Punih četvrt veka, tek nešto kraće od „kolega“ sa Apeninskog poluostrva, generacije čitalaca sa ovih prostora druže se sa legendarnim istražiteljem noćnih mora, rodjenim sredinom osamdesetih u glavi italijanskog pisca i novinara Ticijana Sklavija. Sklavi je lik Dilana Doga, na radost mnogih, kreirao za italijanskog izdavačkog giganta, kuću „Serdjo Boneli editore“, a već početkom devedesetih ovaj jedinstveni junak mogao se pohvaliti planetarnom popularnošću i šestocifrenim tiražom.
U bivšoj Jugoslaviji Dilanove avanture su čitane zahvaljujući novosadskom „Dnevniku“, dok ga je u Srbiju posle godina tokom kojih je, paralelno sa državom, razarana i strip scena, pre pet godina „vratila“ izdavačka kuća „Veseli četvrtak“.
Godinu dana nakon proslave pedesetog rodjendana „Duha sa sekirom“ (koji nam se u Srbiju vratio zahvaljujući entuzijazmu stripadžija iz iste izdavačke kuće), izdavači, autori i kolekcionari iz zemlje, eksjugoslovenskog regiona i sveta, ovih dana u Kragujevcu obeležavaju 25 godina „Dilana Doga“ na srpskom (srpskohrvatskom?!) jeziku.
Glavni gosti medjunarodne strip konferencije „Kragujevac, godine druge“ koja je otvorena u petak a završava se danas, autori su ovog megapopularnog stripa - scenaristi Paola Barbato i Mikele Meda i crtač Fabio Ćeloni.
- Kako su „natprirodne pojave“ leta gospodnjeg 2012. U Šumadiji uzele maha (duhovi u Šumaricama, vodena bića na jezeru, drekavci po jarugama okolnih sela, povratak „samoupravljača“ u politici, masa misterioznih Latina po gradu, nezaposleni koji uspevaju da žive bez plate), vreme je za - Dilana Doga... - smatraju organizatori ove, treće po redu strip konferencije.
Siromašni istražitelj noćnih mora oživeo je, u rodnoj Italiji (iako živi u britanskoj prestonici) oktobra davne 1986. godine, na stranicama broja naslovljenog „Zora živih mrtvaca“, priče za koju je scenario potpisao Ticijano Sklavi a koju je ilustrovao An?elo Stano. Maja 2003. izašao je dvestoti broj, koji je napisala Paola Barbato, a ilustrovao Bruno Brindizi.
Sam fizički lik Dilana Doga inspirisan je izgledom engleskog glumca Ruperta Evereta, mada je popularni heroj tokom godina, u skladu sa ličnim doživljajem pojedinih crtača, donekle menjao vizuelni identitet, te su se neretko mogle čuti žalbe pojedinih zagriženih fanova - kako im je omiljeni junak, u interpretaciji odre?enog crtača, „suviše frajer“, ili „premalo šmeker“.
I sama Paola Barbato, spisateljica koja je, od trenutka kada je „preuzela sudbinu“ Doga kao jedan od glavnih scenarista, uspela da stekne respektabilnu armiju poklonika svog (za strip crtača, sasvim osobenog i vrlo „književnog“, neretko romansijerskog) stila, pre toga je bila zagriženi fan ovog strip serijala.
I dok su se, sa svakim bitnim scenaristom, ali i crtačem, pojedini aspekti lika i dela Dilana Doga donekle menjali u skladu sa njihovim intimnim doživljajem ovog junaka, neke stvari ostaju iste već punih 26 godina.
Kreiran u državi koja horor žanr poznaje, voli i neguje, kako u domenu sedme, tako i na stranicama ostvarenja devete umetnosti - „Dilan Dog“ ipak neretko „prkosi“ celokupnoj tradiciji horora, kako nadrealističkim crtama, tako i primesama antiburžoaske retorike.
Serija je uglavnom smeštena u Londonu, gde protagonista živi sa svojim nerazdvojnim Gručom, iako povremeno putuje negde drugde. Njegova odeća je definitivno jedna od njegovih nepromenljivih, suštinskih osobina, a prepoznatljivi imidž ga umnogome odredjuje. Dilana Doga je apsolutno nemoguće videti odevenog drugačije do u crvenu košulju, crni sako i plave pantalone - naime, nakon smrti svoje žene Lili Konoli, a na savet inspektora Bloka (svog bivšeg pretpostavljenog iz Skotland jarda), on je kupio 12 identičnih kompleta. Inspektor Blok kroz mnogobrojne nezaboravne avanture ostaje jedan od glavnih likova u seriji, ali i očinska figura za naslovnog junaka, čak i kada je Dilan napustio Skotland jard da bi postao privatni istražitelj specijalizovan za natprirodno. Tu je, naravno, pre i više od svih, Dilanov nerazdvojni pomoćnik Gručo, koji je nastao po uzoru na nekadašnjeg komičara Gruča Marksa.
Uvreženo je mišljenje i da Dilan Dog ima Edipov kompleks. Mnoge od brojnih žena kojima se bavi podsećaju na njegovu majku Morganu, a dramatično se sukobljava sa tamnom stranom svog oca - Ksabarasa, čija je ličnost podeljena, u čemu je sadržana aluzija na ambivalentnost njegove očinske figure i na Dilanova osećanja prema njemu.
Hobiji Dilana Doga su sviranje klarineta i pravljenje maketa brodova. On ima mnogo strahova, medju kojima su strah od slepih miševa i visine. Dilan je takodje posebno podložan bolesti putovanja, što je razlog zašto retko putuje. Nekadašnji alkoholičar, sad skoro nikada ne pije. Vegetarijanac je. Takodje, on je beznadežni romantik koji voli i izgubi novu devojku u skoro svakom broju, nikako ne uspevajući da ostvari trajnu ljubavnu vezu.
Život sa vernim Gručom, u Krejven roudu broj 7, u stanu prepunom zastrašujućih skulptura i sa zvonom koje urliče, na radost mnogih, se nastavlja... Uz stalno podsećanje na činjenicu da su, i pored postojanja cele horde natprirodnih bića dobro nam poznatih iz mitologije horora, najveća čudovišta upravo - ljudi.
FILM BEZ GLAVNOG JUNAKA
Italijanski reditelj Mikele Soavi je 1994. godine režirao film „Dellamorte Dellamore“, za koji je scenario napisao ?ovani Romoli, a zasnovan je na romanu sličnog imena Ticijana Sklavija. Ovaj roman je bio inspirisan trećim specijalnim brojem Dilana Doga, „Crnim hororom“, objavljenim jula 1989., u kome Dilan upoznaje Delamortea, neku vrstu svog italijanskog alter ega. Engleski glumac Rupert Everet je glumio glavnog junaka Frančeska Delamortea, a italijanski model i glumica Ana Falki je igrala glavnu žensku ulogu. Iako je Everet, igrajući Delamortea, nosio Dilanov kostim, lik Dilana Doga se nije pojavio u filmu.
