Obećana zemlja nije uvek ista. Srpski radnici su pre Drugog svetskog rata bolji život tražili u Americi i Australiji, devedesetih godina u Evropskoj uniji, a danas sve češće putuju ka Rusiji i istočnoj Aziji.
Da ipak nije u pitanju samo avanturistički duh - mada im ga sigurno ne manjka - ubeđuje nas i matematika. Recesija koja je obuhvatila razvijeni Zapad svakako je promenila kurs mnogima koji su poželeli da se oprobaju u životu izvan matice.
- Ranije su naši radnici masovno putovali u ondašnji Sovjetski Savez, ali je to prestalo još devedesetih - kaže Milinko Popović, iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. - Danas se polako, ali sigurno vraćaju tim destinacijama. Tome je svakako doprinela kriza u Evropi. Naši radnici, naročito građevinci, sada ponovo putuju ka Rusiji, Kuvajtu, Emiratima, Maroku... A osnovni motiv svakako je novac. Ovde je plata oko 40.000 dinara, dok na dalekim destinacijama mogu da zarade i po 1.500 dolara ili evra mesečno.
A da Srbi nemaju istančan njuh za ekonomiju, ali imaju za otkrivanje tuđih potencijala, može se videti po sve većem broju selidbi ka Bliskom istoku, severnoj Africi, Latinskoj Americi... U Zavodu za statistiku kažu da su, u periodu nakon izbijanja svetske ekonomske krize, 104 naša državljanina novu adresu našla u Kazahstanu, 95 u Alžiru, 36 u Gabonu, 23 u Ugandi, 19 u Peruu, petorica u Albaniji, po trojica u Sudanu i Nigeriji... A najmanje 6.000 Srba već godinama živi i radi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. U toj „zlatnoj zemlji“ posao su našle i naše arhitekte, stjuardese, građevinski i mašinski inženjeri...
„Srpsku intuiciju“ ne osporavaju ni u Međunarodnoj organizaciji rada, koja je upravo završila studiju o svetskim trendovima u zapošljavanju i kroz uporedne analize privreda širom planete pokazala da je tradicionalni Zapad prodrman krizom, a da one „manje popularne“ zemlje imaju svoje povoljnosti.
- U razvijenim ekonomijama čak 35 odsto nezaposlenih čekaju posao duže od godinu dana. Samo su Nemačka i Australija uspele da izjednače stopu nezaposlenosti kao što su imale pre krize, dok svi ostali debelo kaskaju - naglašeno je u studiji. - Poseban problem koji će imati dugotrajne posledice je visoka stopa nezaposlenih mladih. U Španiji, Irskoj i Grčkoj ona je udvostručena i već je prešla 40 odsto. U Švedskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu i Portugaliji ova je stopa bila u porastu i pre krize. A nijedna zemlja, osim Austrije, Nemačke i Švajcarske, nije se vratila u poziciju kakvu je imala 2007.
U Međunarodnoj organizaciji rada sumnjaju da su Nemačka, Velika Britanija i Španija u novom riziku od recesije. A takav bi scenario mogao da ostavi velike posledice na ceo region, ali i na globalno tržište jer je 50 odsto svetske proizvodnje upravo iz zemalja EU.
- Povećana motivisanost ne samo građana Srbije, nego i državljana drugih zemalja, da se sele tamo gde trenutno postoji veća potreba za radnom snagom jeste svakako vezana sa aktuelnom finansijskom krizom i visokom stopom nezaposlenosti. U Srbiji je ona, kako pokazuje Anketa o radnoj snazi, dostigla 25,5 odsto - ocenjuje i Jovan Protić, nacionalni koordinator iz Međunarodne organizacije rada.
A sudeći po analizama iz MOR-a, nova obećana zemlja bi - makar ove „sezone“ - mogla biti negde u Aziji. Privredno su najaktivnije baš zemlje na samom istoku ovog kontinenta. Ekonomski uzlet beleži se tako u Mongoliji (11,5 odsto), zatim u Kini (9,5 odsto), Hongkongu, Tajvanu... A ima i posla. To pokazuje i stopa od svega 4,1 odsto nezaposlenih u ovom regionu. U stalnom porastu su im i plate, ali doduše i inflacija, pa je to trenutno majveća briga istočnih ekonomista.
