Na Međunarodnom festivalu filmske režije u Leskovcu, Lazar Ristovski je dobio nagradu "Živojin Žika Pavlović" za 2012. godinu. Ozbiljnost i "težina" imena koje nosi ovo priznanje samo su još jednom potvrdili neosnovanost često prisutne demagogije kako nagrade, zapravo, nisu toliko bitne:
- Nagradu "Živojin Žika Pavlović" dobio sam, preciznije, za afirmaciju srpskog filma u svetu. Prošle godine tu nagradu dobio je Predrag Miki Manojlović, i mi smo zasada jedini dobitnici ovog priznanja. Na sreću, ono još ne spada u kategoriju nagrada za "životno delo", jer kad one počnu da se dobijaju onda je kraj puta na vidiku, a ja planiram da tek uradim najbolje uloge - kaže Ristovski, koji je kao glumac, reditelj i producent dobio gotovo sva domaća priznanja.
* I vaš poslednji film, "Beli lavovi", doneo vam je brojna priznanja, pre svega na
festivalima u inostranstvu. Postalo je normalno da naše filmove bolje primaju u svetu, nego kod nas?
- To je bio niskobudžetni film, ali je obišao preko deset svetskih festivala, i dobijao je nagrade publike i kritike. Ovde je bio dočekan na nož, i to od plaćenih slugu tadašnjeg režima. Jadni kritičari koji mogu da se kupe za sto evra, i koji misle da svojim bednim kritikama mogu da ublaže moju bezrezervnu kritiku društva. A, kako vam sada deluje ovaj rečnik? Nekada su ga koristili oni koji su režim Miloševića branili napadima na intelektualce i progresivne snage. Vidite, isti rečnik ja sada mogu da koristim za neke demokratske kritičare, i da sam potpuno u pravu.
* U vašoj filmskoj priči kažete da u Srbiji sve vene, samo politika cveta. Ali, i vi ste bili među umetnicima koji su javno davali podršku određenim demokratskim partijama?
- Da, ali ja ne pripadam nijednoj stranci. Izbegao sam i zamke komunističke partije u ondašnjoj Jugoslaviji, kada to baš i nije bilo lako, i mislim da sam u tom smislu slobodan čovek. To što sam u trenucima borbe za demokratizaciju Srbije ponekad bio na mitinzima demokrata ili G 17 plus, smatram građanskom dužnošću i načinom da se borim protiv sistema jednoumlja koje je vladalo Srbijom.
* Šta po vama znači građanska dužnost, kojom se toliko "ogrćemo" kao floskulom i manipulišemo?
- To znači da ću i sutra, ako mi se učini, i ako se pokaže da je Demokratska stranka bila zabluda i samo "firma" za bogaćenje pojedinaca, pomoći i SNS da se održi na vlasti što duže. Šteta je, recimo, što borba Aleksandra Vučića više liči na neki njegov privatni obračun sa korupcijom i kriminalom, nego na stvarnu potrebu Srbije. Imam utisak da je sam u toj borbi, a još je čestito nije ni počeo.
* Šta je ono što svetska publika i kritika prepoznaju u vašoj crnohumornoj priči o nama?
- "Bele lavove" sam snimio pre nego što je počelo "afričko proleće", a umetnici i umetnost često su vidoviti. Ta priča je na neki način predvidela dešavanja na socijalnom i političkom nebu, ne samo Srbije, već i sveta. U jednom od monologa, glavni junak koga igram izgovara aforizam Rastka Zakića "Štrajkujemo glađu, jer nemamo šta da jedemo". Taj aforizam iz filma tadašnja opozicija nosila je kao transparent po ulicama, što znači da bi uskoro i sadašnja opozicija isto tako mogla da ga upotrebi.
* Gde danas više ima crne komedije - u filmovima koji se snimaju, ili u našim životima?
- Film nije tu da preslikava život, nego da mu daje lepšu, plemenitiju i hrabriju sliku, da onima koji ga gledaju ulije nadu, a ne da je oduzima. U životu, ta crna komedija nije nimalo komična, jer je istinita.
* Beli lavovi su vrsta koja je u izumiranju - smatrate li da su ljudi od integriteta danas u nestajanju?
