|
Đuzi je mesto u Aleji
izvor: vecernje novosti, foto: vn 01.07.2015.
Želja porodice, kao i glumaca i prijatelja Vlastimira Đuze Stojiljkovića je da njegova urna bude pohranjena u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Zakon je, ipak, na strani njegove supruge Dušanke, koja namerava da urnu položi pokraj večne kuće svojih roditelja - kaže za "Novosti" Nenad Stojiljković (79), mlađi brat koji se juče prvi put oglasio na Đuzin rođendan.
Da je živ Vlastimir Đuza Stojiljković juče bi napunio 86 godina. Od prošle jeseni lečio se na Institutu za rehabilitaciju u Sokobanjskoj, u Domu za stara lica kod Mladenovca i na Klinici za infektivne i tropske bolesti, gde je preminuo 17. juna. U Ateljeu 212, pet dana kasnije održana je komemoracija. Kremiran je, bez prisustva javnosti, 23. juna.
U Đuzinoj monografiji zabeležena je i želja glumca da bude sahranjen u Ribaru, gde mu počivaju baba i deda. Ožalošćeni brat, inače penzionisani nastavnik likovne umetnosti iz Kruševca, smatra da veliki umetnik zaslužuje i najveće počasti. Njegov grob bi trebalo da posećuju i prijatelji i poštovaoci. Nenad Stojiljković naglašava da i grad Beograd podržava ideju da urna buda pohranjena u Aleji.
Supruga Dušanka nije bila raspoložena za komentar:
- Nemam želju da se pravdam za svoje postupke, ali iza njih stojim. Sve što sam uradila, bilo je po Đuzinoj želji - kratko je rekla za "Novosti" Dušanka Stojiljković.
Sa suprugom pokojnog brata, priča Nenad, bio je u dobrim odnosima 25 godina, sve dok se glumac nije ozbiljno razboleo i doživeo moždani udar, prošlog oktobra.
- Porodica ga je posećivala dok je bolovao, pa su netačne priče koje su objavljivali pojedini mediji - izričit je Nenad.
- Kad god sam bio u Beogradu, videli smo se. Imali smo savršene odnose. U bolnicu gde se oporavljao od šloga odlazio sam koliko sam mogao i nisam odmah saznao da je prebačen u Dom za stara lica "Lug". Predložio sam da bude u Ribarskoj Banji, da bih ga svakog dana posećivao. Dušanka mi je, međutim, odgovorila da ona zna šta je najbolje za Đuzu. Kada sam pokušao da ga posetim u staračkom domu, rečeno mi je da supruga insistira da ga niko ne viđa. Rekao sam da ja nisam "niko", već njegov rođeni brat, kao i da ću sledeći put doći sa novinarima, pa je osoblje popustilo. Proveli smo zajedno 10 minuta.
Braća su se poslednji put srela pred kraj Đuzinog života, dok je ležao na Klinici za tropske i infektivne bolesti.
VEST O SMRTI
Zašto su se tokom Đuzine bolesti porodični odnosi toliko narušili, Nenad Stojiljković kaže da mu nije jasno. Čak i vest o smrti nije saznao od Dušanke.
- Moj brat i bratanac su bili na kremaciji, a ja nisam imao hrabrosti da stanem pored nje - priča Nenad.
|
