 |
Tadić odlikovao 17 najboljih u Srbiji
Izvor: novosti online Datum: 15.02.2012
BEOGRAD - U Domu Narodne skupštine na centralnoj manifestaciji proslave Dana državnosti, predsednik Srbije Boris Tadić uručio je istaknutim pojedincima i ustanovama odlikovanja za naročite zasluge u oblasti sporta, kulture, bezbednosti, medicine, nauke...
Tom prilikom predsednik Srbije Boris Tadić poručio da je Dan državnosti Srbije praznik svih gradjana Srbije i dan kada možemo da se podsetimo naših slobodarskih tradicija i upremo pogled u naš zjaednički region Balkana, region mira.
Tadić se takodje zahvalio svima onima koji danas, u teškim vremenima, stavljaju ime Srbije u vrh svetskih dogadjaja u najpozitivnijem kontekstu.
"Danas želim da se zahvalim svim odlikovanim, ali i svim našim umetnicima, naučnicima, sportistima i drugima koji u ovom teškim vremenima ekonomskih nevolja stavljaju ime Srbije u vrh svetskih dogadjaja na najpozitivniji način, kao što su to nekada činili Tesla, Milanković, Pupin i drugi ", istakao je Tadić.
Predsednik je odlikovao 17 zaslužnih pojedinaca i institucija, medju kojima tenisera Novaka Djokovića, pozorišnog reditelja Dejana Mijača, teatrologa Jovana Ćirilova, Akcioni tim za lociranje i hapšenje haških begunaca, Srpsko lekarsko društvo, Istraživačku stanicu Patnica, doktora Miodraga Stojkovića, kao i pojedine pripadnike Žandarmerije, Sektora za vanredne situacije MUP i Vojske Srbije.
Dan državnosti Srbije slavi se na Sretenje u znak sećanja na 15. februar 1804. godine, kad je u malom šumadijskom mestu Orašcu počela borba za konačno oslobodjenje od petovekovnog robovanja pod Turcima.
Istog datuma, na Sretenje, 1835. godine, knez Miloš Obrenović proglasio je prvi srpski ustav, koji je smatran za jedan od najliberalnijih i najmodernijih u Evropi tog vremena. Ovaj datum je uzet kao početak stvaranja moderne srpske države i kao nacionalni praznik se slavi od 2001. godine.
NOVAK DJOKOVIĆ
Ordenom Karadjordjeve zvezde prvog stepene odlikovan je čovek za koga obrazloženje nije ni bilo potrebno. Novak Djoković nagradjen je za naročite zasluge i uspehe u predstavljanju Republike Srbije. Djoković je prvi teniser sveta. Djoković je nosilac titule najboljeg sportiste na planeti u 2011. godini. Djoković je najbolji ambasador Srbije u svetu.
Državno priznanje najboljem sportisti sveta stiže posle titula koje je osvojio na najvećim teniskim turnirima u najuspešnijoj godini svoje karijere. Osvojio je Vimbldon, Ju-Es open, odbranio titulu na otvorenom prvenstvu Australije. Pre svega toga, sa teniskom reprezentacijom Srbije osvojio je Dejvis kup. Prošle godine patrijarh srpski Irinej uručio mu je Orden Svetog Save prvog stepena
PETNICA
Istraživačka stanica Petnica biće odlikovana Sretenjskim ordenom drugog stepena, za zasluge u razvoju naučnog podmlatka i unapredjenje obrazovanja. Petnica se, stoji u obrazloženju, bavi razvojem nauke, naučne pismenosti, obrazovanja i kulture.
- Za nas je ovo priznanje veliko iznenadjenje - kaže Vigor Majić, direktor Petnice. - Nismo očekivali da će neko primetiti naš rad i poželeti da ga nagradi na taj način. Ovo priznanje nam je ohrabrenje da nastavimo sa onim što radimo više od tri decenije. Država je shvatila naš rad kao nešto što je važno za razvoj društva. Nadamo se da će to uvideti i drugi, posebno oni od kojih naš rad i zavisi.
