Pored skulptura u dubokoj travi i oborenog drveća preko prilaznih staza stiže se danas do Muzeja savremene umetnosti na Ušću - baš kao u bajci o uspavanoj lepotici, ali ... princa još - nema. Na pitanje koje odzvanja kulturnom scenom poslednjih godina - šta se dogodilo sa Muzejom savremene umetnosti, minule subote pokušali su da odgovore zaposleni u ovoj kući i dvadesetak umetnika. Odgovor je u zdanju Muzeja gde je zastala rekonstrukcija, ponuđen „Neizložbom“.
Izložba je imala odlično svedenu rekapitulaciju događanja: nadanja, obećanja, ponajviše onih izneverenih, učinjenog i, uprkos planovima, nerealizovanog.
Kroz nekad elegantne izložbene sale sad ubuđale, bez ili sa delimično potklobučenim parketom, u atmosferi saune - desetak manje-više improvizovanih umetničkih dela. Jedno, vajara Radoša Antonijevića posebno ironično skreće pažnju na problem. Reč je o šatoru u obliku Muzeja i kao da poručuje: „Umetnost je živa, samo se preselila!“
Ako je država zaboravila na ovu na evropskoj kulturnoj mapi nekad uglednu instituciju, publika nije. Dokaz je bila gužva po najvećoj vrućini, kad su se posle pet godina za publiku vrata opet otvorila. Oni koji su želeli uverili su se kako, dok se čeka nastavak radova, urađeno - propada. Od političara to je interesovalo jedino Božidara Đelića. A akademik Dušan Otašević sleže ramenima: „Kakva država, takav muzej.“
Mada su i publika i zaposleni iseljeni pre pet godina „bajka“ puna nade počinje 2002. kad je definisana potreba za adaptacijom i rekonstrukcijom zdanja. A onda se nižu godina za godinom sa raznim planovima. Činjenice su garnirane obećanjima ministara kulture počev sa Draganom Kojadinovićem. Nebojša Bradić oktobra 2008. podeseća javnost da će Muzej otvoriti vrata publici pre Nove godine 2009. Te 2009. Bradić tvrdi: „U ovom trenutku ja mogu sasvim određeno da kažem da ćemo u 2011. otvoriti Muzej savremene umetnosti.“ U dokumentacionom delu „Neizložbe“ dalje se čita (avgust 2010) Bradićeva izjava da MSU predstavlja „gorući problem“. Bradić tom prilikom citira Marksa da se „kapital uvek uplaši i sakrije onda kada je najpotrebniji.“.
Po rečima Dušice Živković, pomoćnice ministra kulture, iz oktobra 2010, citirane u ovom segmentu „Neizložbe“ - Ministarstvo kulture je predvidelo 2011. završetak rekonstrukcije MSU. A, aprila 2011. narodni poslanik Gorica Mojović obznanjuje: „Po mojim saznanjima, za 2011. sredstva za završetak radova MSU nisu nigde predviđena. Zašto? Ne znam, ali to je pokazatelj da nismo ozbiljna država. Kao što nema države bez vlade, predsednika - nema ni države bez kulturnih institucija, a mi smo posekli jedan od stubova državnosti!“ Marta 2011. Predrag Marković najavljuje povoljan ishod za MSU, ali ne želi da govori o detaljima, dok januara 2012. tvrdi: „Do kraja mandata završićemo radove na pet muzeja...“
E, sad - istini za volju nije sve u MSU buđavo kao što izgleda. Naime, podrum u koji publika nije mogla da priviri, ali jesu Božidar Đelić i novinar „Novosti“ - je sasvim uređen. Drugim rečima, izgrađeni su novi depoi, radionice za restauraciju, instalacije, i tu sve funkcioniše. Tako ispada da je MSU presečen napola - manji dovršen deo i onaj izložbeni, nadzemni nad kojim bi namernik koji pamti stara vremena mogao i zaplakati.
ZATVARANJE OČIJU
- Mi smo jednostavno morali da se vratimo i na ovakav način u zgradu - tvrdi za „Novosti“ Branislava Anđelković, direktorka MSU. - Posle izlaska izvođača urađeno je počelo da propada. To nismo mogli da dozvolimo.
Ona kaže da su u budžetu za ovu godinu planirana i odobrena sredstva za MSU, reč je o 24 miliona dinara i da je zgrada „presečena napola“: „Sve pod zemljom funkcioniše, nad zemljom ništa ne funkcioniše.“ Stoga je u planu da se instalacije povežu po vertikali, da se obezbedi protok vode, struja, da se MSU poveže na toplanu. A, u planu je da se fasada Muzeja kandiduje kod Skupštine grada Beograda, jer Beograd i inače finansira fasade spomenika kulture.
- Više nije moguće da se zatvaraju oči nad situacijom u kojoj su muzeji u Srbiji. Ovo predugo traje, ova investicija mora da se zaštiti, a radovi da se nastave - zaključuje Anđelkovićeva.
