 |
Procene međunarodnih institucija: Vreme je za teške odluke
Izvor:eer Datum:08.03.2012
Ako Srbija ne želi da završi u ambisu moraće da "zagrebe" ispod površine i sprovede korenite promene. Na ovo nas upozoravaju zvaničnici svih svetskih institucija koje učestvuju u kreiranju ekonomske politike zemlje.
- Srbija mora da nastavi sprovođenje reformi koje bi trebalo da uključuju ne samo lake, već i teške mere, pa će tako efekat tih reformi biti veoma veliki - kaže Bogdan Lisovolik, šef kancelarije MMF u Beogradu, dodajući da su strukturne reforme sprovedene do sada bile nedovoljne da se reše problemi privrede.
Po njegovom mišljenju, trebalo bi napraviti dobru ravnotežu između javnog i privatnog sektora, pošto javni sektor u Srbiji troši previše, a udeo privatnog sektora u izvozu i štednji je i dalje vrlo nizak. Neophodne su i reforme na rashodnoj strani budžeta.
- Srbija treba da nastavi da ide ka uspostavljanju novog modela rasta zasnovanog na izvozu, štednji i investicijama i da iskoristi mogućnosti koje pruža dobijanje statusa kandidata - ističe Bogdan Lisovolik.
On podseća da je javni dug Srbije blizu zakonskog ograničenja i da nije nizak, u poređenju sa državama regiona, među kojima Mađarska i Poljska imaju visok nivo javnog duga, dok zemlje kao što su Rumunija i Bugarska imaju niži javni dug.
Srbija bi, kako je rekao, trebalo da sprovede reformu penzionog sistema, pošto penzioni fond ima visoke izdatke i deficit, a odnos zaposlenih i penzionera je skoro jedan prema jedan.
Lu Brefor, šef kancelarije Svetske banke u Srbiji, smatra da Srbija ne može sebi dozvoliti sitne pomake, već su neophodne strukturne reforme koje će biti pokretač domaćeg ekonomskog rasta zasnovanog na izvozu.
Po Breforu, reforme koje se odnose na javna preduzeća trebalo bi da budu glavni nosilac modela rasta posle krize.
- Poboljšanja ne moraju nužno da potiču od privatizacije, ali gotovo sigurno treba da potiču od depolitizacije, boljeg upravljanja, transparentnosti i odgovornosti, povećane produktivnosti - ističe Brefor.
On smatra da bi glavni pokretači izvoza i novog modela privrednog rasta u Srbiji trebalo da budu inovacije, agrar, energetika i industrija, te da bi snažno trebalo podsticati razvoj trgovine, unaprediti klimu za poslovanje i smanjiti državne subvencije i birokratiju.
JAVNA PREDUZEĆA TROŠAK
Doprinos privatnog sektora u BDP-u Srbije je svega 60 odsto, dok je taj udeo u svim zemljama u regionu 70 do 80 odsto - upozorio je Lu Brefor. Kao primer naveo je "Železnice Srbije", koje bi Srbija mogla da iskoristi kako bi postala centar logističkih usluga koji povezuje zapadnu i istočnu Evropu. - Pa ipak, posle osam godina i 1,2 milijarde evra direktnih subvencija, a da ne spominjem državne garancije u vrednosti od 210 miliona evra, prosečna brzina železnice ostaje svega 25 kilometara na sat u komercijalnom transportu - navodi on.
E.E.R.
|
