U Francuskoj su prave strip zvezde, u Srbiji su skoro nepoznati. Naši crtači danas su integralni deo francuske moderne kulture, a njihove čarolije u slikama oplemenjuju živote stotine hiljada čitalaca na mnogim kontinentima.
Da bi i domaća publika postala svesna važnosti srpske strip scene, Udruženje stripskih umetnika Srbije i Francuski institut postavili su izložbu "Nastavlja se... Tri generacije savremenog srpskog stripa", koja će u galeriji Instituta biti otvorena do 13. aprila.
Predstavljeno je 200 naših autora koji su u protekle četiri decenije ostavili trag na domaćoj i međunarodnoj strip sceni, a publika može da vidi originalne table iz njihovih francuskih, ali i američkih, španskih ili italijanskih izdanja. Za ovi strip crtače, po rečima Pavla Zelića, autora koncepta izložbe, može da se kaže da su deo francuske strip scene.
- Francuzi ih smatraju svojima. Kada Aleksa Gajić, Dražen Kovačević, Vladimir Krstić Laci, Leonid Pilipović Leo, Rajko Milošević Gera, Zoran Janjetov, odu u Francusku, dočekani su kao veliki strip autori. Oni odlaze na festivale, ljudi čekaju u redovima da im potpišu album, njihove originalne table prodaju se na aukcijama. Sem Gajića i Janjetova u Srbiji su mnogo manje poznati, i nisu na adekvatan način predstavljeni. Želeli smo ovom izložbom da im odamo počast - kaže Zelić za "Novosti".
Srbija, po njegovim rečima, ima jaku bazu strip autora. Reč je ovde o 200 crtača koji se profesionalno bave stripom i koji su na tom umetničkom polju nešto postigli. U poređenju sa drugim umetnostima, dodaje Zelić, to je impozantan broj autora koji se uspešno predstavljaju u inostranstvu.
Veza između srpskog i francuskog stripa izuzetno je jaka i duboka. Potiče iz vremena pre Drugog svetskog rata, kada su francuski stripovi počeli da izlaze u Srbiji, i kada su tadašnji autori iz Srbije počeli da objavljuju u Francuskoj. Čak je, uoči rata, beogradski strip pretio da preplavi francuska izdanja, a kultni status kod Francuza uživao je strip Đorđa Lobačeva "Princeza Ru".
- U posleratnom periodu, zbog političkih okolnosti, bilo je manje mogućnosti za tako nešto, a onda dolazi period na koji se nadovezuje ova izložba - osamdesete godine 20. veka.
Tada počinje pravi proboj srpskih, odnosno jugoslovenskih strip autora na francusko tržište i, uopšte, na međunarodno. Srpska strip scena bila je najviše fokusirana na Francusku, pre svega zato što su francuski stripovi imali veoma dobru prođu u Srbiji. Naši autori oblikovali su se pod uticajem francuskih stvaralaca, i odnegovali stil koji je prijemčiv za tamošnju publiku. Kao jedna od najvećih strip scena, Francuska je prigrlila strip crtače iz Srbije - objašnjava Zelić.
Prekretnica je bila i velika izložba "Jugoslovenski strip 1866-1986", održana u Jugoslovenskom kulturnom centru u Parizu 1986, kada su Zoran Janjetov i Željko Pahek počeli da rade za francuske izdavače. Osamdesete su, inače, polazna tačka ove izložbe, zbog toga što su autori koji su stvarali tada, i danas aktivni.
- To je bilo poslednje zlatno doba stripa na ovim prostorima, pre svega zbog visoko tiražnih publikacija u tadašnjoj Jugoslaviji, zbog prilike da naši autori rade u inostranstvu, da rade licencna izdanja. Posetioci mogu da vide originalne table "Velikog Bleka" ili "Tarzana", licencnih izdanja koja su radili naši autori, a da to mi nismo ni znali kada smo kao klinci čitali te stripove - kaže Zelić.
Postavka prati i teži period za crtače, koji dolazi sa devedesetim godinama, kada u prvi plan izlazi alternativni strip. Mnogo je autora, kao što su Aleksandar Zograf, Vostok, Grabovski, ipak, uspelo da se plasira u inostranstvu. Stvarali su u mnogo težim okolnostima, ali su imali prođu u svetu alternativnog stripa.
Treća generacija strip autora vezuje se za period posle 2000. godine, kada u novoj političkoj klimi naši strip autori opet sve češće objavljuju u Americi, Italiji, Španiji, Nemačkoj, skandinavskim zemljama, ali Francuska i dalje ostaje glavna adresa.
- Strip je izgubio generacije čitalaca, ali se vraća i neki novi klinci ga ponovo otkrivaju.
Konačno, cilj ove izložbe je i da u Srbiji strip bude sistemski potpomognut kao punopravna umetnost, što je status koji već decenijama ima u Francuskoj - zaključuje Zelić.
TARANTINO I GERA
Da su srpski autori dostigli naveći svetski nivo umetnosti stripa, govori i podatak: veliki Kventin Tarantino izabrao je da mu naš Rajko Milošević Gera crta strip "Đangova osveta"! Tarantino je upravo dobio Oskara za "Đangov" scenario, a sada adaptira svoj scenario za istoimeni strip. Rođen u Beogradu, R. M. Gera, kako mu je umetničko ime, već godinama živi i radi u Barseloni, a njegov strip "Scalped" objavljen u Americi postigao je veliki uspeh.
MEBIJUSOV DAN
U okviru izložbe, 21. marta, biće organizovan "Mebijusov dan". Žan Žiro ili Mebijus, čuveni francuski strip autor, možda jedan od najvećih svih vremena, izvršio je ogroman uticaj na srpski strip. Stripovi koje je radio u klasičnom stilu dok je crtao Bluberija, tako i oni rađeni alternativnim stilom u kasnijem periodu, kada je prozvao sam sebe Mebijus, bili su presudni za opredeljenje naših stvaralaca u stripu sedamdesetih i osamdesetih godina. Janjetov je čak dobio veliku čast da nastavi njegov rad na serijalu "Inkal", sa scenaristom Aleksandrom Žodorovskim.
SPOJ KULTURA
Univerzum za sebe čini velikan francuskog stripa i evropske umetnosti Enki Bilal, rođen u Beogradu, a odrastao u Parizu.
Legitimna su dva viđenja njegovog rada: ono koje kaže kako je njegov opus proizvod isključivo francuske kulture, ali i ono da je Bilalova umetnost po osećajnosti, estetici i ličnoj filozofiji spoj dve kulture - slovenske i francuske, zapisao je Zoran Stefanović u katalogu izložbe.
