Naučnik čije su vizionarske ideje i pronalasci postali deo naše svakodnevice, Nikola Tesla nije imao običaj da pozira umetnicima. Samo je jednom načinio izuzetak i ekscentrična umetnica i aristokratkinja, princeza Elizabeta Vilma Ljvov Parlagi u svom njujorškom ateljeu naslikala je čuveni “Plavi portret”.
Autentična kopija portreta iz 1916. izložena je u galeriji “Ikar” u Domu vazduhoplovstva, na jednoj u nizu izložbi priređenih povodom 156 godina od Teslinog rođenja, kao i Dana nauke u Srbiji.
- Ovo je autentična kopija originalnog portreta kakav je pronađen u umetničkoj kolekciji koju je čuveni njujorški trgovac dijamantima Ludvig Nisen zaveštao svom rodnom gradu Husumu u Nemačkoj - izjavio je Vladimir Jelenković, direktor Muzeja Nikole Tesle, za “Novosti”. - Original je u međuvremenu restauriran i čini mi se da je restaurator loše uradio svoj posao. Pokvario je delo princeze Ljvov Parlagi. Kopija je urađena digitalnom štampom na platnu i apsolutno podržava original pre restauracije.
Sudbina “Plavog portreta” godinama je predstavljala misteriju za ljude koje je zanimao Teslin život. Naime, posle princezine smrti portret je prodat 1924. na aukciji u Njujorku. Dok su se oko sudbine ovog dela plele raznorazne teorije zavere, niko nije ni pretpostavljao da je ono deo Nisenove kolekcije u muzeju u Husumu. Čak ni u ovoj instituciji nisu znali šta imaju, pa je, s obzirom na to da Teslin lik tada nije bio identifikovan, u katalogu objavljenom 1980. godine, “Plavi portret” publikovan pod nazivom “Muški portret”. Tek pre nekoliko godina zahvaljujući dr Korneliju Štekneru, otkriveno je da je princeza Ljvov-Parlagi naslikala lik slavnog pronalazača. Portret je 2009. ponovo predstavljen javnosti u Nordsi muzeju u Husumu.
Tesla i Elizabeta Parlagi, koja je “instant” brakom sa princem Evgenijom Ljvovom dobila titulu princeze, najverovatnije su se upoznali nešto pre izložbe portreta njegovog prijatelja, senatora Čonsija Mičela Dipjua. Izložba je održana u aprilu 1913. godine u njenom ateljeu u hotelu “Placa”. Usledio je dogovor o portretisanju slavnog srpskog naučnika, o čemu svedoči njihova prepiska, koju čuva Muzej Nikole Tesle.
Tesla je učestvovao u izradi portreta. Naziv “Plavi portret” nastao je tako što je Tesla načinio sopstveni svetlosni aranžman i odlučio da pozira pod svetlošću jakih svetiljki filtriranoj kroz plavo staklo. Iz sačuvane prepiske vidi se da je Tesla vodio računa o svakom detalju i da je imao jasne zahteve vezane za prezentaciju “Plavog portreta”, te da se princeza često savetovala sa njim - oko pozivnica, gostiju. Tesla je, svedoče pisma, finansijski pomogao princezi oko uređenja ateljea za izložbu. Pod plavim osvetljenjem princeza je “Plavi portret” izložila u svom ateljeu 1. marta 1916. godine.
Portret je poslednji put izložen povodom šezdesetog rođendana princeze Ljvov Parlagi u maju 1923. godine u hotelu “Ric-Karlton”, na izložbi pod nazivom “Hram slavnih”. Iste godine princeza umire od dijabetesa. Kako je volela da živi iznad mogućnosti, zaduživala se, uglavnom, kod trgovca dijamantima Ludviga Nisena. Saznavši da je bolesna, Nisen sudski pokušava da naplati dug. Pretpostavlja se da je veliki deo njenih dela Nisenu poslužio za naplatu duga. U legatu ovog trgovca dijamantima danas se nalaze 42 rada Vilme Ljvov Parlagi.
ORDEN SVETOG SAVE
Ekstravagantna umetnica Elizabeta Vilma Ljvov Parlagi, ostala je upamćena po tome što je portretisala ugledne ličnosti u Evropi i Americi. Za portret srpskog kralja Petra Prvog Karađorđevića odlikovana je Ordenom svetog Save. Naslikala je ruskog cara Nikolaja, engleskog kralja Edvarda VII, belgijskog kralja Alberta, Ogasta Belmonta, Džona Barouza, Endrjua Karnegija, Tomasa Edisona, Teodora Ruzvelta...
