Optimisticna najava da "Avala film" možda, ipak, neće doživeti najtežu sudbinu - rasprodaju imovine i likvidaciju, objavljena nakon sastanka predstavnika Agencije za privatizaciju, koja je stečajni upravnik, i predstavnika Ministarstva za kulturu, Filmskog centra Srbije, Jugoslovenske kinoteke, Akademije filmske umetnosti i nauke, i filmskih umetnika, iznova je otvorila brojna teška pitanja.
Jer, iako razgovor da se intenziviraju napori da se što bolje reši slučaj nekada najvećeg filmskog studija na Balkanu već sam po sebi uliva nekakvu nadu, ostaje otvoreno pitanje kako će se u praksi rešavati ogromni problemi. Preciznije, nagomilana dugovanja prema poveriocima i komplikovana vlasnička struktura, zbog čega je izlazak "Avala filma" iz začaranog kruga do sada bio "nemoguća misija".
Raspad "Avala filma" započeo je 1990, kada je njegov većinski vlasnik sa 51 odsto kapitala postalo društveno preduzeće "Jugoeskport". Taj pravni status nije se menjao, i "Avala" je propadala zajedno sa "Jugoeksportom", koji je u stečaju još od 2001. godine.
Novi pokušaj da se "spase što se spasti može" i po rečima reditelja Gorana Markovića, koji je bio učesnik sastanka, jeste vrlo mukotrpan i neizvestan posao:
- Rano je da govorimo o definitivnom ishodu, treba mnogo toga da se uradi - da se nađu kupci za "Avala film", pa da oni otkupe dug "Jugoeksporta", što je posle toliko vremena, koliko traje ova agonija, vrlo teško - kaže Marković za "Novosti".
Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Rale Zelenović takođe ističe koliko je zaista realno da se slučaj "Avala filma" pozitivno reši:
- Ljudi iz Agencije za privatizaciju pokazali su dobru volju da nam pomognu, što je lep gest. Ali jedna od naših osobina jeste da počnemo da rešavamo problem tek kada on izgleda nerešiv. Niko od nas koji smo prisustvovali sastanku nije imao iluziju da jedan razgovor može bilo šta da reši, ali smo hteli iz "prve ruke" da čujemo kako stvari stoje u ovom trenutku. A ne stoje dobro - mnogo toga je trebalo da se uradi pre nego što je "Avala film" otišao u stečaj, jer sada poverioci koji očekuju da naplate svoja dugovanja treba da pokažu dobru volju, i od njih direktno zavisi da li će prestati stečajni postupak - kaže Zelenović za naš list.
Postoji, međutim, i mogućnost da se za "Avala film" napravi izuzetak, kao u slučaju "Hipodroma", ali garanti za to moraju da budu država i grad Beograd.
- U ime Ministarstva za kulturu, Aleksandar Avramović dao je vrlo konstruktivne predloge, i svi mi koji smo se okupili pokazali smo rešenost i inicijativu da sačuvamo "Avala film". Ali moj strah za budućnost domaćeg filma ostaje, jer je kinematografija najveći gubitnik u kulturi u procesu tranzicije. Pored toga što nam je katastrofalna privatizacija "Beograd filma" odnela četrnaest bioskopa u centru grada, sada se borimo za ono osnovno, za proizvodnju filma, pošto je država u budžet za kinematografiju izdvojila nula dinara. Dakle, najmanje što bi moglo da se uradi sa "Avala filmom" jeste da se zaštiti kao kulturno dobro, da se napravi muzej, kao što se to radi u svetu, jer tu ima svačega - desetine hiljada kostima od kojih su mnogi iz svetskih koprodukcija, i isto toliko scenografskih rešenja, a da se prodajom jednog dela naprave novi studiji koji će se koriste za proizvodnju filmova - smatra Zelenović.
On ističe i da je Agencija za privatizaciju dozvolila da se iz "Avala filma" preuzme sve ono što pripada Jugoslovenskoj kinoteci, i da je beskrajno zahvalan na tome:
- Pokupili smo sve što smo procenili da je vredno, ugroženo, i da mora da bude u arhivu Kinoteke. Od postanka "Avala filma", mi smo po Zakonu o kinematografiji preuzimali izvorni materijal iz filmova i jednu kopiju za prikazivanje, kao i pripadajuću filmsku građu. Uz filmove koje smo sada preuzeli, pokupili smo i kostime, nagrade, razne scenografske crteže, ali kapaciteti Kinoteke su mnogo manji od kapaciteta "Avala filma". A "Avala film" nije Filmski grad, u Košutnjaku se, pored Kinoteke nalaze i "Zastava film" i "Košutnjak film", i zanima me, ukoliko dođe do prodaje, da li će uz depoe osvanuti kafići i tržni centri, pa će neko reći da su nitratni filmovi kao zapaljivi materijal opasni, i iseliti Kinoteku - ocenjuje Zelenović.
MINISTARSTVO KULTURE
Dalju koordinaciju aktivnosti za spas "Avala filma" preuzima Ministarstvo kulture, i kako za "Novosti" kaže Aleksandar Avramović, savetnik ministra za kulturu, traže se najkonstruktivnija rešenja:
- Kada se dođe do odgovarajućih predloga, zamolićemo sve koji odlučuju o sudbini "Avala filma" da se uključe u taj proces, i nadam se pravom rešenju. Mnogo je nagomilanih problema, i zato postoji dogovor da zasad još ne preciziramo kako ćemo pokušati da ih rešavamo.
Avramović je za "Novosti" demantovao spekulacije da je za kupovinu "Avala filma" zainteresovan poznati reditelj iz Azerbejdžana Vagif Mustafajev, koji je nedavno bio ovde:
- Reč je samo o saradnji. Ponuda Mustafajeva je da razmenimo kadrove koji će realizovati određene projekte, bilo da je reč o proizvodnji ovde, na našim prostorima, uključujući, pre svega, "Avala film", ili u Bakuu.
PRODAJA "JUGOEKSPORTA"
Agencija za privatizaciju opet je ponudila na prodaju zgradu "Jugoeksporta" u Kolarčevoj ulici u Beogradu, čija je vrednost procenjena na oko 52.000.000 evra, i to je treći ili četvrti pokušaj državne agencije da se reše sporovi firme koja je otišla u stečaj zbog dugovanja bankama. Kupac se, međutim, još traži, a tek kada se isplate poverioci "Jugoeksporta" može da se pokrene i prodaja "Avala filma". Prodaja "srpskog Holivuda" putem javnog tendera, kojom bi se budući kupac zakonski obavezao da mora da zadrži osnovnu delatnost - proizvodnju domaćih i stranih filmova, bila je deo strategije i prethodnih ministara za kulturu, koji su se još od Vlade premijera Zorana Đinđića bavili ovim problemom. Aleksandar Avramović, savetnik sadašnjeg ministra za kulturu Bratislava Petkovića, u izjavi za "Novosti" nije želeo da precizira da li je prodaja "Jugoeksporta" uključena i u sadašnju strategiju.
