|
Mladi povezivanjem jačaju toleranciju
izvor: euractiv 27.02.2015.
Mladi u Srbiji nemaju interesovanja i mogućnosti da putuju po zemlji i upoznaju bogatstvo kulture. Učesnici projekta Otpakivanje iz 12 gradova širom Srbije, koji su dobili priliku da se povežu i rade zajedno, smatraju da je to greška. Oni, iako dolaze iz različitih sredina, kako po veličini tako i po etničkom sastavu, ipak smatraju da ih više toga povezuje nego što ih razdvaja. Pomoćnica ministra za omladinu Snežana Klašnja rekla je da je taj projekat čiji je cilj povezivanje mladih i razvijanje tolerancije, dobar primer ostvarivanja Nacionalne strategije za mlade u praksi.
Izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Vesna Petrović rekla je na zavrđnom događaju projekta Otpakivanje da su mladi tokom projekta prešli ukupno više od 10.000 kilometara da bi se sretali jedni sa drugima.
Pomoćnica ministra za omladinu Snežana Klašnja rekla je da je Otpakivanje primer ostvarivanja Nacionalne strategije za mlade u praksi. Kako je navela, projekat je posebno vredan jer je omogućio da mladi širom Srbije upoznaju jedni druge, iskažu potencijale, razbiju predrasude i da se gradi kultura mira i tolerancije i stvori mogućnost za pravljenje novih projekata.
Ona je rekla i da je nova Nacionalna strategija za mlade za period od 2015. do 2025. usvojena 27. februara u Vladi Srbije.
Zamenica poverenice za zaštitu ravnopravnosti Ljiljana Lončar rekla je da se često dešava da su mladi netolerantni i da je odgovornost čitavog društva da to ne bude tako. Ona je istakla da tolerantan ne znači biti popustljiv jer tolerantni drže do svog mišljenja, ali poštuju tuđe.
Koordinatorka projekta Nevena Nikolić rekla je da je cilj završnog događaja da mladi predstave kreativne sadržaje koje su stvorili kroz angažovanje dugo godinu dana, što je nazvano završno Otpakivanje.
Na zavšnom događaju u Domu omladine u Beogradu dodeljena je i nagrada Kancelariji za mlade u Priboju, koja je po izboru stručnog žirija i glasača na društvenoj mreži Fejsbuk (Facebook) napravila najbolji kulturni paket, odnosno kreativan izraz odlika svoje lokalne zajednice. Nagrađena je i Jovana Ostojić za priču "Kad se mladi igraju rata" koju je napisala u okviru projekta.
Nevena Nikolić je kao najzanimljiviji rezultat projekta izdvojila predstavu "Kuća velikog rata" koja je izvedena u Beogradu u okviru završnog događaja, pošto je prethodno igrana u još 5 gradova u Srbiji. Nikolićeva je ukazala, međutim, i na specifičnost rada sa mladima, jer je reč o otvorenom procesu u kojima mladi dobijaju priliku da se izraze kako žele.
Prevazilaženje razlika
Fokus projekta je prevazilaženje razlika, a taj cilj je, prema rečima koordinatorke projekta, ostvaren kroz dvostruki pristup - preventivni, kroz povezivanje mladih koji su se međusobno posećivali i zajedno radili, ali i problematizovanjem kroz predstavu koja je nastala na osnovu njihovog kreativnog izražavanja.
Razmena mladih sa Savskog venca i Bosilegrada izdvojena je kao primer praktičnog značaja projekta na podsticanju otvorenosti i prema drugima i upoznavanju bogatstva koje predstavlja različitost u Srbiji.
Mladi iz Bosilegrada, u kome je velika većina tanovništva bugarske nacionalnosti razmenilo je svoj kulturni paket sa mladima iz beogradske centralne opštine Savski venac.
To je bila prilika za mlade iz male sredine i udaljenog grada na granici sa Bugarskom da upoznaju život u velikom gradu, rekla je Suzana Seman iz Kancelarije za mlade u Bosilegradu.
Jelena Vraneš iz Kancelarije za mlade Savski venac je kao glavne odlike Bosilegrada izdvojila bliskost ljudi, toplinu i gostoljubivost. Mladi su, kako je navela, imali prilike da vide i folklorne igre i da steknu nova prijateljstva.
Mladi ne putuju po Srbiji
Zaključak Jelene Vraneš je da mladi greše što nedovoljno putuju po drugim delovima Srbije. Pored manjka novca, uzrok za to je i što se prilikom odabira destinacije nedovoljno pažnje poklanja Srbiji, već se pre svega teži odlasku u inostranstvo.
