Doskora su dečji kardiohirurzi u Srbiji jedva čekali da dođu kolege iz razvijenih zemalja da bi od njih nešto naučili, a sada operišu po svetu. Rade i humanitarno, i za novac.Uglavnom u okviru američkih i italijanskih misija, koje su ovde pre deceniju i po dovodile stručnjake da operišu i pokazuju našim lekarima kako se rade najsloženije intervencije.
Iz jedne takve misije u Ukrajini upravo se vratilo troje lekara Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić": dr Mila Stajević, načelnik Službe za pedijatrijsku kardiologiju i upravnik Klinike za dečju hirurgiju, Sergej Prijić, pedijatrijski kardiohirurg, i Igor Krunić, pedijatrijski kardioanesteziolog.
Boravak u Ukrajini, gde su išli sa američkom humanitarnom organizacijom ICHF, bio je kao vremeplov: iste slike kao u Srbiji devedesetih godina. Pacijenti u bolnice u kesama donose lekove i potrošni materijal, lekari rade za manje od 250 dolara mesečno...
- U Harkov smo otišli 19. avgusta i našli se u situaciji koja jako podseća na vreme najgorih sankcija u Srbiji - priča docent dr Mila Stajević. - Bolnica gde se deca operišu se zove Institut za opštu i urgentnu hirurgiju i bazično je bolnica za odrasle, dok je pedijatrijska bolnica na drugom kraju grada. Medicina je koncentrisana u Kijevu, a Harkov zdravstveno pokriva oko osam miliona stanovnika. Kolege su pune entuzijazma, a dolazak ICHF se, kao i nekada kod nas, smatra prozorom u svet.
Za dve nedelje dr Stajević je uradila 15 operacija: na 13 je asistirala koleginici Olgi, jer je, ipak, cilj ovakvih misija obrazovanje lokalnog kadra, a dve najteže je izvela sama. Dr Prijić je uradio više od 100 pregleda srca ultrazvukom, dok je dr Krunić uglavnom nadgledao svoje ukrajinske kolege.
- Vratili smo se puni utisaka, zadovoljni što smo pomogli nekome kome je pomoć preko potrebna, i što smo, konačno, počeli da se predstavljamo u svetu po našem medicinskom znanju u jednoj veoma kompleksnoj grupi bolesti kao što su urođene srčane mane - kaže dr Mila Stajević. - Ukrajinci imaju dobru medicinsku školu, ali, nažalost, većina njih nema prilike da putuje van zemlje, tako da kaskaju za novim medicinskim znanjima.
Sa našim doktorima u timu su bili lekari, terapeuti,tehničari i medicinske sestre iz Nemačke, SAD i Novog Zelanda.
- Na mene je najjači utisak ostavila mogućnost da iskoristim sopstveno iskustvo i pomognem deci sa urođenim srčanim manama - priča dr Prijić. - Procenjuje se da jedan odsto dece boluje od ovih mana, a da više od polovine njih širom sveta nema priliku da na pravi način bude dijagnostifikovano, praćeno i lečeno. Zato je pre 20 godina u Americi i osnovana Internacionalna fondacija za dečje srce, a cilj je da se krajevima sveta koji nemaju dovoljno razvijene zdravstvene sisteme omogući stručna pomoć. Srećan sam kad znam da će deca kojoj smo pomogli u Ukrajini možda biti naučnici, umetnici, filantropi ili mirotvorci, ali pre svega dobri ljudi.
Dr Mili Stajević ovo nije prva misija. Dva puta je bila u Sudanu.
- I tamo smo stigli zahvaljujući kontaktima sa kolegama iz sveta koji su dolazili kod nas, u vreme rata i sankcija, kad nam je pomoć bila potrebna - priča dr Stajević.
Ovoga puta "veza" je bila kardiolog Sofija Radeli, iz Italije. Pre nego što je ekipa Instituta krenula tamo, u Sudanu su već bile kolege iz Srbije, uglavnom iz Instituta "Dedinje", Druge hirurške klinike i Instituta u Sremskoj Kamenici. Neki od njih su i sada tamo.
- Mi smo bili u Salam centru za kardilogiju u Kartumu. Ta bolnica za afričke uslove izgleda odlično, a opremljena je bolje nego većina naših klinika.
Za razliku od ICHF, gde se radi humanitarno, u okviru Italijanske misije se dobija plata, veća nego u Srbiji, naročito za srednji medicinski kadar. To je i razlog što je samo sa Dečje klinike za kardiohirurgiju u Institutu za majku i dete Srbije troje zaposlenih dalo otkaz i otišlo da radi sa Italijanima.
AORTA KOD BEBE
Tokom prvog boravka u Kartumu dr Mila Stajević je uradila 55, a drugi put 75 operacija na otvorenom srcu. - Operisana deca su uglavnom veća, bebe se retko operišu zato što je među tek rođenima smrtnost visoka, pa deca sa manama koje zahtevaju hitnu operaciju i ne stignu do lekara - priča dr Stajević. - Operisala sam bebu od 2.500 grama sa transpozicijom velikih krvnih sudova. To je urođena srčana mana kod koje aorta polazi iz desne komore, a plućna arterija iz leve, a zapravo bi trebalo da je obrnuto. Uradila sam operaciju, takozvani arterijski svič, i beba je preživela. To je bio veliki uspeh za njihovu bolnicu, a od jednog kolege iz Italije, koji je tamo radio nadzor, dobila sam kompliment da su svi moji pacijenti perfektno operisani, na najvišem evropskom nivou, što mi je stvarno podiglo samopouzdanje.
