MOKRA GORA - Mladi reditelj Ben Zejtlin (30) najnovije je američko čudo. Njegov prvi dugometražni film "Zveri južnih divljina" direktno inspirisan Kusturičinim "Andergraundom" u trci je za četiri najznačajnija Oskara, sa velikim šansama da u senci ostavi skupa ostvarenja Stivena Spilberga, Bena Afleka, Anga Lija, Kventina Tarantina... U Drvengradu je pronašao utočište, iskoračio je na kratko iz nezapamćenog medijskog cunamija koji je izazvao u domovini, da bi upoznao srpskog reditelja čiji su filmovi formirali njegov pogled na sedmu umetnost.
- "Andergraund" je ne samo uticao na moj rad i shvatanje umetnosti, već me je presudno i direktno motivisao da stvorim "Zveri južnih divljina". Poslednja scena u mom filmu, kada zemlja mojih junaka nestaje, direktno je ispirisana završnom metaforom iz "Andergraunda". U tom najjačem filmskom emocionalnom naboju koji sam ikada video na platnu, kreću čuvene reči: "Bila jednom jedna zemlja..." Na isti način imoja junakinja, devojčica Hašpapi govori: "Sve što je mene stvorilo, raspalo se u komade... sada vidim da sam mala zver u velikom univerzumu...". Razlika je to što mesto velike drame nije Balkan, već jug Luzijane.
* Snimili ste film o prkosnoj, siromašnoj zajednici u Americi koja odbija da se utopi u civilizacijske tokove. Da li su vaši junaci "preuzeti" iz stvarnog sveta?
- Oni su mešavina realnosti i fikcije. Oni su delom stvarni ljudi, nevoljnici koji su u SAD posle uragana Katrin bili prinuđeni da se bore za goli opstanak, ali još više, to su stanovnici krajnjeg juga države Luizijana. Ako automobilom prolazite tim predelima, završićete u nepreglednom prostranstvu nebranjenom od poplava. Nepogode kao potop često im unište sve što imaju, ali oni ne žele da budu preseljeni i izgurani sa svoje zemlje. Jedan od tih ljudi u Luizijani mi je rekao, kada sam ih posetio: "Nas je stvorila močvara, baš kao i biljke koje u njoj uspevaju". To me je asociralo na jednu repliku iz pozorišnog komada moje prijateljice Lusi Alibar: "Ako izgubiš stvari koje su te stvorile, tvoj svet će se raspasti". Njen komad je poslužio kao osnova za filmsku priču.
* Vaš nezavisni film je osvojio desetine nagrada, u trci ste za četiri Oskara: za film, režiju,žensku ulogu i scenario. Jeste li se navikli na čuda?
- Posle premijere na "Sandens festivalu", publika je ustala, doživeli smo ovacije. Mislio sam da je to uobičajeno, da je reakcija takva na svaki film, da je reč o standardnom iskzivanju poštovanja za nečiji rad. Onda sam shvatio da se dogodilo nešto posebno, a čuda su zaista počela da se dešavaju, našli smo se u centru pažnje filmskog sveta, medija...
* U iščekivanju ste dodele Oskara, pripremate li govor za 24. februar?
- Ne, a ne želim ni da prognoziram ko će dobiti nagrade. Videćemo, radujem se ceremoniji, sama pojava grupe ljudi koji su nezavisno od industrije snimili veliki film, biće priča za sebe.
* Ispostavilo se da je "mali film" našao put do vrha konkurencije holivudskih blokbastera, to se retko dešava.
- Naš budžet od 1,5 miliona dolara za američke prilike je mali. Želeli smo veliku univerzalnu priču, epske scene potopa i prirode, borbe sa zverima... Zbog budžeta smo morali da je svodimo na odgovarajuću meru, a to je bio opasan i mukotrpan put. Znao sam da sam dobio šansu, da druge možda neće biti, odlučio sam da film snimim makar i mobilnim telefonom ako ne bude moglo drugačije. Jer, našao sam se u prilici da imam punu kontrolu u radu, bez pritisaka sa strane, što je u Americi gotovo nemoguće. Kao da sam sopstveni život stavio u zalog stvaranja filma, ušao sam u posao ozbiljno i - izdržao sam.
* Amerika je očarana devojčicom Kuvendžin Valis u ulozi male Hašpapi, ona je nešto poput Egziperijevog Malog princa novog doba. Kako je bilo "režirati dete"?
- Kuvendžin Valis je imala šest godina kada smo snimali film. Morao sam da naučim metodologiju rada sa klincima. Pre svakog kadra igrali smo se po pola sata, da njeno raspoloženje dostigne tačku u kojoj joj je lepo da glumi. Ekipi je bilo zabranjeno ispoljavanje svakog oblika nervoze uobičajene za snimanje, jer bi Kuvendžin svaku neprijatnost osetila, a kada dete to oseti, uvek prekida igru. Punih devet meseci smo širom Amerike tragali za devojčicom koja će igrati Hašpapi, kroz audicije je prošlo oko 4.000 dece, ali je ona bila otkrovenje.
* Za angažovanje velikih zvezda nije bilo novca, da li je to razlog što u vašem filmu igraju isključivo naturščici?
- Ne samo da nema glumačkih zvezda, nema nijednog profesionalnog glumca. Dvajt Henri u ulozi oca male Hašpapi, pre snimanja radio je u pekari, preko puta naše kancelarije u kojoj smo pripremali film. Tu smo doručkovali i pili kafu ujutru. Jednog jutra, shvatio sam da mi je najbolji glumac za ulogu tu, ispred nosa, od početka. Ispostavilo se da je Dvajt sjajan glumac.
ZALJUBLJEN U JUGOISTOK EVROPE
* Sada svi iščekuju vaš sledeći film, imate li konkretne planove?
- Postoji šest ili sedam ideja koje bih želeo da pretočim u film. Jedna se izdvaja, ali o njoj još ne smem da govorim. Ja sam zaljubljen u jugoistok Evrope već dugo, jer odavde potiču za mene najznačajnija dela novije kulture starog kontinenta. Moji heroji su Forman i Kusturica. Kada sam rekao da imam neke ideje o svojim budućim filmovima, jedna se odnosi upravo na istok Evrope, videćemo.
OBAMA I "ZVERI"
* U jednom božićnom intervjuu Barak Obama je rekao da su "Zveri" njegov film godine. Ko je više profitirao od ove izjave, predsednik SAD ili vi?
- Bilo je veoma neobično to što je predsednik javno govorio o kontroverznom filmu koji nije nimalo politički bezopasan. Obično naši političari hvale stvari koje su izrazito američke. Zato sam bio prijatno iznenađen i počastvovan mišljenjem predsednika.
KOMPROMISI
- Bilo je lakših puteva da se snimi veliki broj scena. U scenariju su postojale zveri, koje kreću u napad na zajednicu izdvojenu od američke civilizacije. Kada sam otišao kod koscenaristkinje, video sam dve ogromne svinje u dvorištu - vijetnamske. Odmah sam znao da će ove svinje postati naše filmske zveri. Nisam želeo da kompjuterskim animacijama uništim univerzalnu priču o ljudskoj prirodi i zajednici koja ne koristi elektronske uređaje i igračke bogatih.
