U "Cvijeti Zuzorić" pariski Salon "Nove realnosti" beogradskoj publici predstavlja dela više od 60 umetnika apstraktne orijentacije. Uz Olivijea di Pizija komesar izložbe je naš francuski umetnik Milija Belić, koji je svoju karijeru vezao za Pariz, gde je, kao stipendista francuske vlade, otišao pre tri decenije. U prestonicu su došli umetnici koje je predložio Komitet "Nove realnosti", jedan od najznačajnijih pariskih salona koji postoji već 67 godina.
* Odakle ideja da ovako velika grupa stranih umetnika gostuje u Beogradu?
- "Nova realnost" je u Grenoblu organizovala veoma uspelu izložbu "Van zidova" i predložio sam da se u najstrožoj selekciji predstavimo i Beogradu. Ovde izlaže šezdesetak umetnika, ali na Salonu koji se održava svakog septembra u Parizu predstavi se do 400 stvaralaca iz svih krajeva sveta. U Parizu sam pronašao svoju "umetničku porodicu" i evo, doveo je u Beograd.
* Kako je bilo moguće u besparici organizovati ovaj poduhvat?
- Sami smo platili prevoz, utovarali i ovde istovarali dela. Sa izložbom je u Beograd došlo i 26 izlagača koji ovde borave o svom trošku, a sami smo uredili i zapušteni enterijer "Cvijete", ofarbali postamente, štampali katalog... U susret nam je izašao jedino Francuski institut u Srbiji. Ali u čitavoj ovoj "priči" najviše me raduje entuzijazam i dobra volja da se i pod tim uslovima dođe u Beograd i da se pokažu radovi.
* Zavidan entuzijazam inostranih umetnika?
- U svetu postoji solidarnost među umetnicima. Jedan za sve - svi za jednoga, i to je ono što garantuje uspeh. To, nama ovde nedostaje. Ni tamo ne cvetaju ruže, ali nema apatije na koju smo ovde naišli.
* Da li ste se nekoj našoj nadležnoj instituciji obraćali za pomoć?
- Predsednik Komiteta Salona je predložio da u septembru počasni gost Salona bude Srbija sa svojim apstraktnim umetnicima. Obratili smo se Muzeju savremene umetnosti verujući da su oni kompetentni da urade selekciju. Nisu imali sluha za to. Nismo naišli baš na podršku ni kad smo tražili prostor za izložbu ovde koja bi predstavila širi izbor umetnika. Na kraju RTS nam je u tu svrhu ustupila svoju galeriju i u njoj ćemo za nekoliko dana otvoriti izložbu "Nova srpska apstrakcija" sa delima 32 srpska umetnika.
* Da li ste sigurni da ste predložili najbolji izbor?
- Pošto nikog drugog nije bilo da to uradi, izabrao sam one umetnike u čije sam stvaralašto imao uvida. Dakle, ovde sam naišao na ravnodušnost, pa je izložba lična inicijativa umesto da su to uradile institucije koje su za to plaćene.
Rekao bih da ovde ne samo da nema inicijative, već nema ni dobre volje.
DRUŽENjE
Istina je, nastojao sam da sačuvam i okupljam i onu našu - parisku umetničku porodicu, napisao sam, između ostalog, i knjigu o Omčikusu, ali to nije bilo tako uspešno. U Parizu je možda najveća kolonija naših umetnika, ali među njima nema previše solidarnosti. Većina se osami i radi na svojoj ličnoj karijeri, uspehu.
