Od Broza do danas malo je toga urađeno na saobraćajnoj infrastrukturi Srbije. Zahvaljujući Titovim planovima razvoja imamo Koridor 10, drumski i železnički, barsku prugu... U vreme predsednika SFRJ rodila se ideja o izgradnji auto-puta Beograd - južni Jadran, beogradskog železničkog čvora, pa i započeta izgradnja nove železničke stanice "Beograd - Centar" u Prokopu. Do danas nijedan projekat nije kompletiran.
Za nekadašnji obim saobraćaja imali smo i više od potrebnog. Danas nemamo dovoljno, već staro i izraubovano, jer se u međuvremenu, primera radi, nije izgradio nijedan kilometar punog profila auto-puta! Nekada se u drumove ulagalo godišnje između 300 i 700 miliona dolara, a danas "Putevi Srbije" za održavanje imaju na raspolaganju nešto više od 80 miliona evra, što nije dovoljno ni da se pokrpe rupe.
Država je nekada imala stabilne uslove privređivanja, jasne razvojne planove. Danas plana nema, samo strategije, koje ničemu ne služe. Sve je improvizacija, pa zato i nema realizacije. Čak 11 odsto deviznog prihoda donosila je nekada građevina, a sada je to manje od 0,5 odsto. Sa BDP, koji je najniži u Evropi, verovatno imamo i bolju saobraćajnu mrežu nego što zaslužujemo.
Razloge za loše puteve i pruge treba tražiti, pre svega, u nedostatku novca. Uz to, sudbinu saobraćajne infrastrukture kroje političari, niko struku ne sluša. Brozovi projekti vađeni su iz fioka u predizbornim kampanjama u protekle dve decenije, otvarana gradilišta, a svaka nova vlast imala je svoje prioritete. Smenjivali su se tako Beograd - južni Jadran i drumski Koridor 10. Tek sada se rade oba putna pravca.
Najvažniji putni pravac u Srbiji biće završen tek krajem 2015. godine. Lane je na drumskom Koridoru 10 završeno svega devet kilometara, a ove godine, ako austrijska "Alpina" ne "zakaže", plan je dvadesetak kilometara. Nadležni u javnost izlaze sa cifrom od 220 završenih kilometara u protekle četiri godine, ali nema tu nijednog kilometra auto-puta u punom profilu (šest traka), već su samo izgrađeni poluauto-putevi (tri trake). Ostalo je da se posao završi na još 110 kilometara, ali mahom u punom profilu, jer deo ka bugarskoj granici ima potpuno novu trasu, što važi i za auto-put kroz Grdeličku klisuru. Na severu Koridora 10 ostao je da se uradi još takozvani ipsilon krak, od Subotice do Kelebije, u dužini od 22,3 kilometra.
- Širom Srbije ima velikih kapitalnih objekata, koji su već decenijama nezavršeni, a od izuzetnog su značaja za državu - kaže Goran Rodić, stručnjak u oblasti građevinarstva. - Vlast koja se menja nikako da shvati da su uložena ogromna sredstva, a da objekti propadaju. Uz nedostatak para i nestručnost, naš veliki problem su i nezavršeni projekti, nerešeni imovinsko-pravni odnosi na trasama i izvođači sa damping cenama. Te niske cene rezultiraju lošim kvalitetom, a uz to se i udvostručuju aneksima ugovora. Obezbeđen novac često se troši u druge namene. Ako znamo da je 1991. godine samo na Horgošu godišnje prolazilo 108.000 kamiona sa TIR oznakom, a da danas na svim graničnim prelazima imamo 25.000 teškaša, to onda najbolje pokazuje da je dobar deo saobraćaja usmeren na druge pravce. Mi smo skupa zemlja za transport. Železnička infrastruktura je najlošija u Evropi, mi smo crna tačka, kojoj čak ni ceo Koridor 10 nije elektrificiran. Zato danas kroz Rumuniju i Bugarsku prolazi 7.000 vozova, a našim železničkim koridorom svega 700.
U železničku infrastrukturu već decenijama nije ulagano koliko je bilo potrebno, što je dovelo do lošeg stanja infrastrukture i nižeg nivoa kvaliteta usluge. Mreža železničkih pruga u Srbiji stara je više od jednog veka, a preko polovine svih pruga izgrađeno je u 19. veku. Uz Tita, da zahvalimo i Obrenovićima. Ukupna dužina pruga srpskih železnica je oko 3.800 kilometara, od čega je u eksploataciji oko 3.500 kilometara. Elektrificirano je svega 1.279 kilometara pruga, a dvokolosečno tek 283 kilometra!
Prosečna starost pruga je oko 42 godine, a većine elektrotehničkih postrojenja između 30 i 40 godina. Na dužini od 64 odsto pruga brzina je manja od 60 kilometara na sat, a na samo tri odsto ukupne dužine koloseka brzina je veća od 100 kilometara na sat. Na železničkom Koridoru 10 na samo oko 10 odsto njegove dužine brzina vozova veća je od 100 kilometara na sat.
U prethodne tri decenije, zbog nedostatka sredstava u Srbiji je prosečno godišnje remontovano svega 36 kilometara pruga, umesto 191 kilometar koliko je bilo potrebno. To praktično znači da je u Srbiji u proteklih trideset godina svake godine bilo remontovano čak 155 kilometra pruga manje nego što je to bilo neophodno.
PROKOP GRADE 36 GODINA
"Železnice Srbije" uskoro će raspisati tender za nastavak gradnje železničke stanice Prokop u Beogradu, a radovi će početi u toku ove godine. Radovi se finansiraju iz kuvajtskog kredita od 25 miliona evra. Planirana je izgradnja preostalih šest koloseka, pored četiri postojeća, kao i pratećih perona, zatim elektrotehničkih i signalno-sigurnosnih postrojenja i zgrade za telekomandu, za železnički čvor Beograda. Kompletna stanica u građevinskom smislu mogla bi, prema oceni stručnjaka, da bude izgrađena za tri godine. Gradnja Prokopa je počela 1977. godine, ali je ubrzo prekinuta zbog nedostatka finansijskih sredstava, zatim je 1996. godine nastavljena i prekinuta ponovo 2000.
LAGANICA KROZ SRBIJU
"Železnice Srbije" prinuđene su da uvode lagane vožnje i smanjuju brzinu vozova u odnosu na projektovane, kako bi bezbednost železničkog saobraćaja bila očuvana. Istovremeno, pruge prosečno stare četrdeset godina zahtevaju i znatno veće troškove održavanja. Tako su u proteklih godinu dana lagane vožnje uvedene na 400 kilometara. Prosečna komercijalna brzina vozova je oko 42 kilometra na sat.