Sličnog je mišljenja i Srđan Stefanović, učesnik projekta iz Požege, koji je rekao da mladi nažalost jedino kroz ovakve projekte mogu da putuju i bolje upoznaju Srbiju, ali i istakao da projekat nije bio “gturistička ponuda”h već prilika za upoznavanje drugačijih sredina.
Mladi iz Požege su se družili sa vršnjacima iz Temerina, što im je omogućilo da upoznaju život u višenacionalnoj sredini, rekao je on.
Dodao je da je projekat omogućio i da se razmene primeri dobre prakse u radu kancelarija za mlade.
U cilju promocije različitosti, u okviru projekta u Požegi korišćena je pesma “gSvi smo ljudi”h koju je ranije pripremila Kancelarija za mlade i za koju je snimljen spot u kome učestvuju deca i mladi, uključujući i mlade iz manjinskih grupa.
Blizina EU i kulturne razlike
Mladi iz Vranja su sa vršnjacima iz Bačkog Petrovca razmenili iskustva i jedni drugim predstavili sredine u kojima žive. Tako su Vranjanci kroz 15 zadataka koje su im postavili mladi iz Bačkog Petrovca otkrivali znamenitosti tog vojvođanskog mesta, a zauzvrat su ih upoznali sa kulturnom i istorijom Vranja.
Kako su za EurAktiv rekli mladi iz Vranja, cilj je bio da se “gspoje sever i jug”h, a i pored razlika u mentalitetu preovladale su sličnosti i pozitivna energija.“gViše je sličnosti nego razlika”h, rekao je koordinator projekta u Vranju Filip Đorđević.
Sofija Antić iz Vranja je rekla da je stekla utisak da su mladi iz Bačkog Petrovca “gviše proevropski orijentisani”h, odnosno liberalniji, a to je objasnila geografskom blizinom tog dela Srbije EU.
Na završnom događaju u Domu omladine, mladi su pozvani da iskažu šta za njih znači različitost i okarakterisali su je kao normalnu pojavu, umetnost, bogatstvo, poštovanje i jedinstvenost.
“gRazličitost nam omogućava da upoznamo drugačije od sebe i proširimo vidike”h, jedna je od poruka ispisanih na belim panoima u holu Doma omladine Beograda.
“Različitost je negovanje mišljenja upkos komforu”h, definicija je jednog od učesnika.
Borba mladih sa poplavama
Specifično iskustvo imali su mladi iz Obrenovca, koji su se tokom projekta suočili sa razornim poplavama, pa su promenili i fokus aktivnosti.
Koordinator Saveta za mlade Obrenovca Branko Savić rekao je da je početni plan bio da mladi izađu iz šablonskog ponašanja i društveno se angažuju. Nakon poplava su želeli da ukažu da kultura ne sme da umre zbog teških okolnosti.
Deo kulturnog paketa ovog grada su tekstovi, pesme, fotografije i video snimci nastali tokom i nakon poplava.
Mladi Obrenovca su tokom projekta imali priliku da odu u Bujanovac, što je, po rečima Spasića, bilo zanimljivo iskustvo u kontekstu prevazilaženja razlika jer je reč o drugačijoj i multietničkoj sredini.
Spasić na različitost gleda kao na dokaz da društvo pravi razliku, dok su ljudi u suštini svi isti.
Background
Projekat "Otpakivanje" sprovode Beogradski centar za ljudska prava, Komitet pravnika za ljudska prava Jukom, Centar za pozorišna istraživanja ApsArt i Medijski centar Beta uz finansijsku podršku Delegacije EU u Srbiji i stručnu pomoć Ministarstva omladine i sporta.
Cilj projekta je povezivanje mladih iz 12 opština u Srbiji, ali i da podizanje sposobnosti kancelarija za mlade da obogate svoje aktivnosti, uključe što veći broj mladih i pruže im priliku da sami pokreću programe.
U prvoj fazi projekta održane su radionice u kancelarijama za mlade na kojima su učesnici izdvajali sadržaj takozvanih kulturnih paketa, odnosno ono što po njihovom mišljenju čini identitet zajednice u kojoj žive. Nakon toga, tokom leta 2014. mladi su izradili kulturne pakete, odnosno na kreativan način izrazili taj identitet.
Početkom 2015. organizovane su razmene mladih po unapred utvrđenim parovima kancelarija tako da se povežu različite sredine: Bosilegrad i Savski venac, Priboj i Trgoviste, Temerin i Pozega, Backi Petrovac i Vranje, Bujanovac i Obrenovac, i Prijepolje i Raska.Mladi su tokom posete predstavili svoje kulturne pakete.
Nakon toga mladi su sadržaje pretočili u pozorišnu predstavu „Kuća velikog rata“g koja je odigrana u šest gradova u Srbiji. Dramaturg je Milena Bogavac a rediteljka Aleksandra Jelić iz ApsArta.
|
