Drzavni vrh i politički lideri Srba sa Kosova i Metohije pokušaće u sredu da približe dijametralno suprotne stavove o sporazumu koji je prošle nedelje postignut sa Prištinom u Briselu.
Prema informacijama “Novosti”, delegacija predstavnika našeg naroda sa KiM trebalo bi da se sastane sa predsednikom države Tomislavom Nikolićem i prvim potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem.
Pozicije su zasad nepomirljive: Beograd traži primenu briselskog dokumenta, a Srbi sa KiM već su odbacili sporazum i najavljuju brze izbore za svoju skupštinu Autonomne pokrajine, kojoj se u utorak pridružila i južna opština Štrpce.
Istovremeno, srpski politički čelnici sa Kosmeta zahtevaju i da konačnu reč o sporazumu daju svi građani Srbije na referendumu. Državni vrh će, kako saznajemo, razmotriti i tu opciju. Ali, pokušaće, pre svega, da argumentuje sunarodnicma zašto im dogovor garantuje bezbednost i veća prava nego dosad, kao i da je on maksimum koji u ovom trenutku može da se postigne.
Aleksandar Vučić priželjkuje dogovor sa Srbima sa severa KiM i podseća da su naši ljudi južno od Ibra prihvatili dogovor:
- Primena sporazuma neće ići ni brzo ni lako. Ali, očekujem da se dogovorimo i da ujedinjeni nastupamo, kao što smo to uvek činili. Niti mi možemo bez svog naroda, niti naš narod može bez svoje Srbije. Naša država je u užasno teškim okolnostima i nije mogla ni bolje ni više iz bezbroj razloga. Stvorićemo uslove nekim narednim generacijama, za bolju poziciju Srbije i lakše očuvanje državnih i nacionalnih interesa. Moja poruka svim pristojnim i normalnim ljudima je da je naš posao da se ujedinimo.
Direktor Kancelarije za KiM i jedan od lidera tamošnjih Srba Krstimir Pantić kaže da će do dogovora vrlo teško doći.
- Državnom vrhu prenećemo stav naroda sa Kosova i Metohije da ne želimo da učestvujemo u albanskim institucijama, jer je to put u propast i nestanak Srba. Bojim se da bi se primenom sporazuma trajno izgubile šanse da se Pokrajina vrati u ustavno-pravni poredak naše države.
Marko Đurić, savetnik predsednika Srbije, objašnjava za “Novosti” da je primena briselskog sporazuma sada od suštinskog značaja.
- To nije korak ka priznavanju Kosova, već ka normalizaciji odnosa između Srbije i dela njene teritorije koji će biti krunisan donošenjem ustavnog zakona kojim se utvrđuje autonomija KiM. Taj stav ćemo u narednim danima argumentovano da obrazložimo zemljama koje nisu priznale Kosovo.
Ta akcija biće presudna i za blokiranje članstva Kosova u međunarodnim organizacijama i forumima. Jer, bez stolice u UN, takozvana država ne može da bude priznata u ostalim važnim svetskim asocijacijama, pa čak ni u EU.
Ipak, ni paraf na sporazumu se nije osušio, a već su krenuli pritisci da se Kosovu otvore vrata u svetskim organizacijama. Tako je nemački predsednik Joahim Gauk zatražio da Kosovo dobije članstvo u Savetu Evrope, pozivajući se na član 14. briselskog dokumenta koji predviđa “da dve strane ne blokiraju i ne podstiču druge da blokiraju jedna drugu na putu ka EU”.
- Ne može Kosovo postati članica ni Saveta Evrope niti ostalih važnih svetskih organizacija jer se podrazumeva da su pre toga učlanjeni u UN. Njihova taktika će sada biti da pridobiju većinu svetskih država da ih priznaju. Tek tada će i Rusija i Kina biti u teškoj poziciji da blokiraju Prištini stolicu u UN. A ukoliko bi Kosovo prestiglo Srbiju na putu ka EU, oni bi mogli da blokiraju naše učlanjenje - smatra Predrag Simić, bivši ambasador i profesor spoljne politike.
Ipak, Marko Đurić nam tvrdi da Kosovo ne može da postane članica UN, ali ni EU.
- To pravo im osporava Lisabonski sporazum.
Sporazum sa Prištinom, podržao je u utorak i bivši predsednik Srbije Boris Tadić iako smatra da je taj dokument - “nedovršen”:
- Svaki politički sporazum je utemeljenje mira u budućnosti. I dalje je ostalo otvoreno nekoliko važnih pitanja, pre svega u vezi sa statusom srpskih opština na Kosovu. Napravljena je greška što nije vođeno računa o statusu SPC, kulturnom nasleđu srpskog naroda, imovini, izbeglicama, nestalima.
VUČIĆ IDE U MOSKVU, SREŠĆE SE SA ŠOJGUOM
Vučić se u utorak sastao i sa ambasadorom Rusije Aleksandrom Čepurinom. Prvi potpredsednik se zahvalio Ruskoj Federaciji na velikoj političkoj podršci koju pruža Srbiji u očuvanju njenog teritorijalnog integriteta. Vučić i Čepurin razmenili su stavove o briselskom sporazumu i dogovorili se o nastavku bliske saradnje.
Istovremeno, dogovorena je Vučićeva poseta Moskvi 23. maja i susret sa ministrom odbrane Ruske Federacije Sergejom Šojguom, kao i termin njegove uzvratne posete Beogradu. Očekuje se i da će prvi potpredsednik u junu u Sankt Peterburgu prisustvovati velikom ekonomskom forumu na kom će biti i ruski predsednik Vladimir Putin i gde će imati brojne bilateralne susrete.
