Postoje razni načini da se neki narod uništi: nedavno smo imali godišnjicu jedne od naših istorijskih katastrofa, bombardovanja “Milosrdnog anđela” sa Zapada. Posle savezničkog i bombardovanja zajednice EU, kojoj tako hrlimo, doživeli smo i bombardovanje od naših najbližih - kroz tranziciju i put u Evropu. Prvo su uništena materijalna sredstva, a sada je na red došao duh i kultura našeg naroda.
Ovako je u ponedeljak počeo obraćanje novinarima “direktno u glavu” Petar Božović, koji je u Ateljeu 212 najavio svoje, za sredu veče planirano, donatorsko veče s Matijom Bećkovićem kao pomoć ovoj pozorišnoj kući, ali i istovremeno komentarišući i sveukupno stanje u srpskim pozorištima i kulturi.
- Ser Vinston Čerčil je u vreme bombardovanja Velike Britanije tokom Drugog svetskog rata, na predlog da se ukinu donacije za kulturu, upitao: “A šta ćemo mi onda braniti?” Bez obzira na moj animozitet prema Britaniji kao porobljivačkoj sili, bolju misao nisam čuo... U vreme Miloševića ulaganje u kulturu bilo je šest, u vreme Koštunice četiri odsto, da bi sada spalo na 0,6. Kultura nam je danas na najnižoj tački zbog genocida koji sprovodi politički vrh nad sopstvenim narodom! To ne pamte ni turska vremena. Gradonačelnik Beograda je obećao, pa izbrisao da će Skupština grada dati novac za jednu predstavu Ateljea. Prvi Đido dao je mnogo više za kulturu, ali on je bio literata a ovaj se bavi tranzicijom.
Poznati glumac je istakao da je davno iz Ateljea otišao u Narodno pozorište, ali da ovo radi ne samo za te dve kuće već i Beogradsko dramsko, čiji je bio stipendista i JDP, u kom nikad nije igrao:
- Osetio sam bol u stomaku, zapitao sam se šta sam ja radio sve ove godine?! Tobož, eminentni glumac s nekim nagradama. Šta ćete sa svim tim, ako izgubite pozorišne kuće? Možete li zamisliti monaha bez crkve i manastira? Ali, u pitanju je i jedna vrsta robovskog ponašanja našeg ceha koja verovatno datira od srednjeg veka kada su glumačke družine ulazile u dvorce i radile šta im se kaže. Danas je najvažnije ko je s kim, ima li svog čoveka u partiji. Ako nemaš, nemaš ni crkavicu. Nemamo ni zakon o pozorištu ni valjano Udruženje dramskih umetnika. Atelje 212 poznato je u kulturnom svetu i to treba čuvati. Ovo je odbrana golog života od kulturnog genocida. Desila nam se slična promena kao kod vojske, pa je od jedne normalne zemlje napravljen lepršav ferijalni savez. U svemu dajemo više nego što se od nas traži!
Napominjući da ga najviše nervira gubljenje svesti, Božović je podsetio kako smo se svojevremeno svi smejali Česlavu Milošu koji je govorio da će “doći deca mraka i pojesti decu dana”, a sada nam se, kako kaže, upravo to i desilo.
VELIKI BRAT
Najniža cena ulaznice za donatorsko veče Petra Božovića iznosiće 106 dinara. Budući da je Atelje, po rečima upravnice Ivane Dimić, u velikim finansijskim teškoćama, ovakvih večeri biće još sredom - kada je u toj kući slobodan dan. - Ovi prihodi će nam poslužiti samo za vraćanje dugova. Od osnivača smo dobijali novac za plate i projekte: prvo osam predstava godišnje, pa za pet, onda dve, sada se svelo na jednu... Trudimo se da obezbedimo sponzore i donatore, ali od sledeće godine ni to neće biti moguće... Gledali smo najavu za “Velikog Brata” sa pozorišnom zavesom. Možda će i da nas pobrkaju, a možda će od “kulture” da ostane samo “Veliki Brat” i “Ja imam talenat” - reči su Ivane Dimić.
POKOŠENI PARKOVI
- Danas nismo u stanju ni da svi dignemo glas i organizujemo protest. Ne treba mi, umetnici, da organizujemo donatorske večeri, Mišković to treba da uradi! Šta imamo od toga što on čami u zatvoru o našem trošku?! Neka on novac vrati. Danas su u ovoj zemlji tržni centri “pokosili” najlepše beogradske parkove, što nije bilo ni u vreme Broza ni Karađorđevića. Pored Narodnog pozorišta “niklo” je “Jugodrvo”, na mestu srpskog Panteona. Šta je sa inicijativom da zgradu dobiju Opera i Balet? Pa da nije “Kolarca” mi ne bismo imali ni koncertnu dvoranu. A jedan Sava centar ne služi kulturi već partijskim kongresima...
