Najmanje 60.000 radnika je lane svoje nezadovoljstvo iskazalo na ulicama, što je čak 34.000 više nego godinu ranije. A ni ova sezona nije počela tiho jer je do sada oko 2.500 radnika štrajkovima tražilo bolji život. I mada se ovi metodi ne dopadaju ni državi ni poslodavcima, izvesno je da „pale“ jer je 90 odsto zaposlenih, na kraju, dobilo ono što je tražilo.
- Uprkos tome što je država siromašna, štrajkovi i protesti su dokazali da para, ipak, ima jer su većini radnika, uz manje ili više muke, ispunjeni zahtevi - ocenjuje Olga Kićanović, iz Agencije za mirno rešavanje radnih sporova. - To je još jedan dokaz da država reaguje samo na pritisak. Kada su na ulicama profesori, lekari, policija... nađe se način za preraspodelu novca i njime se ugase požari. Ali to sve nas dugoročno i strateški mnogo više košta.
Kićanovićeva dodaje i da su najbrojniji štrajkači bili iz redova državne službe, uprave, javnih preduzeća, komunalci, putari... pa je njihov poslodavac, odnosno Vlada Republike Srbije, većini izašla u susret.
S druge strane, nezadovoljni radnici iz privrede, koji su se borili za svoje zaostala prava, ostali su uglavnom praznih ruku.
- Radnici iz privatizovanih i restrukturiranih preduzeća su tražili ono što im godinama uskraćuju. To su bili protesti gladnih i osiromašenih ljudi koji se nisu libili da sebi seku prste, štrajkuju glađu, dovode svoj život u pitanje. A rezultat su ostvarili samo oni najradikalniji - dodaje Kićanovićeva.
U Savezu samostalnih sindikata Srbije kažu da se najveći broj zahteva štrajkača odnosio na isplatu zarada koje su kasnile mesecima, ponegde i godinama, zatim na povezivanje staža, isplatu jubilarnih nagrada, potpisivanje kolektivnih ugovora, overu zdravstvenih knjižica, smenu direktora, raskid privatizacija...
- U 2011. je bilo 50 štrajkova. Organizovani su u 33 preduzeća, u 17 gradova - analizirao je i Rajko Kosanović, iz SSSS. - Okončan je dva meseca kasnije nakon pregovora sa Vladom.
OVOGODIŠNjI TALAS
Ova godina počela je sa štrajkovima zaposlenih u javnim medijima, tekstilnim preduzećima, energetici, institutima, zdravstvenim i rehabilitacionim centrima, predškolskoj ustanovi, putevima... Primeri najmasovnijih: Leskovac - Fabrika „Inkol“ 500 radnika, Obrenovac - 660 radnika u TENT-u, Kruševac: 500 radnika „14. oktobra“...
