Šta kulturne institucije očekuju od medija

izvor: agencije , foto:                                                                                                              19.07.2015.

Saradnja sa novinarima, kao i međusobno razumevanje kako bi informacije bile promovisane na pravi način, neki su od rešenja za bolje plasiranje kulturnog sadržaja u medijima. Takođe, i od urednika redakcija se očekuje da pišu studiozne tekstove i konstruktivne kritike.

Činjenica je da su mnoge televizijske emisije o kulturi ukinute, kao i cele redakcije, ali tačno je da ima puno i onih koji rade i prate dešavanja iz te sfere, navodi Tanjug.

Međutim, kustos Muzeja savremene umetnosti Zoran Erić primećuje da, u slučaju MSU-a, dolazi do problema na drugim nivoima komunikacije, kao što je nivo makro politike koju vode mediji spram kulture "tako da informacije same po sebi nisu dovoljne".

"Ono što je naš problem je da i pored toga što se brojne informacije o izložbama MSU-a plasiraju javnosti, dolazimo do ozbiljnijeg i većeg problema, a to je interpretacija od strane publike i kako ih ona prihvata", ukazuje Erić.

Kako kaže, često dolazi do nerazumevanja jer se savremena umetnost posmatra kao nešto što je veoma apstraktno i nerazumljivo široj publici.

Prema njegovim rečima, njihova uloga je da svoj rad objasne na što jednostavniji način, ali i da žele da se obraćaju i široj i stručnoj publici.

Erić podseća da savremena umetnost često može da bude nerazumljiva iz različitih razloga, a jedan od njih je nedovoljna edukacija "od malih nogu".

Kako kaže, još jedan od problema jeste interesovanje medija za plasiranje informacija koje imaju notu intrigantnog, provokativnog i čak skandaloznog medijskog spektakla.

"To je aspekt koji mogu da primetim kod svih medija. Najčešće ih privlače informacije koje nisu vezane za sam sadržaj umetničkih programa, nego za nešto što bi delovalo kao medijska senzacija i to je karakterištično za pristup brojnih medija uopšte na polju kulture i umetnosti", kaže kustos MSU.

Prema njegovim rečima, dovodi se u pitanje šta je poenta saradnje između institucija kulture i medija: da li je to samo plasiranje informacija ili je to možda i edukacija publike, kao i šta je potrebno samim novinarima da bi se ti programi kvalitetno propratili.

Erić smatra i da je potrebno više prostora za otvoreni dijalog, a ne samo za plasiranje informacija, a ponajmanje skandala u domenu kulture.

Neda Knežević, direktorka Muzeja istorije Jugoslavije, navodi da institucije kulture očekuju praćenje svih njihovih programa i događaja, ne samo uoči otvaranja, u slučaju muzeja izložbe, jer u muzejima jedna izložba počinje da živi tek kada se otvori.

Dodaje da se od urednika kulturnih redakcija očekuje da pišu studioznije tekstove, da problematizuju teme koje institucije otvaraju, kao i da je potrebno više konstruktivne kritike.

Takođe, smatra i da su nedovljno propraćeni prateći programi koji se organizuju za mlade, decu i druge ciljne grupe.

Kneževićeva ukazuje da bi urednici kulturnih rubrika mogli da otvore određene rubrike koje bi bile namenjene približavanju kulturnih sadržaja mladima, ali i da bi morali da se izbore za prostor da daju širi okvir informacije koje dobiju.

Izršni producent "Parobroda", Zlatko Crnogorac, kaže da su svi svesni da se u vremenu siromaštva, u kakvom se nalazi naše društvo, ne može očekivati posećenost medija kao što je bilo ranije.

Primećuje da je konferecija za novinare, kao način promovisanja, skoro odumrla ukoliko ne dolazi osoba veličine nemačke kancelarke Angele Merkel ili nekog izvođača sa "Egzita".

"Ono što može da zadovolji neku instituciju ili manifestaciju je da u medijima postoji osoba sa senzibilitetom koja će da promoviše određeni događaj i koja u tome neće videti lični, materijalni, politički ili bilo kakav drugi interes već koja ume da prepozna umetničku notu", smatra Crnogorac.

Ukoliko u medijima postoji osoba sa senzibilitetom da prepozna kada je određenom događaju potrebno dati podršku i to na vreme plasirati javnosti, kaže Crnogorac, to je onda vrhunsko zadovoljenje očekuju oni koji se bave kulturom.

Tasovac: Kreativnošću i boljim sadržajima do medija

Da bi kultura u medijima dobila mesto koje zaslužuje potrebno je kuknjavu zameniti delanjem, a beznadežnost kreativnošću, boljim i zanimljivijim sadržajima, smatra ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac.

Ministar kulture i informisanja kaze za Tanjug da u Srbiji od skoro 1.500 glasila, tek nekolicina ima kulturne redakcije, što ukazuje na to da većina vlasnika medija i glavnih i odgovornih urednika ne prepoznaje kulturu kao svoju interesnu sferu.

Kako kaže, to znači da su vlasnici medija u Srbiji često najposlušniji sledbenici logike kapitalizma, koja je jednostavna isto onoliko koliko je i nemilosrdna.

"Na Bajlonijevoj pijaci prodaju se krompir i paradajz, a ne sabrana dela Kanta i Hegela zato što krompir i paradajz ima ko da kupi. I to svakog dana", navodi ministar.

Prema njegovim rečima, kuknjavu treba zameniti delanjem, beznadežnost kreativnošću, ali i učiti na pozitivnim, a ne negativnim primerima kako bi kultura dobila mesto koje zaslužuje u medijima.

"Pojedini rukovodioci institucija kulture bi, na primer, mogli više pažnje da posvete razvoju sopstvenih digitalnih strategija, negovanju medijskih kontakta, boljim pres-materijalima i, pre i iznad svega, zanimljivijim i maštovitijim sadržajima kojim će osvojiti pažnju i medija i publike", primećuje Tasovac.

Ministar kaže i da se ne sme zaboraviti da ozbiljni mediji, u koje spadaju i javni servisi i ustanove kulture u Srbiji imaju istu ciljnu grupu - pismenu i obrazovanu publiku.

"Za nju se ne treba samo izboriti, nju treba i stvoriti. Negovanje i edukacija publike je po meni jedan od ključnih, strateških, dugoročnih ciljeva o kojima moraju pođednako da razmišljaju i ozbiljni mediji i ustanove kulture", ukazuje Tasovac.

Ministar podseća da se estetski osećaj i intelektualna radoznalost ne nasleđuju kao boja očiju ili sklonost ka gojaznosti, već se oni stiču i zato smatra da kultura u svakom društvu, pa i srpskom, ima šansu.