Države nema bez kulturnih institucija, a mi smo posekli jedan od stubova državnosti, konstatovala je pre nešto više od godinu dana narodni poslanik Gorica Mojović, govoreći o zatvorenom Muzeju savremene umetnosti. Od tada se ništa nije promenilo do ovog trenutka, pa i pitanje da li smo posekli ne samo jedan „stub“ nego čitavu šumu, makar kad je o muzejima reč - i dalje je bez valjanog odgovora.
Da je tako posvedočila je nedavno otvorena „Neizložba“ postavljena u ruiniranom Muzeju savremene umetnosti na Ušću. I ponovo aktuelizovala pitanje sudbine nekoliko muzeja koji i dalje čekaju, neki i duže od decenije, da budu renovirani, ili, pak, da konačno dobiju svoj prostor.
Sudeći po aktuelnom izgledu enterijera MSU „briga“ društva za svoj kulturni identitet nije prioritetna. U novembru 2010. godine rekonstrukcija ovog novobeogradskog hrama umetnosti trebalo je da bude završena, ali dokumentarni deo „Neizložbe“ objašnjava kako su hronološki tekla obećanja nadležnih tokom tri mandata ministara kulture.
Muzej savremene umetnosti je posetiocima zatvorio vrata pre pet godina, Narodni muzej bezmalo pre 10, Muzej grada Beograda ih nije ni otvorio, mada je osnovan pre 109 godina! A, tek na svoj 103. rođendan dobija zgradu Nove vojne akademije u Resavskoj.
Neslavna hronologija je jedino što nam je poznato. Nizali su se planovi, obećanja, ali blago je ostajalo zarobljeno u depoima.
- Ako se izuzmu Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, svi ostali muzeji su ponešto napravili - kaže za „Novosti“ Dušica Živković, pomoćnik ministra kulture. - Zato je pitanje da li zapravo postoji zajednička želja da se nešto u ova dva muzeja valjano i uradi. Ova primedba nije upućena ni na jednu adresu, ali je neobično da ne mogu da se završe ni jedan, ni drugi muzej.
Kao primere dobre prakse, ona navodi Muzej nauke i tehnike, Istorijski muzej Srbije i Centralni institut za konzervaciju.
- Ne mora sve odjednom da se uradi - dodaje Živković. - Može da se radi postupno. Mnogi muzeji širom Srbije imaju nove postavke, ali Narodni i Muzej savremene umetnosti tapkaju u mestu. Nije tačno da država nema volju da završi započete poslove, ali nekad se tapka u mestu zato što nema energije, niti dobre saradnje.
I zgrada u Resavskoj dodeljena Muzeju grada Beograda se polako urušava.
- Da bi se sprečila totalna devastacija objekta u toku je izrada projekta za sanaciju kompletnog krova, kaže za „Novosti“ Danica Jovović Prodanović.
Na pitanje kad će zdanje biti privedeno nameni, Jovovićeva ističe da projekat za sanaciju krova nije projekat rekonstrukcije, adaptacije i promene namene što je preduslov da kuća u Resavskoj postane muzej. A, taj plan - kako stvari sa parama stoje - sigurno neće početi da se radi ni ove godine.
- Nije tačno da muzealci, direktori i kustosi ne žele da rade u adekvatnim muzeološkim uslovima, ali oni apsolutno nisu u stanju da obezbede novac kako bi se zdanja renovirala, a ruine privele novoj nameni - zaključuje Danica Jovović Prodanović.
LEP SAN
U zgradi u Resavskoj ulici, u koju je smešten Muzej grada, mogu se priređivati samo alternativno-konceptualne izložbe u kakve spadaju i segmenti Oktobarskog salona. Tako Muzej grada, umesto da prikaže svoje riznice, priređuje izložbe u podrumu Konaka kneginje Ljubice. Muzej nauke i tehnike se uselio u staru Elektranu na Dorćolu, ali savremeno koncipirano izložbeno krilo arhitekte Podreke ostaje i dalje samo lepo zamišljen san.
