Živim sa sinom školarcem i majkom. Na alimentaciju od oca mog deteta ne mogu da računam, jer je izgubio posao pre nekoliko godina. Imam platu od 35.000 dinara, ali nam to potraje maksimalno dve nedelje. Da majka nema penziju, bukvalno bismo gladovali. Živimo u stanu mojih roditelja, jer na još jedan kredit ne smem ni da mislim. Zaduženi smo do guše. Rate su nam iz meseca u mesec sve veće, a primanja sve tanja.
Upravo domaćinstvo Beograđanke Milene D. slika je naše prosečne porodice, koju statistika koristi za oslikavanje standarda. U krugu porodice su tri člana, a pre samo desetak godina bilo ih je četiri. Uz majku i oca, zaposlenih, bilo je i dvoje dece. Sada se naša kupovna moć meri prema porodici koja ima jednog zaposlenog, jednog penzionera i jednog izdržavanog člana.
Zastrašuje podatak da u mesečnim prihodima svake porodice raste učešće penzija, a opada udeo plata. Trenutno je u prosečnoj srpskoj porodici gotovo izjednačeno učešće primanja najstarijeg člana i zaposlenog. To pokazuje da se sve više oslanjamo na primanja najstarijih.
Najveći udeo u ukupnim prihodima srpskih domaćinstava čine zarade iz redovnog radnog odnosa - 40,4 odsto. Pre samo godinu dana zarade su u porodičnoj kasi učestvovale sa 45,6 odsto. Penzije trenutno čine 34,2 odsto ukupnih primanja. Ček od penzija donedavno nije popunjavao ni 30 odsto kućnog budžeta.
- Nažalost, raste učešće penzija u kućnom budžetu, a smanjuje se udeo plata - kaže ekonomista Vladana Hamović. - To je posledica rastuće nezaposlenosti, mladi i radno sposobni gube posao ili rade za skromne plate. Prosek zarada od 37.000 dinara sve govori, a veliki broj ljudi ima i mnogo manje. Tako dolazimo u situaciju da su nam penzije, bez obzira na to koliko male bile, jedini siguran izvor prihoda u porodicama.
Domaćinstva u Srbiji imala su u poslednjem kvartalu lane mesečne prihode, prosečno, od 53.984 dinara. Anketa o potrošnji domaćinstva pokazuje da porodice na raspolaganju imaju od 42.491 do 63.656 dinara. Najskromniji prihodi su na jugoistoku zemlje.
Podaci o mesečnim prihodima i potrošnji u Srbiji, dobijeni anketom među 1.142 domaćinstva, pokazuju i iz kojih izvora stižu prihodi. Uz platu i penziju, ostatak čine primanja van radnog odnosa, socijalna primanja, ona iz inostranstva... Oko tri odsto srpskih porodica preživljava zahvaljujući pomoći rođaka sa sela, a 1,1 odsto njih od dotacija iz inostranstva.
U Vojvodini i Šumadiji dobar deo prihoda dolazi od poljoprivrede, dok je taj priliv u Beogradu neprimetan. Domaćinstva u Vojvodini imala su veliki udeo potrošačkih i investicionih kredita u ukupnim mesečnim prihodima. Dok u njihovim prihodima krediti učestvuju sa 4,3 odsto, na jugu Srbije prihodi od pozajmica čine samo 0,4 odsto kućnog budžeta.
Besparica je naterala mnoge građane Srbije da se sete svojih rođaka sa sela. Jedino tako mnogi uspevaju da ostave napune povrćem, a zamrzivače mesom. Statistika kaže da „naturalni“ prilivi u budžetu domaćinstva čine prosečno 5,4 odsto, ali iskustvo pokazuje da se gotovo čitavi gradovi na jugu naše zemlje oslanjaju i zavise od - sela.
Tako preživljavaju mnoge porodice u južnim i zapadnim delovima Srbije. Upravo u najsiromašnijim krajevima zemlje. Zvanični podaci o naturalnoj potrošnji, koja beleži rast poslednjih godina, pokazuje i da svoje potrebe domaćinstva često „krpe“ razmenama.
- U beogradskom regionu naturalna razmena zastupljena je sa svega 1,2 odsto, dok je gotovo osam puta veća u zapadnim krajevima zemlje, gde dostiže 9,5 odsto, koliko je u Šumadiji i regionu zapadne Srbije - kažu u Zavodu za statistiku Srbije. - U Vojvodini taj udeo iznosi 4,4 odsto.
„Dotacije“ od poljoprivrede uvek su bile oslonac mnogih porodica. Sve učestalije vraćanje ovakvom „punjenju“ frižidera posledica su velike nemaštine i nezaposlenosti.
Prosečno srpsko domaćinstvo bezmalo polovinu mesečnih prihoda, koju čine najvećim delom jedna plata i jedna penzija, izdvaja za hranu. Učešće hrane u troškovima srpske porodice iznosi 42,7 odsto, dok je u razvijenim zemljama između 10 i 15 procenata.
Vladimir Božanić, načelnik Odeljenja anketnog istraživanja u Republičkom zavodu za statistiku, kaže da je zemlja toliko siromašnija koliko je učešće hrane u ukupnim troškovima veće.
- Od početka krize 2008. godine do danas struktura potrošnje prosečnog srpskog domaćinstva značajno se promenila - objašnjava Božanić. - Ljudi moraju najpre da zadovolje potrebe za hranom, pa su prinuđeni da se odriču ostalog u korist nabavke osnovnih namirnica. To je i očekivano, jer su plate ostale više-manje iste, a troškovi i cene rastu. U poslednjem kvartalu prošle godine na ličnu potrošnju porodice su mesečno izdvajale, prosečno, 49.699 dinara, a samo za hranu i piće odlazilo je 21.241 dinar.
SEVER - JUG
Struktura potrošnje prosečnog domaćinstva razlikuje se od regiona do regiona. Tako žitelji južne i istočne Srbije na ishranu odvajaju gotovo polovinu prihoda - 48,9 odsto. U Beogradu se odvaja 45,6 odsto, u Šumadiji i zapadnoj Srbiji 41,8 odsto, a u Vojvodini najmanje - 37,1 odsto. Na jugu se, međutim, manje odvaja za transport, rekreaciju i kulturu, obrazovanje...