Veliki napredak u svojim privredama beleže i Kambodža, Vijetnam, Tajland, Malezija... kao i i ceo jugosistočni region. Bolje je i u Pacifičkom okrugu, a to dokazuje i činjenica da je 2000. godine čak 75 miliona radnika živelo sa manje od dolara dnevno, dok je danas njihov broj upola manji. Sličnu sudbinu proživljava i Latinska Amerika. Od 2000. do 2007. privredni rast ovih zemalja u proseku je bio oko 3,6 odsto, a 2010. dostigao je 6,1. U Argentini je čak 8 odsto! Sa sličnim rastom koji su imale pre krize su i Brazil, Meksiko, Kolumbija... A sve ove zemlje danas imaju stopu industrijskog zapošljavanja otprilike kao i razvijeni Zapad.
U potencijal Istoka se - na licu mesta - uverio i Jovo Jovanović (29) iz Beograda. On se sa Tajlanda vratio u Srbiju, samo na kraći odmor.
- Mnogo veće tržište, mnogo manje birokratije i manji porezi. To su osnovni razlozi što sam Bangkok izabrao kao destinaciju u kojoj bih mogao da pokrenem privatni posao - kaže Jovanović. - Ovaj grad posetio sam 2006. i odmah su mi bile jasne prednosti u odnosu na Beograd. Već tada sam upoznao ljude, stekao kontakte. Samo je trebalo smisliti biznis.
Ponovo je otišao na Tajland 2010. godine i prvo statirao u filmovima, muzičkim spotovima i reklamama, a kada je skupio dovoljno novca uplovio je u preduzetničke vode.
- Iz Kine sam počeo da uvozim priveske za mobilne telefone i ključeve. Organizovao sam mrežu ljudi koji na ulicama Bangkoka prodaju robu.
Nije imao problema ni da se adaptira na Aziju.
- Zavoleo sam njihovu kulturu, njihovu hranu, a na tropsku klimu brzo sam se aklimatizovao - priča Jovanović. - Ne reaguju tako svi. Znam ljude koji su došli sa istom idejom, a baš zbog tajlandskog načina života pobegli glavom bez obzira.
I dok se „krčkaju“ rezultati novog popisa stanovništva, koji će pokazati koliko je naših ljudi pronašlo bolji život izvan granica zemlje, stari pokazuju da skoro pola miliona Srba platu zarađuje „napolju“. Najviše ih je u Nemačkoj - 102.000, ali i Austriji, gde radi najmanje 90.000, i Švajcarskoj, gde zarađuje najmanje 70.000. A koliko se gastarbajterski ugao pomerio, pokazaće statistika krajem ove godine.
NEDOSTAJE 600 MILIONA RADNIH MESTA
Svet je ušao u 2012. suočivši se sa ozbiljnim izazovima u zapošljavanju. Nakon tri godine krize na globalnom tržištu rada došlo se do 200 miliona nezaposlenih, što je povećanje za 27 miliona od početka krize. A da bi ekonomija stala na svoje noge neophodno je otvaranje još 600 miliona novih radnih mesta do kraja 2020. godine.
GASTARBAJTERSKI STAŽ
Prosečan gastarbajterski staž u Srba traje 13 godina. - Najduže uglavnom ostaju u Francuskoj, tamo je prosečan staž od čak 18 godina - kažu u Zavodu za statistiku. - Mađarska, Italija i Velika Britanija su im zemlje domaćini u najkraćem intervalu i prosečno se u njima ostaje od sedam do devet godina. Toliko se boravi i u onim manje popularnim državama.
DOLAR DNEVNO
Među 900 miliona siromašnih radnika, u prošloj godini je čak 456 miliona živelo u ekstremnoj bedi - sa manje od 1,25 dolara dnevno. A 2000. godine takvih ekstrema je bilo 233 miliona, 2007. godine 38 miliona manje nego danas.
