|
Privreda meri dinar
Izvor:novosti online Datum: 08.03.2012
Polemike oko kursa u Srbiji ne prestaju. Privrednici su, kako se i očekivalo, pokrenuli ovo pitanje i tokom aktuelnog Biznis foruma na Kopaoniku. Koliko vredi dinar i možemo li ulagati u njegovu stabilnost - pitanja su koja su, po ko zna koji put, podelila privrednike. Sve skuplji evro ne prija uvoznicima, dužnicima "zida" dug, ali se ne žale izvoznici. Makar oni koji koriste domaću sirovinu. Guverner NBS Dejan Šoškić im u međuvremenu svima poručuje - dinar je onakav kakva je i srpska privreda.
Ma koliko se ko žalio, fiksni kurs u Srbiji nećemo skoro doživeti. Guverner kaže, domaća valuta na duži rok, sa privredom kakav je naša, ne može da bude stabilna.
- Zemlje s nedovoljno konkurentnom i uvozno orijentisanom privredom, a koje godinama troše više nego što proizvode, koje odlažu strukturne reforme, ne privlače dovoljno direktnih stranih investicija i ne ispoljavaju reformski napor, kao što je aktivan aranžman sa MMF-om, na srednji i dugi rok ne mogu imati relativno stabilan devizni kurs - rekao je guverner Šoškić. - Sadašnji sistem plivajućeg deviznog kursa najprihvatljiviji je imajući u vidu stanje u privredi Srbije. Svi pokušaji fiksiranja kursa prema nekoj stranoj valuti su propali. Estonija je u tome uspela, ali je morala da smanji plate zaposlenima u javnom sektoru za 20 odsto.
U privredi poput srpske, fiksiranje bi trošilo više deviznih rezrevi i povećalo bi rizik od finansijske krize, koja bi mogla da izazove bankrot i građana i privrede i države. Guverner zato privrednicima savetuje da u uslovima plivajućeg kursa, rizik njegove promene mogu da izbegnu sklapanjem terminskih ugovora. Njima se unapred ugovaraju uslovi kupovine deviza.
Privrednici, međutim, ovakve ugovore izbegavaju. Kažu da mogu da se isplate samo prilikom velikih transakcija, ali i tada nose određene rizike.
- Takozvano hedžovanje i terminski ugovori nisu isplativi za nas koji svake nedelje nešto uvozimo - kaže Milan Knežević, vlasnik "Modusa". - Ja bih morao da zaposlim dva radnika da samo na tome rade. Mi koji često uvozimo, plaćamo kada imamo para. Ako ne bismo imali, morali bismo u kredit.
Od privrednika se može čuti da je kolebanje dinara poslednjih nedelja dužnicima dug povećalo za pet odsto. Uvoznici sada, kada se slabljenju dinara dodaju i porezi, robu plaćaju 12 odsto više.
PROBLEM SU SKOKOVI
Vlasnici preduzeća upozravaju da je za njih najveći problem naglo i veliko slabljenje domaće valute. Činjenica je da većina proizvođača sirovine uvozi, te im tada troškovi rastu. Sa druge strane su, međutim, kupci sa sve tanjim novčanicima. Zato se mnogi ne usuđuju da povećaju cene proizvoda.
S.B.
|
