Predsednik UO Udruženja "State of Exit" Rajko Božić rekao je Tanjugu da je zadovoljan onim što je viđeno na ovogodišnjem 13. po redu festivalu, dok su posetici festivala izneli niz zamerki na koje nije hteo da odgovori posle čega je i napustio razgovor.
"Zadovoljni smo ovim Exitom jer smo i pored ekonomske krize, koja potresa i Srbiju i svet, uspeli da ostanemo jedan od najprestižnijih nezavisnih festivala u Evropi", kazao je Božić.
On je naveo da su organizatori uspeli da "održe nivo produkcije, bezbednosti, kvaliteta programa, da dovedu 150.000 ljudi i da održe taj nivo publike da pola budu domaći, a pola gosti iz inostranstva, što festival čini i svetskim i srpskim". Božić je naveo da je "nepodeljeno mišljenje i publike i umetnika da je atmosfera bila fantastična“.
On je, međutim, na pitanje Tanjuga kada će biti poznati finansijski efekti festivala i kako komentariše brojne zamerke posetilaca, medija i muzičkih stručnjaka da je ovogodišnji Exit bio lošiji od prethodnih, Božić je rekao da su "pitanja neozbiljna" i ustao i napustio razgovor.
Broj posetilaca Exita ove godine je bio značajno manji od prethodnih godina u šta su se mogli uveriti svi koji su za vreme festivala bili na Petrovaradinskoj tvrđavi, a razlog za slabu posećenost treba tražiti i u programu upravo završenog festivala.
Organizatori su zvanično saopštili da je na festivalu za četiri dana biol "više od 150.000“ posetilaca, mada se broj posetilaca prema svakodnevnim zvaničnim saopštenjima policije Novi Sad razlikovao po nekoliko hiljada, na štetu organizatora.
Većina posetilaca sa kojima je reporter Tanjuga razgovarao imao je zamerke na sveukupan program, a najčešći komentar je bio da je po završetku programa na Mejn stejdžu "slobodno moglo da se ide kući jer nema ničeg atraktivnog“.
Stari sjaj Exitu, koji ga je krasio svih ovih godina unazad, dali su Duran Duran odličnim nastupom na prvoj večeri festivala i legendarni Guns n'Roses koji su održali spektakularni koncert na zatvaranju 13. Exita koji je trajao puna tri sata i osam minuta.
Česta zamerka domaćih posetilaca Exita je da se program pravi isključivo po ukusu publike iz Velike Britanije, a uprkos blagom smanjenju broja bina, većina njih su ipak koncepcijski i žanrovski bile neinteresantne hiljadama posetilaca iz čitave Evrope.
Problema je bilo i u Exit kampu, smeštenom na kupalištu Štrand, gde je u subotu, trećeg dana festivala na nekoliko sati nestalo vode, pa su svi oni koji su boravili njemu bili bez mogućnosti da se istuširaju i sa sebe speru prljavštinu od peska i zemlje.
Kao objašnjenje, organizatori su im ponudili poruku na parčetu papira da vode nema jer je velika potrošnja u gradu. Poruka je bila ispisana isključivo na srpskom jeziku, što veliki broj stranaca koji su smešteni u kampu nisu baš razumeli.
Organizatore Exita izgleda da nije mnogo zanimalo ni mišljenje predstavnika medija, jer su uslovi rada u pres centru Exita, smeštenom iza Mejn stejdža, iz godine u godinu sve lošiji. Osim izuzetno malo raspoloživih kompjutera brojni novinari, fotoreporteri i snimatelji, bili su prinuđeni da sede na improvizovanom podu, napravljenom od dasaka.
