Srđan Koljević: Stvarnost i humor idu zajedno u životu
Izvor: novosti online
Datum: 16.05.2013
Dok film "Krugovi", za koji je Srđan Koljević napisao scenario, obilazi svetske festivale i osvaja priznanja, njegove misli okrenute su novom projektu - filmu o Rudolfu Cistleru, advokatu Gavrila Principa, radnog naslova "Branio sam Mladu Bosnu". Prethodno ostvarenje obeležila je saradnja sa rediteljem Srdanom Golubovićem, ali u novom filmu Koljević će, osim scenarija, potpisati i režiju.
- Ovo je priča o dr Rudolfu Cistleru, advokatu koji je po službenoj dužnosti branio pripadnike Mlade Bosne, odnosno sarajevske atentatore u sudskom procesu. Trenutno sam u završnoj fazi pisanja scenarija. Kasting će biti održan krajem leta, a početak snimanja planiramo za jesen - otkriva za "Novosti" Srđan Koljević, autor nagrađivanih filmova "Sivi kamion crvene boje" i "Žena sa slomljenim nosem".
Plan autora i producenta ("Košutnjak filma") jeste da film bude spreman za premijeru 28. juna 2014, kada se obeležava 100 godina od Sarajevskog atentata i početka Prvog svetskog rata.
* Šta čini okosnicu scenarija?
- Centralna priča je sudski proces koji je vođen protiv pripadnika Mlade Bosne, jer se kroz njega dosta toga saznaje i vidi. Ali naravno, bavim se i organizacijom Mlada Bosna i atentatom, jer smatram da tu ima mnogo nepoznanica. Događaje posmatramo iz vizure advokata Cistlera.
* Zašto je vaš junak advokat Gavrila Principa, a ne sam atentator?
- Mislim da je to zanimljiviji, objektivniji ugao. Interesantna mi je i hrabrost tog čoveka, koji je ustao da zaštiti one koji su bili izloženi linču, a sam sebe izložio istom. Takva moralna hrabost je dobra okosnica za film. Za nas je interesantno što je Cistler delom Hrvat, delom Nemac. Utoliko je njegova vizura objektivnija.
* U čemu se ogleda njegova hrabrost?
- Sam sudski proces je veoma interesantan i jedan je od najznačajnijih u 20. veku, ali Cistlerova odbrana je ušla u anale, jer je srušio optužnicu za veleizdaju, odnosno pokušaj otcepljenja Bosne od Austrougarske. Dokazao je da po zakonu Bosna i Hercegovina nisu bile utelovljenje u monarhiju, jer akt o aneksiji nije usvojen u parlamentu. Bilo je veoma hrabro tvrditi tako nešto. U trenutku kada je cela Evropa bila u ratu, Cistler je u svojoj odbrani dokazao da je Austrougarska počinila agresiju. Time je sebe izložio linču, nije smeo da napusti sudnicu, jer ga je razjarena gomila austrijskih oficira čekala ispred. Iako su mnogi tražili glavu Rudolfa Cistlera, uspeo je da se spase, a kako, videćete u filmu!
* Koliko znamo o ovoj temi i tom vremenu?
- Danas se samo zna o Gavrilu Principu kao tragičnom heroju. Moja želja je da predstavim celu tu generaciju mladih i njihove ideje. Među njima je bio i Ivo Andrić, prvi predsednik Srpsko-hrvatske napredne omladine, koja je bila osnova buduće Mlade Bosne, ali i drugi intelektualci, poput Tina Ujevića. Svi su oni bili deo pokreta koji je imao i oslobodilačke i socijalne ideale.
* Da li to znači da će se među junacima vašeg novog filma naći Andrić, Ujević...?
- Da, ali samo kao epizodni junaci. Fokusiran sam na atentatore i ideale mladih. Osim Principa, sudilo se još dvadeset četvorici mladića, koje je branilo pet advokata. Jedan od njih je ozbiljno shvatio svoju dužnost - Cistler!
* Dugo ste se i ozbiljno pripremali za ovaj film?
- Ovom temom se bavim već 20 godina, a za to vreme sam sakupio obiman materijal, ne samo iz istorijskih izvora već i od porodica, naslednika ljudi o kojima pričam. Danas se veoma malo zna o austrougarskoj okupaciji, o razlozima zbog kojih se omladina pobunila. Zaboravljaju se fakti da je Austrougarska zakonom zabranjivala omladinska udruženja, ali i opismenjavanje naroda. Posle 36 godina njihove vladavine bilo je 88 odsto nepismenih. Ovi mladi idealisti su veoma interesantni, jer danas živimo u vremenu bez ikakvih ideala. Cistler ih je kasnije nazvao "revolucionarima najčistije vode", misleći na njihove neiskvarene duše.
* Ta priča o zaboravljenim idealima i vrednostima nadovezuje se na film "Krugovi"?
- Apsolutno! To je isti motiv, da neko u jednom teškom trenutku stane u odbranu slabijeg. Taj model heroizma me privlači. U današnje vreme ovakve priče o moralnoj hrabrosti i čvrstini su dragocene.
* Uprkos teškim temama, ne odustajete od humora?
- Stvarnost i humor idu zajedno u životu, tako treba da bude i na filmu, to je moja estetika. I u priči o advokatu Cistleru biće prisutan "životni materijal".
* Verujete li da će priču o Sarajevskom atentatu i Mladoj Bosni razumeti i u svetu?
- Baš zato imam ovakav ugao, da bi priča bila univerzalna. Ona se uklapa u arhetipske modele sudskog filma: zanimljiv proces i hrabrost junaka koji je spreman da se žrtvuje za istinu. Moj cilj je uvek isti, da napravim dobar film, ali i da publika prepozna ono što smo sa tom pričom hteli da kažemo. Kada doživimo taj "odjek" kod gledalaca, kao sada sa "Krugovima", to nadoknadi sve one mesece i godine uloženog truda.
NIŠTA BEZ ŽENA
Koljević ističe da u njegovim pričama ženski likovi uvek imaju značajno mesto. Tako će biti i sa filmom o Cistleru. - Najvažniji ženski lik je supruga Veljka Čubrilovića, jednog od trojice pripadnika Mlade Bosne koji su obešeni posle atentata. Cistler je bio njegov advokat i održavao je kontakt sa njegovom porodicom. Postoji taj ženski, porodični aspekt svih tih događaja.
