Kada je Vuk Jeremić postao predsedavajući Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, verovatno nije znao da ovom međunarodnom organizacijom već diriguje jedan Srbin. Bivši dirigent Pozorišta na Terazijama, Predrag Vasić, koji već dve decenije radi u Njujorku, prošlog leta je osnovao Simfonijski orkestar sastavljen od zaposlenih u UN.
Od devet do 17 časova oni rade važne poslove u zgradi na Ist Riveru. Neki su statističari, neki simultani prevodioci, a ima i krupnih igrača. Koncertmajstor Tanja Bernštajn radi u kabinetu generalnog sekretara Ban i Muna, a prva truba, Rendi Rajdel, viši savetnik Specijalnog izaslanika Generalnog sekretara za razoružanje. Nakon isteka radnog vremena, šarolika družina koja broji 90 članova iz 25 zemalja, uzima instrumente u ruke i odlazi na probe.
- Orkestar u velikoj meri simbolizuje multikulturni aspekt UN. Imamo članove iz Australije, Burme, Izraela, Japana, Južne Koreje, evropskih zemalja - priča osnivač i dirigent. - Uveren sam da imamo veliki potencijal i da možemo da postanemo pravi ambasadori UN. Već su nas kontaktirali iz odeljenja za javno informisanje sa namerom da koriste naš ansambl za obeležavanje značajnih datuma UN. Planiramo i da uspostavimo saradnju sa Pevačima UN. Reč je o horu koji postoji pola veka i uspešno nastupa širom sveta.
Mada neki članovi imaju veoma malo muzičkog iskustva, tu su i nekadašnji profesionalni muzičari, koji su kao i Vasić, promenili karijeru kad su počeli da rade za UN.
- U Ameriku sam stigao kao turista 1991. godine, a u UN sam se zaposlio mesec dana po dolasku u Njujork - otkriva Vasić koji se po završetku Muzičke akademije, zaposlio u Beogradskoj filharmoniji. - Vremenom sam završio magistraturu iz kompjuterskih nauka i trenutno radim kao informatički inženjer u Departmanu za ekonomske i socijalne poslove.
Vatreno krštenje uigrani UN-ovci imali su u maju u internacionalnoj školi u Njujorku. Na repertoaru su bila dela Vebera, Hajdna, Šuberta, Betovena, a reakcije su, kaže Vasić, bile odlične. Sada njegov tim vredno vežba za praznične koncerte na kojima će izvoditi novogodišnje i božićne pesmice iz raznih krajeva sveta.
- Još nisam stupio u kontakt sa kabinetom Vuka Jeremića, ali razmišljam da organizujem koncert povodom njegovog izbora. To bi bila prilika da njujorškoj publici predstavimo delo nekog srpskog kompozitora, možda Konjovića, Tajčevića, Rajka Maksimovića - otkriva Vasić.
Kad ne radi kao informatički inženjer i ne ide na probe Simfonijskog orkestra UN, Vasić svira u bendu „Frula“, koji ove godine obeležava dve decenije postojanja.
- Glavna publika je naša emigracija. U Njujorku i okolini živi veliki broj Srba koje muči nostalgija i koji radu slušaju muziku sa naših prostora, pogotovo onu iz sedamdesetih, osamdesetih godina. U poslednje vreme sviramo retko, zbog porodičnih obaveza, ali dok smo bili aktivni, svirali smo po celoj Americi.
PREBRANAC NA MENHETNU
Mada mu Beograd nedostaje, Predrag Vasić otkriva da Njujork ima sličnosti sa srpskom prestonicom. - Zajednički im je izuzetno aktivan život 24 časa dnevno. Za razliku od većine velikih gradova koji spavaju posle 23 časa, na ulicama Njujorka i Beograda u svako doba dana i noći možete videti normalan svet, a ne samo prijateljice noći i problematične likove - kaže Vasić koji nostalgiju najčešće ublažava u restoranu „Kafana“ na Menhetnu. - Odem tamo često sa porodicom na domaći roštilj, prasetinu ili prebranac.