JOVAN ĆIRILOV
JOVAN Ćirilov dobiće Sretenjski orden trećeg stepena za naročite zasluge u oblasti pozorišne umetnosti i kulture. Ovu počast Ćirilov je zaslužio kao teatrolog i osnivač Bitefa, filolog, dugogodišnji upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta, svestrani stvaralac, istaknuti humanistički intelektualac, pesnik i prozaista, autor knjiga i rečnika, nosilac titule Vitez reda umetnosti i književnosti Republike Francuske.
- To su lepa priznanja, tim pre što su pripala ljudima iz različitih oblasti - kaže Ćirilov. Novak ?oković dobio je najviše odlikovanje, a meni, lično, je drago što mi je odlikovanje pripalo zajedno sa dugogodišnjim kolegom Dejanom Mijačem.
DEJAN MIJAČ
Sretenjskim ordenom drugog stepena nagradjen je i reditelj Dejan Mijač, kako se navodi u obrazloženju, za naročite zasluge u oblasti pozorišne umetnosti i kulture. Mijač je, navodi se, najznačajniji srpski pozorišni reditelj, dramski pedagog, nosilac najvećeg broja ključih nagrada za pozorišno stvaralaštvo...
- Drago mi je da se neko, eto, setio i mog rada - kaže Mijač. - To je verovatno i neka vrsta verifikacije, što imponuje. Inače, ovo mi je prvo odlikovanje u životu. Za vreme socijalizma nisam dobijao državne nagrade, ali zbog toga nisam žalio.
GEORGIJ POLTAVČENKO
Ordenom srpske zastave prvog stepena za naročite zasluge u razvijanju medjunarodnih odnosa i prijateljstva naroda Srbije i Rusije odlikovan je gubernator Sankt Peterburga i specijalni predsednički izaslanik Georgij Sergejevič Poltavčenko. U obrazloženju se navodi da je Poltavčenko dao izuzetan doprinos unapredjenju bilateralnih odnosa Republike Srbije i Ruske Federacije i lično doprineo naporima da se zaštiti srpski narod, naročito na Kosovu i Metohiji.
MIODRAG STOJKOVIĆ
Doktor Miodrag Stojković biće odlikovan Sretenjskim ordenom trećeg stepena za zasluge u naučno-istraživačkom radu u oblasti genetike. Stojković je srpski naučnik poznat u svetu po istraživanjima sa embrionalnim matičnim ćelijama, koji je svoj naučni projekat nastavio u Srbiji, otvorivši Specijalnu bolnicu za lečenje steriliteta u Leskovcu.
- Sretenjski orden je najveće priznanje koje sam do sada dobio u svojoj zemlji - kaže Stojković. - Nagradjen je i rad svih mojih bivših i sadašnjih saradnika iz specijalne bolnice Spebo iz Leskovca i Medicinskog fakulteta u Kragujevcu kao i rad moje supruge Petre. Mnogo bi mi značilo i da Ministarstva prosvete i nauke više novca ulažu u naučne projekte koji imaju svetsku verifikaciju.
SRPSKO LEKARSKO DRUŠTVO
Povodom 140 godina postojanja, Sretenjskim ordenom drugog stepena nagradjeno je Srpsko lekarsko društvo za naročite zasluge u oblasti medicinskih nauka i unapredjivanju zdravstva. Priznanje su zaslužili neprekidnim usavršavanjem lekara, razvojem medicinske nauke i izučavanjem osobenosti zdravstvenog stanja naroda. Srpsko lekarsko društvo je jedna od najstarijih nacionalnih institucija.
