Likvidacija "Avala filma": Klasici ex-YU kinematografije idu na doboš?
Izvor: rse
Datum: 20.02.2013
Nekada jedan od najvećih i najbolje opremljenih filmskih studija na Balkanu, „Avala film“, mogao bi uskoro da bude likvidiran, a na listi za prodaju mogli bi da se nađu kultni filmovi snimljeni u ovom studiju poput „Skupljača perja“ Saše Petrovića ili “Slavice” Vjekoslava Afrića, prvog kinematografskog ostvarenja koje je napravljeno u studiju na Košutnjaku.
To je, kako piše beogradska štampa, samo deo od oko 250 videograma namenjenih za pokrivanje dugova firme koja je pod stečajem od 2011. godine zbog zaduženja od skoro milion evra. Među imovinom koja bi se mogla naći “na dobošu” je i jedan objekat koji nije na parceli koja pripada „Avali”.
Iako na sajtu Agencije za privatizaciju, koja je nadležna za ovaj slučaj, još uvek nema ponuda za kupovinu nekadašnjeg filmskog giganta, sve se glasnije priča o prodaji nekadašnjeg filmskog giganta kojeg je početkom devedesetih godina u većinskom paketu preuzela firma “Jugoeksport”, na čijem je čelu bio izvesni Slobodan Anđić, za koga mediji kažu da je bio blizak Slobodanu Miloševiću. U Agenciji za privatizaciju ističu da njihovi službenici trenutno rade na uknjižavanju imovine “Avala filma” i dodaju da će o detaljima uskoro obavestiti javnost.
Prema rečima filmskog reditelja Gorana Markovića, ovakva prodaja filmova je u koliziji sa autorskim pravima, ali, dodaje on, problem je što je u Srbiji jako komplikovano sprovođenje Zakona o autorskim pravima.
Goran Marković
“U svim civilizovanim zemljama, pa i u našoj, je donet takav zakon prema kojem su autorska prava neprikosnovena. Ako neko prodaje filmove, a postoje autori ili njihovi naslednici, onda im on jednostavno otuđuje njihovu imovinu. To nije vlasništvo ‘Avale filma”, odnosno ‘Jugoeksporta’, koji je to na jedan prilično sumnjiv način kupio, nego je to zajedničko vlasništvo autora tih filmova i ‘Avale filma’”, objašnjava Marković.
Paralelno sa pričom o prodaji imovine “Avala filma”, u javnosti se pojavila informacija da bi ova kuća mogla da bude spašena zajedničkim naporima Filmskog centra Srbije i Ministarstva kulture. Filmski centar je, naime, najavio da će ministarstvu uputiti strategiju za rešavanje ovog problema, što nam je potvrdio i Zoran Janković, iz Stručnog saveta Centra. On kaže da je predlog tog tela da država preuzme vlasništvo nad “Avala filmom”.
“Ideja je da ‘Avala film’ ostane nacionalni filmski centar, da bude državna institucija, a ne da se rasprodaje. Prva i glavna stvar je da se zaustavi steečajni postupak i da se izvrši razdvajanje od ‘Jugoeksporta’. To što je urađeno devedesetih godina je urađeno nakaradno. ‘Jugoseksport’ nije ispoštovao sve obaveze prilikom preuzimanja. Pošto nisu izvšili sve obaveze prema ugovoru, to je ništavno. Ali to je pitanje za državne ograne, oni to moraju da reše. Suština je u tome da ‘Avala film’ može da živi bez ikakvih subvencija i dotacija”, ističe Janković.
Iz kabineta resornog ministra Bratislava Petkovića za sad je stigla samo poruka da
„Avala film” nije u nadležnosti Ministarstva kulture, ali da je on spreman da se uključi u međuresorne razgovore o mogućim rešenjima.
“Mi smo već imali jedan stastanak s ministrom. Tačno je da on nema ingerencije, ali pošto je filmska industrija kulturna delatnost koja pripada Ministarstvu kulture, on je rekao da hoće da pomogne da se taj problem prevaziđe i reši na zadovoljstvo struke”, kaže Janković.
Rezanje budžeta i kulture
“Avala film” ušao je u stečajni postupak 2011, a iste godine Privredni sud u Beogradu doneo je rešenje o bankrotstvu firme, što podrazumeva prodaju celokupne imovine stečajnog dužnika, u cilju namirenja poverilaca. Paradoksalno je, međutim, kaže Goran Marković, što su to dugovi firme “Jugoeksport” koja je kupila “Avalu film”.
“’Jugoeksport’ je pao u stečaj i automatski je pala i ‘Avala film’ u stečaj. Tako da oni kojima ‘Jugoeksport’ duguje – a to su ko zna koji ljudi, ta firma je kao što je poznato bila de-beovsko preduzeće – žele da naplate svoje dugove. Sada će zapravo baza filmske industrije Srbije otplaćivati dugove te firme. Eto, to je tužnja činjenica”, ističe Marković, ne skrivajući svoju rezignaciju.
Imovinu "Avala filma" čini oko 20.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, te više od 30 hektara zemljišta i šume. Država bi najpre morala da reši pitanje vlasništva zemljišta na kome se nalazi, koje je, kako se tvrdi, gradsko građevinsko zemljište dato Filmskom gradu na korišćenje.
Da nije u samrtnoj agoniji, firma "Avala film" bi se verovatno ponosila činjenicom da predstavlja najstariju filmsku kompaniju na prostoru bivše Jugoslavije. Osnovana je 1945. godine i od tada je proizvela preko 400 dokumentarnih i 200 igranih filmova, odnosno preko 120 koprodukcija sa filmskim i TV kućama iz drugih država.
Tokom zlatnog perioda šezdesetih i sedmadesetih godina prošlog stoleća, u studio na Košutnjaku dolazili su Vitorio de Sika, Nikolas Rej, Orson Vels, Dejvid Lin, Entoni Kvin, Kirk Daglas, Omar Šarif, Alen Delon…
Da li je nakon svih ovih činjenice dovoljno značajne državi da zavrne rukave i preuzme “Avala film”? Ako se ima u vidu da iz državnog budžeta ove godine nije izdvojen ni dinar za finansiranje domaće kinematografije, odgovor se sam nameće. Marković podseća da je za taj poduhvat potrebno da država ima “i para i volje”.
“To se poklopilo sa ovom ogromnom ekonomskom krizom i sa kresanjima svih mogućih budžeta, a naročito sa kresanjem budžeta za kulturu, tako da po mom mišljenju država nikad neće odvojiti pare za tako nešto jer je to jednostavno ne interesuje”, zaključuje Marković.