- Naravno da su i oni u izumiranju. Ili u egzilu. Ili spavaju zimskim snom. Povukli se u svoj intelektualni brlog, a prava i mudra država dužna je da takve ljude vrati na veliku scenu, jer oni mogu da joj pomognu. Stručni, pozitivni kritičari su spas za svako društvo. Akademija nauka, kao stecište najboljih i najpametnijih, govorim ovo bez cinizma, ne sme da bude uspavana ili stranački podeljena, kao što je društvo podeljeno. Ona mora biti svest i savest društva - ne mora da ima direktan uticaj na vlast, ali ona u svojim rukama drži intelektualnu svojinu nacije, i odgovorna je za nju.
* Dali ste podršku prvoj skupštini eks-Ju reditelja, i projektu za formiranje regionalnog fonda. Koliko bi to bio pravi pomak za ovekinematografije, ako se zna da se filmski stvaraoci suočavaju sa istim problemima?
- Reditelj Darko Bajić poslednjih godina zaista se zauzeo za sudbinu srpske kinematografije. Kao predsednik Upravnog odbora Filmskog centra "izgurao" je da se donese Zakon o kinematografiji, iako to, naravno, nije samo njegova zasluga, ali je mnogo radio na tome. Sada "gura" i to zajedništvo reditelja iz koga se može izroditi novi kvalitet na ovim prostorima. Za razliku od političara, ljudi iz kulture, makar mi sa filma, uveliko se povezujemo i pomažemo jedni drugima.
* Šta to u praksi znači?
- Postoji fond za manjinske koprodukcije koji funkcioniše već godinama, gde se projekti uzajamno pomažu. Na neke primedbe koje sam video po novinama da "mi pomažemo hrvatski film, a kad će oni naš", odgovaram da su upravo Hrvati najviše pomogli srpski film u tim manjinskim koprodukcijama. Razlog za to je, naravno, što je i oblast kinematografije u Hrvatskoj bolje uređena nego u Srbiji, i što su oni i bliže Evropi nego mi. Mislim da bi bilo važno, ne samo kad govorimo o filmu, da nova vlast shvati da ne moraju po svaku cenu da se smenjuju svi ljudi na svim funkcijama - ne može Srbija stalno da počinje iz početka, neka oni koji valjaju ostanu gde su.
* Smatrate da za filmove ima para?
- Treba videti koliko je samo potrošeno na serije koje se "vrte" na javnom servisu, i kada će to klupko biti raspetljano - da se vidi gde su otišli milioni potrošeni na jeftine produkcije kojima se zamazuju oči narodu. Njihovi autori često su ljudi koji na RTS rade za platu, i plus "deru" televiziju velikim honorarima, odnosno narod, koji to sve plaća.
* Bili ste prvi srpski glumac koji se "sreo" sa Džejmsom Bondom - u "Kazino rojalu" igrali ste s njim partiju pokera u sto pedeset miliona dolara. Šta biste prvo uradili za Srbiju kada biste, po principu sve je moguće, postali Džejms Bond?
- Nisu takvi likovi potrebni našoj državi. Srbiji treba tolerancija i pamet. Kultura. Ulaganje u obrazovanje. Ulaganje u film. Srbiji su potrebni stručnjaci, a ne partijski poslušnici. Srbiji treba ministarstvo za očuvanje zdravog razuma.
DESET FILMOVA ZA 1.5O0.000 EVRA *
Ono što takođe ponavlja svaka vlast, jeste mali državni budžet i za film i za kulturu uopšte? - Koliko čujem od novog ministra, postoji namera da se još smanji budžet, jer, navodno, pare treba podeliti i drugima u sferi kulture. Nije u pitanju da drugi nemaju dovoljno, i naravno da pare treba da dobiju svi, ali ne nauštrb filma. Suluda je ideja da se ionako mali budžet za film, koji je inače naš najbolji ambasador u svetu, još smanji. Kao važan podatak za one koji misle da se u srpskoj kinematografiji troše miloni, treba reći da je hrvatski fond za kinematografiju između pet i sedam milona evra, a srpski jedva milion i po, i svake godine od toga mi napravimo i preko deset igranih filmova.
KRITIČARI ZA SVE REŽIME *
Naša kritika „Lavove“ nije mazila? - "Beli lavovi" su "iskasapljeni", ali je zato "Radnički rep" postao radnička himna, i to ne samo u Srbiji, nego i u regionu. I to je moje zadovoljenje - prošle godine, po gledanosti, bio je to treći film, a nagrada FIPRESCI međunarodne kritike, moja prava satisfakcija. Tako mi ostaje da se samo podsmevam i stručnosti i moralu kritičara koji su bili "u službi" demokratskog režima, i koji će, kao što naša praksa pokazuje, služiti i sadašnjoj vlasti.
