalnih manjina ili se ima u vidu i materijalni status kandidata. Da li je reč samo o vrhunskom doprinosu kulturi ili se mora voditi računa i o veoma malim penzijama, pre svega slobodnih umetnika.
