Rekonstrukcija izložbenog prostora koji je pre nekoliko godina dobio Istorijski muzej Srbije, u zgradi na Trgu Nikole Pašića, i dalje traje. Volje za ovaj posao ima, ali, izgleda, ne i dovoljno novca. Tek osmina od četiri hiljade kvadrata, sa koliko ovaj muzej raspolaže, prilagođena je muzejskim uslovima.
Ipak, radovi su intenzivirani u poslednjih nekoliko meseci, adaptira se još jedna velika izložbena sala, a da li će ona do aprila biti završena, kako je najavljeno, zavisi od priliva sredstava. Istorijski muzej Srbije iz budžeta će dobiti milion dinara, a da se bar ovaj posao okonča potrebno je još 3,5 miliona.
- Istorijski muzej ove godine slavi 50 godina postojanja i nadam se da ćemo uspeti da završimo 1.200 kvadrata izložbenog prostora - kaže Miroslav Živković, nedavno postavljeni direktor Istorijskog muzeja. - Sve će biti urađeno po svetskim kriterijumima, sa klimatizacijom, hladnim svetlom, video-nadzorom... Planirali smo da taj prostor otvorimo izložbom o dve srpske dinastije, Karađorđevićima i Obrenovićima. Iz nje će proisteći stalna postavka.
Ipak, da bi Muzej prvi put u svojoj istoriji dobio stalnu postavku, po rečima našeg sagovornika, još hiljadu kvadrata izložbenog prostora mora biti rekonstruisano. Taj prostor je u izuzetno lošem stanju, jer je svojevremeno dodatno ruiniran neovlašćenim ulaskom Jutela u zgradu na Pašićevom trgu. Očevici kažu da je to bilo pravo "vojno" razaranje - rušili su zidove i projektovali studija, a te ruine ostale su do današnjih dana. Jutel je ne pitajući nikoga, bez potrebnih dozvola, a uz pomoć vojske, za izuzetno kratko vreme porušio prizemlje. Predratni luksuzni zidovi od crvenog mermera i danas su prekriveni plastičnim kanalizacionim cevima, svuda se vide tragovi oštećenja. I opet, brdo smeća, hartije, starog metala. Sada je sve skupljeno na gomile i spremno za iznošenje.
- Najveće blago Muzeja je upravo ovaj reprezentativni prostor. Kad sve bude okončano, imaćemo ukupno 2.200 metara kvadratnih izložbenog prostora - ističe Živković. - Naša ideja je da za nekoliko godina postanemo udarni muzej. Imamo lepu lokaciju, lepu zgradu, a da li ćemo uspeti - zavisi od finansija.
Donji nivo, oko 2.500 kvadrata, po dolasku novog direktora je očišćen i okrečen, ali ne i temeljno saniran. Umesto razbacanih kartonskih kutija, starih guma i od vlage ubuđalih knjiga, sada su tu kancelarije zaposlenih. Na okrečenim zidovima podzemnih hodnika nalaze se slike, ikone i reprodukcije fresaka. A na keramičkim pločicama - stilski nameštaj i obnovljena garnitura prvog direktora muzeja Ediba Hasanagića.
- Jedan od najvećih problema našeg muzeja je što ovde imamo prostor, a zaposleni sede u kancelarijama u Đure Jakšića. Ne može tako da se radi.
Kao problem naš sagovornik navodi i to da veći deo depoa, površine 2.200 kvadrata, koriste istorijski instituti, koji se, takođe, nalaze u ovoj zgradi.
- Čak ni rekonstrukciju izložbene sale ne možemo da privedemo kraju, dok neko iz Instituta za savremenu istoriju ne isprazni prostoriju koja se nalazi u sklopu tog prostora. Kažu da se tu nalazi neprocenjivo blago, a u stvari je to obično đubrište. Dotrajali monitori, hrpa smeća, stare novine, plastične flaše, ne liče na blago. Mada ovde ljudska noga nije kročila ko zna koliko meseci, oni kažu da je taj materijal važan za nauku, a mi koji hoćemo da učinimo nacionalno blago dostupnim javnosti ispadosmo vandali.
Živković smatra da bi svi trebalo da budu na istoj strani, a ne da se ponašaju kao feudalci na svom feudu.
- Niti su oni vlasnici, niti mi. Vlasnik je država, ona treba da kaže - prvi sprat, prizemlje i depoi pripadaju Muzeju, a ne da nam neko govori da smo uljezi.
MILUNKA SAVIĆ I NEZNANI JUNAK
- Ispred ulaza u Istorijski muzej Srbije nalaze se dva postamenta.
- Planiramo da na njima postavimo dve skulpture, visine dva i po metra, koje bi trebalo da budu zaštitni znak Beograda - otkriva Živković. - S leve strane spomenik Milunki Savić, srpskoj Jovanki Orleanki i najodlikovanijoj ženi-borcu Prvog svetskog rata, a zdesna je spomenik neznanom vojniku, posvećen svim srpskim junacima.
