Nikola Ristanovski o „Odiseju“ i prednostima nad filmom
Izvor: novosti online
Datum: 12.02.2013
Odisejevim putem makedonski glumac Nikola Ristanovski (44) poslednjih meseci navraća u Novi Sad. Predstava „Odisej“ po tekstu Gorana Stefanovskog, a u režiji Aleksandra Popovskog, najveća je teatarska koprodukcija u našem regionu u poslednje dve decenije.
Od novembra do prošlog petka, u pet navrata „Odisej“ je igran na sceni SNP. Ristanovski, onakav kakvog ga znamo iz više od 40 predstava, a koje su imale do sada više od 2.000 izvođenja, potpuni je rob svog lika. I u „Odiseju“ sasvim je utonuo u ulogu Pevača, odnosno Tiresije.
* Koliko je ova predstava dorekla večitu temu čovekovog traženja smisla?
- Tema „Odiseja“ još uvek je za mene nostalgična, a nostalgija je tema nedovoljnog znanja čoveka koji se preispituje i pokušava da artikuliše značaj svega.
* Član ste MNP u Skoplju, a igrate u ovoj predstavi koja pokriva gotovo celu pozornicu bivše države. Uživate li u tom teatarskom prostranstvu?
- Svih ovih godina nisam prestajao ni da razmišljam, ni da radim na taj način. To je za mene stanje uma, svesti. Imam odnos prema poslu koji je mnogo širi od granica koje se nameću geografski ili politički. Sve češće se kreativni ljudi s ovih prostora okupljaju jer žele da poruče nešto u svoje ime, a ne u ime nekih političkih strategija.
* Za likove koje ste odigrali na beogradskim scenama, u Narodnom pozorištu Ahmeda Nurudina, u Ateljeu Leona Glembaja, dobili ste pregršt pohvala...
- Ono što me privlače su ljudi, svesno i nesvesno. Nikada nisam imao zacrtanu ideju da moja karijera treba da ide u nekom određenom pravcu. Radim kako osećam. Beograd je, naravno, jedan od vrlo važnih mojih pozorišnih domova. Na pravom sam mestu, koje odgovara mom mentalitetu, mom shvatanju ljudi, mom humoru, mojim tugama i nadama...
* Koliko su likovi poput Nurudina, Raskoljnjikova ili Glembaja oblikovali vašu ličnost?
- Te uloge su moj lični kapital. Stavovi Meše, Dostojevskog ili Krleže i te kako tangentiraju sa mojim ličnim stavovima, bolje rečeno obogaćuju ih. To je kao kada razgovaraš sa nekim i posle neke izrečene misli sine ti - pa to je istina. Lično, od kada sam prošao kroz lik Nurudina, puno mi je lakše da prepoznam i rastumačim neka politička kretanja.
* Broj vaših pozorišnih uloga četvorostruko je veći od filmskih. Jeste li se definitivno opredelili za teatar?
- Snimio sam desetak filmova, a to je čak previše za mene. Nisam se ja opredeljivao. Jednostavno se događalo da mi se emocije poklope sa pozorišnim ulogama. A stvar je i u tome što u pozorištu još uvek više stvari, u tehnološkom smislu, zavisi od mene.
* Rekoste jednom: pozorišni glumac je u prednosti nad filmskim - nikada ne mora da gleda samog sebe. Jeste li se razočarali u neke svoje filmske uloge?
- Da, jer ja sam od onih ljudi koji ne vole da se slikaju ni za ličnu kartu. Što se filma tiče, nije tu neka velika filozofija u smislu zanata. Štaviše, višak zanata na filmu smeta. Ne valja kada glumac počne da previše glumi, pa „preglumi“. Možda je paradoksalno, ali na sceni sve manje volim glumu, a sve više život.
* Kada bi vam neko postavio pitanje - ko ste vi gospodine Ristanovski, kako bi glasio odgovor?
- Nema tu puno mistifikacije. Ja sam, u stvari, zbir mojih likova. Moj privatni život je i moja profesija. Izlazak na scenu je jedan od najintimnijih trenutaka u životu svakog glumca.
STERIJA I NUŠIĆ
* Vidite li sebe u Nušićevim ili Sterijinim likovima?
- Često se šalim na svoj račun kako zapravo još nikada nisam igrao na čistom srpskom jeziku, već na verzijama vašeg jezika. Neki Nušićev ili Sterijin lik bi za mene bio veoma veliki izazov, pa ako hoćete i moja glumačka pobeda. Nadam se da će se to dogoditi kroz nekoliko godina.
GEOGRAFIJA GLUME
* Hoćete li istrajati u filozofiji da glumite na jezicima na kojima ste u stanju da razumete i ispričate vic? - Geografija mog posla je vrlo jednostavna, ona se vrlo striktno prostire na otprilike 500 kilometara severno, zapadno i istočno. To je prirodna situacija. Sasvim bi bilo neprirodno da me vidite u američkom filmu. Za tako nešto ja nemam argumente, jer preko svog posla pokušavam da prenesem stvari koja se tiču ovog vazduha, ovih ljudi.
