Vrhunski evropski sineasti ovih dana potpisuju peticiju protiv budućeg sporazuma o slobodnoj trgovini između Evropske unije i SAD, koji bi uključivao i vizuelne medije. Oni smatraju da se ovim sporazumom poništavaju domaći zakoni koji štite nacionalne, evropske kinematografije i počinje tržišna utakmica, koja favorizuje američki film. Potpis za ovu peticiju dali su veliki umetnici kao što su Mihael Haneke, Mišel Azanavisijus, Kosta Gavras, Pedro Almodovar, Vim Venders, Ken Louč, Aki Haurismaki, braća Tavijani...
Naše sagovornike pitali smo kakva je budućnost nacionalnih, evropskih kinematografija, među kojima je i srpska, i kakve su im šanse u poređenju sa dominatnim, američkim „blokbaster“ modelom?
- Nažalost, šanse su male - kaže, za „Novosti“, poznati glumac i reditelj Lazar Ristovski, koji se kao član Evropske filmske akademije pridružio kolegama i potpisao ovu peticiju. - Svetsko tržište je postalo zavisno od toga šta Amerikanci rade, ne samo na filmu već i na televizijama, raznim rijaliti šouima, video igricama... Mlade generacije koje idu u bioskop su zavisnici od 3D tehnologije. Sad nam se obija o glavu sve ono što nismo sprečavali na vreme.
Ristovski dodaje da jedan pogled na naš televizijski program pokazuje da smo i sami proizvođači nekvalitetnih i šund sadržaja, koji će imati dalekosežne posledice.
- U Evropskoj uniji gotovo svi filmovi su subvencionisani, od avangardnih do repertoarskih, što govori da veliki deo političke elite ima izgrađenu svest o tome da se kultura mora zaštititi kroz proizvodnju raznovrsnih filmova kako se nijedan segment tržišta ne bi olako prepustio stranim, prevashodno američkim kinematografskim proizvodima. Otud iznenađuje ovakva politička odluka, jer drastično menja dosadašnji stav i klimu - smatra naš poznati filmski kritičar i scenarista Dimitrije Vojnov.
On kao zanimljiv detalj izdvaja to što među potpisnicima ima i autora koji nisu Evropljani, ali svoju karijeru vezuju za ovo podneblje, kao i Evropljana koji rade u Holivudu i neće biti ugroženi ovim promenama, ali pokazuju solidarnost sa kolegama.
Reditelj i scenarista Saša Radojević, za „Novosti“, kaže da je u pitanju visoka politika, ali ne veruje da ovo može iti presudna odluka koja će dovesti do nečijeg definitivnog poraza.
- Kreatori kulturne javnosti imaju sasvim dovoljan broj mehanizama kojima mogu da blokiraju najezdu američkog konfekcijskog filma, baš kao što uspešno i zaustavljaju pravu recepciju američkih filmova sa naglašenim umetničkim aspiracijama - kaže Radojević.
Bez obzira na konstantno smanjivanje uticaja nacionalnih kinematografija, naš sagovornik veruje da budućnost domaćeg filma nije dovedena u pitanje.
- Film je još uvek snažan elemenat u formiranju nacionalnog identiteta, umetnički proizvod koji najlakše prelazi iz jedne kulture u drugu. Takvog načina afirmacije malo koja zemlja želi da se odrekne, pogotovo ako ima dugu istoriju filmske proizvodnje. Tu američki film ne može da bude uzročnik odumiranja nacionalne kinematografije - uveren je Radojević.
Autor filmova „Tamo i ovde“ i „Spomenik Majklu Džeksonu“ Darko Lungulov smatra da je strah od američko-evropskog privrednog pakta za kinematografije razvijenih evropskih zemalja, poput Francuske i Nemačke, iz naše vizure prilično nerazumljiv.
- Kod nas je trenutno najveća briga kako zaštititi srpsku kinematografiju od kulturne politike sopstvene zemlje, kako učiniti da ona preživi i da nadalje postoji s obzirom na to da joj je dodeljeno nula dinara - ocenjuje.
Po njegovim rečima, prikazivanje filmova je kod nas ionako stihijski i bazirano na zakonu tržišta.
- Ne postoji nikakva kulturna politika niti zaštita domaćeg filma od piraterije, od holivudskog filma tako da smo mi, nažalost, veoma udaljeni od njihovog problema. Bilo bi čak lepo imati taj problem, to bi značilo da smo u međuvremenu rešili osnovne probleme, probleme golog preživljavanja - kaže Lungulov.
I Lazar Ristovski smatra da sporazum između SAD i EU kod nas praktično neće promeniti ništa, jer „naša država ne štiti ni svoju kinematografiju ni kulturu“.
- U zemljama kao što su Francuska ili Nemačka štiti se domaći film i u bioskopima može da igra samo određeni procenat stranih, pa i američkih filmova. To američkoj filmskoj industriji ne odgovara jer gubi veliki deo tržišta. Mi bismo morali da donesemo zakon po kome bi i u bioskopima i na TV morao da se prikazuje određeni procenat domaćih filmova. Tako bi se pomogla domaća kinematografija, koja je ionako skoro uništena - smatra Ristovski.
Po rečima Saše Radojevića, srpska kinematografija je odavno u velikim problemima.
- I kada izgleda da se uspostavlja neki sistem, on vrlo brzo biva urušen. S druge strane, u domaćem filmu postoji velika vitalnost, kreativna energija i hrabrost da se krene neispitanim putevima. Dokle god postoji „razlog za film“ nikakvi nemogući uslovi, „nula za kinematografiju“, „sunovrat svih vrednosti“ ni „trijumf neukusa“ neće dovesti u pitanje njen opstanak - uveren je Radojević.
Dimitrije Vojnov kaže da ga najviše brine interesovanje publike za kinematografiju, jer su mnoge zemlje dale previše prostora američkim filmovima, koji su apsolutno dominatni u nekim najpopularnijim žanrovima.
- U šali bih rekao da je budućnost srpske kinematografije upravo u tome što sada može da iskoristi ovaj sukob između Amerike i EU. No, ako sagledamo stvari ozbiljno, budućnost je svetla. Ekonomska kriza će razdvojiti žito od kukolja, otpašće oni koji su srpski film doživljavali kao „kasicu prasicu“ i vid privrednog kriminala i formiraće se jedna nova elita sačinjena od ljudi koji vole film i koji žele njime da se bave i onda kada uslovi nisu pogodni - zaključuje Vojnov.
MOĆAN MEDIJ
Uprkos očiglednim problemima, Lazar Ristovski veruje da naša kinematografija ima budućnost, jer je „mala“ i sa malo više sredstava i bolje uređenim zakonom o kinematografiji se može uraditi mnogo.
- Država mora da shvati da je film, što se sada dokazuje, moćan medij, i da se on mora koristiti kada država i jedan narod žele nešto da poruče svetu - kaže Ristovski, koji trenutno sprema film „Čarape kralja Petra“ i nada se da će država prepoznati važnost predstavama ovog svetlog momenta naše istorije.
