Države bivše SFRJ ubrzale su podelu diplomatsko-konzularnih predstavništava, ali ni posle dve godine nema izgleda da će se "otkočiti" deoba nekadašnje društvene i privatne svojine, kao i jugoslovenskih deviznih rezervi.
Inače, još se vode pregovori oko narednog sastanka Komisije za sukcesiju imovine bivše SFRJ, koji bi trebalo da se održi u maju u Sarajevu. Trebalo bi da se razgovara i o podeli deviznih rezervi (aneks C), a procene su da na računima stranih banaka i raznih međunarodnih fondova ima oko 645 miliona dolara preteklih iza bivše Jugoslavije.
"Zapinje" oko aneksa G ugovora o sukcesiji, koji se odnosi na društvena preduzeća i privatnu imovinu. Hrvatska je do sada imala najmanje interesa da se otvara ovo pitanje, zbog velikog broja firmi iz Srbije kojima je u ovoj zemlji ostala atraktivna imovina, ali i građana koji potražuju stanarska prava i deviznu štednju.
Brisel ne gleda blagonaklono na mogućnost da Zagreb sačeka ulazak u EU "opterećen" ovim nasleđem iz prošlosti. Zato Beograd očekuje da bi stvari konačno mogle da se mrdnu sa mrtve tačke:
- Mi smo odavno Hrvatskoj predložili nacrt bilateralnog ugovora o sprovođenju aneksa G i nadamo se da bi mogli da se ubrzaju dogovori oko parafiranja ovog dokumenta. Čak smo predložili i da se odvojeno rešavaju društvena preduzeća i zaštita stanarskih prava. Čekamo odgovor nove hrvatske vlade - kaže nam Gašo Knežević, visoki predstavnik naše zemlje u Komisiji.
Sporni aneks G predviđa vraćanje imovine u stanje na dan 31. decembra 1990. Hrvatska je, međutim, 1991, Uredbom o nacionalizaciji srpske imovine vlasništvo prenela na državu, što dodatno komplikuje sukcesiju.
Tako oko 400 preduzeća iz Srbije potražuje svoje, u međuvremenu useljene ili prodate, nekretnine u Hrvatskoj. Procene Direkcije za imovinu Srbije su da je u momentu raspada države, imovina Srbije samo u Hrvatskoj vredela oko 1,8 milijardi evra, a hrvatskih u našoj zemlji oko 800 miliona evra. Takođe, Srbi u Hrvatskoj potražuju najmanje oko 65.000 kuća i stanova.
Među firmama koje potražuju imovinu u Hrvatskoj, među kojima su i odmarališta na primorju, su i "Železnice", "Zastava" iz Kragujevca, "Prvi maj" iz Pirota...
SRBIJI PRIPALA 31 ZGRADA
Bivšerepublike SFRJ do sada su, od ukupno 123 diplomatsko konzularnih predstavništava, raspodelile 67. Još 56 zgrada čeka novog vlasnika. Srbija je u ovom procesu postala bogatija za 31 nekretninu.