SRDJAN ALEKSIĆ
Zlatnom medaljom „Miloš Obilić“ za ispoljenu hrabrost i delo ličnog herojstva posthumno je odlikovan Srdjan Aleksić. Ovaj momak iz Trebinja hrabro je 1993. godine stao u zaštitu svog komšije Bošnjaka koga je napala grupa nasilnika. Hrabrost je, nažalost, platio životom. Od zadobijenih povreda Srdjan je pao u komu. Preminuo je nekoliko dana kasnije u 27. godini života. Njegov otac na umrlici je napisao da je Srdjan umro vršeći svoju ljudsku dužnost.
POLICAJCI
Posthumnom zlatnom medaljom Miloš Obilić odlikovana su i trojica policajaca koji su na dužnosti dali svoje živote. Slobodan Cvetić nastradao je prilikom sprečavanja razbojništva u banci u beogradskom naselju Karaburma 20. oktobra prošle godine. Aleksandar Rkman poginuo je 21. jula 2011. godine tokom intervencije zbog porodičnog nasilja. Siniša Hrnjez poginuo je kada je na kolegu i njega u Novim Ledincima bačena ručna bomba.
Sva trojica policajaca nosioci su posthumnog priznanja „Večernjih novosti“ „Najplemenitiji podvig“ za 2011. godinu.
MEDALJE
Ordenom zasluga za odbranu i bezbednost prvog stepena odlikovana je Bezbednosno-informativna agencija. Osam pripadnika BIA odlikovano je zlatnom medaljom za zasluge, a srebrnom medaljom za zasluge - 14 pripadnika. Za ispoljenu hrabrost i dela ličnog herojstva srebrnom medaljom za hrabrost Miloš Obilić nagradjen je i odredjen broj pripadnika Žandarmerije, Sektora za vanredne situacije, MUP-a i Vojske Srbije koji su učestvovali u izvršenju redovnih zadataka.
Zlatnu medalju za zasluge poneće radnici Rudarskog basena „Kolubara“, medalju za revnosnu službu pripadnici Vojske Srbije i Sektora za vanredne situacije. Akcioni tim za lociranje i hapšenje haških begunaca - odlikovan je Sretenjskim ordenom, prvog stepena, za naročite zasluge na zaštiti i unapredjenju pravne države.
DIANA BUDISAVLJEVIĆ
Zlatnu medalju „Miloš Obilić“ za humanitarni rad posthumno je dobila Diana Obekser Budisavljević, zaboravljeni junak Drugog svetskog rata, koja je iz logora Nezavisne države Hrvatske za vreme Drugog svetskog rata spasila 12.000 uglavnom srpske dece.
Ovim odlikovanjem Srbija je ispravila istorijsku nepravdu prema izuzetnoj ženi, čije je delo pola veka čamilo u tami zaborava.
Tek posle feljtona, a zatim i akcije koju su tokom 2010. godine pokrenule „Novosti“, šira javnost saznala je za podvig heroine koja je, prema oceni istoričara, vodila najveću humanitarnu akciju Drugog svetskog rata.
Sa malom grupom saradnika, rizikujući sopstveni život Diana je od 1941. do 1943. godine neprekidno organizovala izvlačenje bolesne i nemoćne dece iz logora Jasenovac, Stara Gradiška, Lobor-grad, Gornje Rijeke i Siska. Najmladji logoraši, uglavnom sa Korduna, Kozare, Potkozarja, Banije i drugih delova Hrvatske, posle pružanja najnužnije pomoći, Diana je rasporedjivala u imućnije zagrebačke porodice.
O svoj spasenoj deci, medjutim, vodila je preciznu evidenciju. Zahvaljujući tome, mališani su posle rata mogli da nadju svoja rodna mesta i porodice. Osim golog života, Diana Budisavljević je najmladjim logorašima tako spasila i ime, poreklo i veru.
Dianin podvig, posle Drugog svetskog rata, nije bio u interesu novih vlasti. Napustivši Zagreb sa porodicom, umrla je u austrijskom gradu Insbruku 1971. godine.
V.M.- R.D.
|
