Srbija je nedavno potpisala sporazum o statusu posmatrača u Organizaciji dogovora o kolektivnoj bezbednosti, koju su domaći mediji nazvali istočni ili ruski NATO. Da li Srbija time krši svoju deklarisanu vojnu neutralnost?
Ova organizacija koja okuplja neke od članica bivšeg Sovjetskog saveza, pored Rusije, Bjelorusiju, Kirgizistan, Tadžikistan, Uzbekistan Jermeniju i Kazahstan osnovana je 1992. godine, nema vojnu komandu i strukturu koja bi mogla biti pandan NATO savezu kaže Andrej Šari, urednik u Ruskom servisu našeg Radija:
“Činjenica da ova organizacija postoji na papiru kao neki vojnički savez svakako govori da je namera da postane u budućnosti neki balans NATO paktu. Ali, to je smešno da o tome govorimo, tamo je nekoliko bataljona, većinom ruskih, svake godine se organizuju neke vežbe u Kazahstanu. To uopšte nije nikakva vojna sila”, kaže Šari.
”Nema smisla da uopšte govorimo da bi ona mogla negde na nešto ozbiljno da utiče. Ja sam razgovarao sa mnogim ekspertima u Rusiji, nijedan od njih ne kaže da to išta znači kao vojnička sila. To je puka politička ideja nastala svojevremeno u Kremlju kao neka vrsta propagandističkog odgovora na NATO, sa porukom: pošto nema više Varšavskog pakta, mi imamo saveznike sa kojima možemo barem o tome pričati”, kaže Šari.
Domaći i regionalni mediji su ovu vest plasirali sa porukom “Rusi dolaze”, “Srbija postala članica naslednice varšavskog pakta” i slično. “Glas Rusije” je Srbiju nazvao prvom lastom širenja ruskog vojnog saveza na Balkan, prognozirajući da će Srbija biti obeležena na Zapadu na kome dominira NATO savet, kao bela vrana.
Jelenu Milić, direktorku Centra za evroatlanske studije, pitali smo, najpre, da li status posmatrača Srbije u ovom savezu ugrožava njenu vojnu neutralnost?
“Ne, to ne može da se kaže. To nije vojni savez. Da bi bio vojni savez, on mora da ima adekvatnu komandnu strukturu. On to još nema", komentariše Jelena Milić.
Lopta na strani NATO-a
Analitičar Aleksandar Radić kaže da ovaj sporazum tek treba da bude verifikovan u Parlamentu Srbije:
“Mi prema NATO-u imamo mnogo više formalnih obaveza nego što to proizilazi iz statusa posmatrača ODKB. To je simboličan izraz spremnosti da budemo prisutni. Problem je šta će biti naše strateško opredeljenje, gde ćemo preuzeti obaveze. O tome treba da se ozbiljno razgovara“, ocenjuje Radić.
Na pitanje kakav je interes prisustva Srbije koja nije u tom regionu, Radić odgovara:
”Srbija Rusiju prepoznaje kao svog partnera i želi da simbolično bude prisutna u medjusobnom bezbednosnom povezivanju zemalja regiona koji jeste da nije naš, ali se pokazuje spremnost da želimo da vidimo šta se tu radi.”
Ipak, kaže Jelena Milić, Srbija ovim činom šalje političku poruku dela njenog rukovodstva:
“Imajući u vidu činjenicu da je glavni otpor normalizaciji odnosa sa Kosovom kao preduslovom za nastavak evropskih integracija i bolje saradnje sa NATO-m unutar državnog vrha, ja se bojim podele između proruske struje koju vodi Nikolić i one druge koja bi da se postigne sporazum sa Kosovom. U tom smislu ovo jeste neka vrsta poruke. Sada je lopta na strani NATO-a koji treba da pošalje signale Albaniji da ne blokira sledeće korake Srbije u saradnji sa NATO savezom. Pogotovo u svetlu zahteva Srbije da NATO bude garant stabilnosti za Srbe na Kosovu, što smatram veoma pozitivnim znakom", smatra Jelena Milić.
Status Srbije kao posmatrača u organizaciji iz sasvim drugog regiona je nelogična i neobična činjenica, komentariše spoljnopolitički analitičar Vatroslav Vekarić, koji ne podcenjuje namere Moskve da širi svoj uticaj i putem ove, za sada benigne organizacije, što pokazuje i njena svojevremena ambicija da u savez uvede Iran. U svakom slučaju, Vekarić ne vidi da je tu mesto Srbiji:
“To je sigurno jedan signal koji može i verovatno hoće da zabrine druge partnere. Srbija je članica Partnertsva za mir, ima pretenziju da udje u EU, gde će tek doći na red njene obaveze u zajedničkoj evropskoj odbrambenoj i spoljnoj politici, znači to je nešto čemu bi Srbija trebalo logično da teži i da na tim planovima razvija saradnju. Ovaj status posmatrača u ODKB nema opravdanja. To je nelogična situacija koja pokazuje da delovi rukovodstva u Srbiji insistiraju na toj vezi i pretpostavljam da su te ideje i inicijative došle iz Predsedništva Republike”, kaže Vekarić.
