Srbima je jedino dobro u Rumuniji. Na takav zaključak navodi izveštaj Naprednog kluba, koji je po četvrti put analizirao politička prava srpskog naroda u regionu. Najnoviji podaci govore da su tokom ove i prošle godine prava Srba uglavnom stagnirala ili su se smanjivala.
- Najgore stanje je, nesumnjivo, u Crnoj Gori, gde Srbi nisu dobili prava - kaže za „Novosti“ istoričar Čedomir Antić, jedan od autora ovog izveštaja. - Jako loše je i u Bosni i Hercegovini, gde Srbi nemaju ustavnu zastupljenost, u Hrvatskoj su i dalje ugroženi, dok im se u Mađarskoj položaj pogoršava.
Prava srpskog naroda u Crnoj Gori, prema ovoj analizi, ugroženija su nego pre godinu, a tamošnje vlasti nastavljaju sa „srbofobnom kampanjom u javnosti“. Izveštaj polazi od spornih rezultata popisa, po kojima je broj Srba sa 31,99 redukovan na 28,77 odsto i na 0,34 odsto Srba-Crnogoraca, iako su pokazatelji prirodnog priraštaja ukazivali na povećanje broja naših sunarodnika.
Navode se, zatim, primeri nepoštovanja maternjeg, srpskog, jezika u nastavnim programima, negativnog odnosa prema eparhijama SPC kojima se ne priznaju stečena prava ni istorijsko prisustvo, do toga da su raspodelom novca iz Fonda za manjine Srbi oštećeni. U organima javne uprave sve je manje zaposlenih Srba - od 13.900 anketiranih 79 odsto pripada crnogorskoj nacionalnosti, a 8,6 srpskoj. Na rukovodećim položajima Srba je tek jedan odsto.
Sumornu sliku izveštaj daje i o Hrvatskoj, gde se osporavaju prava stečena iz radnog odnosa i gde najmanje 50.000 Srba iz Krajine nije ostvarilo pravo na zarađene penzije. Hrvatska Srbima osporava i pravo na povraćaj imovine, od nekih čak traži da obnovu svojih kuća plate od 25.000 do 50.000 evra. Od 130.000 registrovanih povratnika gotovo polovina se ponovo vratila u Srbiju.
- Umesto politike popuštanja zarad dobrih odnosa sa Hrvatskom, Srbija bi morala da zauzme jasan stav o ključnim pitanjima i da ga predoči hrvatskim vlastima sa podjednakom odlučnošću sa kojom to čini Hrvatska - sugeriše se u izveštaju.
Težnja ka centralizaciji BiH i pritisci na RS su svakodnevica, primećuju autori, a pored duga Federacije BiH prema RS od skoro 500 miliona evra, tu je i problem imovine SPC i srpskih škola.
U Sloveniji srpski narod nije ni priznat kao nacionalna manjina, pa mu i dalje preti asimilacija, u prvom redu zbog nepostojanja nastave na srpskom jeziku. Srbija, primećuju autori, do sada, međutim, nije ni pokazala volju da u bilateralnim odnosima postavi pitanje organizovanja nastave na srpskom jeziku.
Svetla tačka izveštaja je Rumunija, ako se izuzme činjenica da se broj Srba tamo smanjuje. U odnosu na 2002. godinu manje ih je za petinu i svrstavaju se u grupu manjinskog stanovništva sa ispod 20.000 stanovnika. Dobro su integrisani u državne institucije, nisu organizovani u posebnu političku stranku koja bi zastupala njihove interese, već tu funkciju obavlja Savez Srba. Informisanje na maternjem jeziku je zadovoljavajuće, ali iz Srbije, ocenjuje se, manjka institucionalna podrška za očuvanje srpskih škola. Kako Srbi mahom žive u rumunskim graničnim područjima u koja se slabo investira, dovodi se u pitanje ekonomski opstanak.
U Mađarskoj je položaj svih manjina, uključujući i srpsku, otežan politikom konzervativne vlade. Pored brojnih obećanja mađarskih zvaničnika, novi izborni zakon nije omogućio Srbima da imaju predstavnika u parlamentu i sve to doprinosi nastavku asimilacije malobrojnih Srba.
- Primetno je jačanje revizionističkih stavova kada je reč o Trijanonskom sporazumu i Mađarima izvan Mađarske, dok Srbija, istovremeno, ne posvećuje dovoljnu pažnju problemima sa kojima se suočava srpska manjina. Stiče se utisak da njih Srbija žrtvuje radi zadobijanja veće podrške Mađarske na putu ka EU - konstatuje izveštaj.
U makedonskoj javnosti „prisutna je srbofobija podsticana iz određenih krugova političke elite“. Nastavlja se progon arhiepiskopa Jovana i njegovih saradnika, dok mnoge međunarodne organizacije posvećene zaštiti ljudskih prava odnos prema arhiepiskopu ocenjuju kao politički i verski progon.
Značajno opadanje prava manjina beleži se i u Albaniji. Tome u prilog govore razni pritisci, skretanje političke scene udesno, ali i bojkot popisa od strane pojedinih nacionalnih manjina.
Autori izveštaja smatraju da država treba više da izdvaja za Srbe van njenih granica, makar na nivou kako to rade Hrvatska i Slovenija.
Hrvatska je za 450.000 pripadnika svoje manjine u BiH izdvojila šest miliona evra, a Srbija za dva miliona Srba u regionu 300.000 evra - ilustruje nam ovu disproporciju Antić.
ČETVRTINA SRBA
U Srbiji i u osam susednih i obližnjih država živi blizu osam i po miliona Srba. Gotovo četvrtina - 2,2 miliona, prema popisima iz 2001, 2002. i 2003, živela je u regionu, izvan granica Srbije, uglavnom u susednim državama: BiH, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji, Sloveniji, Albaniji, Mađarskoj i Rumuniji.
DRŽAVNI CILj
Politička prava srpskog naroda, pre svega u BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Makedoniji, treba da budu jedan od pet najvažnijih državnih ciljeva - uz ekonomiju, odbranu suvereniteta, uključivanje u EU i demografsku politiku. - smatraju autori izveštaja. - Potrebno je da se odbaci strančarski pristup i celokupno nasleđe jugoslovenske nacionalne ideologije, koji su opterećivali politiku prethodnih vlada.
