 |
Drastičan pad zaposlenosti u Srbiji
Izvor:novosti online Datum:05.03.2012
Pre samo tri godine, nijedan od 257.922 radnika nije ni sanjao da će uskoro dobiti otkaz, ali je upravo to doživeo. Srbija je, od početka ekonomske krize do danas, desetkovala svoju radnu snagu, a u ”crnu knjigu” otpuštenih najviše prezimena ”upisali” su Kragujevac, Kraljevo, Kruševac, Aleksinac, Svrljig... U pojedinim sidikatima pak prognoziraju da će se na ovaj spisak dodati još 150.000 prezimena do kraja godine.
Od severne do južne tačke otkazi su se nemilice delili u gotovo svim granama, ali je najveći pad zaposlenih zabeležen u prerađivačkoj industriji (64.134), trgovini (14.763), građevinarstvu 14.243... Najgore su prošli zaposleni u privatnom preduzetništu jer je sa 401.016 radnika, broj onih koji rade spao na samo 234.459.
U Republičkom zavodu za statistiku potvrđuju da je i malo koji region zaobišla ova sudbina. Najveći broj radnih mesta ugašen je u Zlatiborskom okrugu, a iza njega su na crnoj listi odmah Jablanički, Pčinjski, Moravički i Mačvanski. U pojedinim krajevima, kriza je uzela strašan danak kao, na primer, u Svrljigu gde trenutno radi svega 56 odsto nekadašnjeg broja zaposlenih, a ništa bolje nije ni u Baču. A u devet od 159 opština pad zaposlenosti je veći od 30 odsto.
- Stopa zaposlenosti je u novembru 2011. iznosila 35,3 odsto. Od toga za muškarce 43,1 odsto, a za žene 28,2 odsto - kaže Rajko Kosanović, ekonomski savetnik u Savezu samostalnih sindikata Srbije. - Samo u odnosu na oktobar 2010. ona je pala za čak 2,8 procentnih poena.
Kosanović podseća da ni poslednji podaci iz ankete o radnoj snazi, objavljenoj u novembru 2011. godine nisu optimistični jer je, u odnosu na broj zaposlenih u aprilu 2008. godine, spisak kraći za 613.632 imena, odnosno za čak 21,62 odsto. Osim radnika koji su posao izgubili otkazom, među njima su, doduše, i oni koji su u međuvremenu penzionisani, ili su preminuli, odselili se u drugu zemlju...
Da trendovi nisu ni najmanje ohrabrujući, potvrđuju i podaci Zavoda za statistiku po kojima je u 2001. godini Srbija imala 2.101.668 zaposlenih, pet godina kasnije spisak radnika je smanjen za 76.041, a 10 godina potom imamo 358.257 uposlenih manje nego početkom decenije.
- Samo za poslednjih pet godina privatizacija je bez posla ostavila čak 375.000 radnika - kaže i Zoran Ristić, iz UGS ”Nezavisnost” i stalni član Socio-ekonomskog saveta Srbije. - U tom je periodu 74 odsto zaposlenih iz društvenog sektora ostalo bez stalnih i redovnih primanja.
Prema njegovim rečima, radna mesta izgubilo je najviše onih koji su zarađivali u metalskom sektoru, prehrambenoj industriji i ugostiteljstvu.
Poslednji podaci Nacionalne službe za zapošljavanje pokazuju da se poslu na birou rada nada 735.053 građana, kao i da su liste nezaposlenih najduže u Čačku, Valjevu, Aranđelovcu...
- Najveće učešće u nezaposlenosti ima region Šumadije i Zapadne Srbije (32,36 odsto), zatim Vojvodine (26,93 odsto), Južne i Istočne Srbije (26,64 odsto), Beogradski region (13,21 odsto) i region KiM (0,86 odsto).
SVE VIŠE RADNIKA
Statistika pokazuje da je danas u 15 opština više zaposlenih nego početkom krize 2008. godine. Reč je o opštinama sa malim brojem stanovnika, pa u njima ukupno radi samo 51.562 meštana što je svega tri odsto ukupnog broja zaposlenih. To su: Rača, Batočina, Sremski Karlovci, Surčin, Sjenica....
U SIVOJ ZONI TREĆINA PROIZVODA
U Savezu samostalnih sindikata Srbije kažu i da je stopa neformalne zaposlenosti u novembru 2011. godine manja za 2,1 procentni poen nego u aprilu iste godine, ali i za 1,8 procentnih poena u odnosu na oktobar 2010. godine. - U sivoj ekonomiji je angažovano oko 700.000 ljudi i oni ostvaruju vrednost u visini od čak 30 odsto bruto društvenog proizvoda - kaže Rajko Kosanović.
B.S.-R.D.
|
