Nestaju brže nego što se rađaju. I tako je dve godine zaredom. Država je početkom krize u mala i srednja preduzeća, preduzetnike i porodične biznise upirala prstom kao u najvitalniji deo naše privrede, a oni su počeli da posustaju. Umesto da jačaju, jedva opstaju, neprestano tražeći niže poreze i doprinose, manje taksa i naknada, brže procedure... A, nesuđeni najizdržljiviji deo naše privrede sa početkom kampanje ponovo se našao u fokusu političara. Za početak, obećava im se veća podrška i subvencije.
Premijer Mirko Cvetković najavio je, u razgovoru za „Novosti“, i reformu poreskog sistema. A, i stručnjaci bi, kako kažu „da se pitaju“, malom biznisu pomogli najpre poreskom reformom, koja bi smanjila opterećenja rada. Prosečna plata trenutno državi daje svojih 64 odsto. A da je to neizdrživo, upozorava konsultant za poreski sistem Saša Radulović, vidi se iz činjenice da je većina zanatlija i poljoprivrednika u sivoj zoni.
- Loš poreski sistem ubija mala preduzeća i poljoprivrednike - ističe Radulović. - Zna li neko molera koji radi legalno? Da bi poslovao u legalnim tokovima, moler koji zaradi oko 2.100 evra godišnje državi na poreze i doprinose na platu treba da da 1.150 evra. To je nerealno i neodrživo.
Da bi se rasteretio rad, država mora da uzme na drugom mestu, a načina je više. Jedna od varijanti je povećanje poreza na dodatu vrednost. Radulović smatra da je bolje rešenje veće oporezivanje imovine.
- Suština ne treba da bude veći PDV, jer to može da bude privremena mera - kaže Radulović. - Trebalo bi da se povećaju porezi na imovinu, porez na profit preduzeća, pa tek onda PDV. Naravno, potrebna je manja javna potrošnja, ali to izgleda niko neće da sprovede u delo. Kada kažem veći porez na imovinu, ne mislim na građane koji žive u stanovima. Mislim na građevinsko i poljoprivredno zemljište od koga se zarađuje. Minimalna zarada, s druge strane, mora da bude oslobođena opterećenja. Tako je u Americi i Kanadi. Veće zarade se oporezuju i to progresivno, pa ko zarađuje najviše, plaća najviše.
Sa tim se slažu i vlasnici preduzeća. Odavno postoji zahtev da se minimalna zarada ne opterećuje, a poslodavci poslednjih godinu dana nikako da se izbore i za dogovoreno povećanje neoporezivog dela. Prošle nedelje je, uz povećanje minimalca, država još jednom pristala da poreze oprosti - umesto na nešto više od 7.000, na punih 10.000 dinara plate.
Dok Radulović ne veruje da je suština problema u parafiskalnim opterećenjima, poslodavci ih svakodnevno napadaju.
Prosečno malo ili srednje preduzeće plaća između 42 i 46 nameta - kaže Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca. - Preduzetnik podmiruje oko 35 opterećenja. Istina je da ih je teško precizno popisati. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj došla je do brojke od čak 258, ali su tu mnoge administrativne takse koje se odnose na građane, a ne samo na privredu
SVE IH JE MANJE
U Srbiji je sve teže poslovati, što se najbolje vidi u odnosu novoosnovanih i brisanih preduzeća i radnji. Do krize, početnici ili povratnici bili su daleko brojniji od onih koji su godinu završavali s katancem. U poslednje dve godine, međutim, stvar se preokrenula. Tako smo 2010. godinu završili sa 1.869 manje preduzetnika, a prošlu sa minusom od čak 3.052 radnje. U Agenciji za privredne registre napominju da je na to uticala i primena Zakona o automatskom stečaju. U 2010. je tako ugašeno 5.950 firmi, a prošle godine čak 10.078.
POČETNICI -Ako bi se menjala poreska pravila, poslodavci veruju da je neophodno početnicima u prvim godinama obezbediti manje poreze i doprinose, koji bi zavisili i od upošljavanja novih radnika. Različite stope trebalo bi da važe i za različite sektore, tako što bi se oni manje profitabilni, poput tekstilnog, manje i oporezovali.
Među nezvaničnim porezima najtvrđi je zalogaj firmarina. Ona je prosečan frizerski salon tokom prošle godine, u zavisnosti od opštine u kojoj posluje, koštala između 1.500 i 45.000 dinara.
- Ako država želi da pomogne malim firmama, Ministarstvo finansija treba da propiše koliko taksa i naknada lokalne samouprave mogu da uzimaju i da odredi maksimalne iznose - dodaje Rajić. - Mala i porodična preduzeća treba osloboditi plaćanja firmarine, a svima treba ukinuti naknadu za korišćenje građevinskog zemišta, kao i takse za unapređenje životne sredine. Naknada za šume se naplaćuje kao 0,025 odsto ukupnog godišnjeg prihoda. To praktično povećava za 2,5 odsto porez na dobit preduzeća. Bolje je njega povećati, nego ovako uzimati. Potrebna je razvojna banka i podrška pri uvođenju raznih standarda, naravno, poreska reforma, i smanjenje sive ekonomije.
OTPIS KAMATA
Predsednik Skupštine zajednice preduzetnika Privredne komore Srbije Miroslav Miladinović je rekao da Zajednica preduzetnika u saradnji sa Ministarstvom finansija priprema Nacrt zakona o otpisu kamate na dospele obaveze po osnovu određenih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na dan 31. decembra 2011. godine. Suština ovog predloga je da se rastereti poslovanje preduzetnika tako što bi im bilo omogućeno da od dana usvajanja zakona pa u narednih 12 meseci uplate glavnicu duga, nakon čega bi im se kamate za dospele obaveze otpisale.
