Izricanje presude lideru radikala Vojislavu Šešelju za ratne zločine u BiH i Hrvatskoj tokom devedesetih godina prošlog veka, zakazano je u Haškom tribunalu za 30. oktobar. Da li je Šešelj kriv ili ne, sudije će saopštiti posle više od deset i po godina otkako se predao.
Šešelj je optužen za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata od 1991. do 1993. godine, u Zvorniku, na širem području Sarajeva, Vukovaru, Mostaru, Nevesinju. Nekoliko dana pošto je prebačen u pritvor Haškog tribunala u februaru 2003. godine, lider radikala se izjasnio da nije kriv.
Suđenje je počelo 27. novembra 2006. godine, bez Šešelja u sudnici koji je od 10. novembra štrajkovao glađu. Veće je zbog toga naložilo njegovo samozastupanje i ponovo mu dodelilo branioca. Međutim, 1. decembra, iste godine, zbog njegovog zdravstvenog stanja sud je naložio da se suđenje odloži do daljeg.
Nedelju dana kasnije, Šešelj je uložio žalbu, a dan kasnije žalbeno veće je poništilo početak suđenja i naložio novi početak kada optuženi bude "u stanju da u potpunosti učestvuje u postupku kao optuženi koji sam sebe zastupa".
Suđenje je ponovo počelo 7. novembra, 2007. godine.
Proces je prekinut još jednom, sredinom februara 2009. godine.
Dvoje od troje sudija u veću prihvatilo je zahtev tužilaštva da se postupak odgovdi zbog navodnog zastrašivanja svedoka tužilaštva.
Krajem novembra iste godine, veće je odobrilo Šešeljev zahtev da se preispita odluka o odlaganju i naložilo nastavak suđenja za 12. januar, 2010. godine.
SVEDOCI
Tužilaštvo je tokom suđenja izvelo 71 svedoka i 1.348 dokaznih predmeta. Sud je pozvao još 10 svedoka, dok je Šešelj odlučio da ne iznosi odbranu. Tokom završnih reči prošle godine, tužilaštvo je tražilo da se osudi na 28 godina zatvora dok je sam optuženi tražio oslobađajuću presudu.
