|
Zbog kralja i kruška zabranjena
izvor: novosti online 18.01.2015.
Stara kineska poslovica kaže: “Jedna slika vredi više od deset hiljada reči”. A poznati pisac Džozef Konrad zabeležio je: “Karikatura predstavlja lice šale na telu istine”. Polazeći od ovih misli, Viktor S. Navaski, bivši urednik “Njujork tajmsa” i dugogodišnji urednik časopisa “Nejšn”, napisao je knjigu “Umetnost kontroverzi” u kojoj je pod lupu stavio neverovatnu moć političkih karikatura, koje su kroz istoriju ljutile, provocirale, uveseljavale. Često su bili pod udarom cenzure, a njihovi autori su proganjani, podmićivani, stavljani u tamnice i ubijani. Najdrastičniji primer takvog odnosa prema ovoj vrsti umetničkog izražavanja je nedavni užasavajući masakr u redakciji francuskog časopisa “Šarli ebdo”.
- Karikatura, kao i parodija, izobličava original, što može biti nepravedno, i koristi humor da bi otkrila nedostatke subjekta, čime ga ponekad ponižava. Uz sve to, razlika između crteža i karikatura, koje govore jezikom slika, i reči koje govore jezikom reči, nagoni nas da se upitamo kada, kako i zašto vizuelni jezik trijumfuje nad verbalnim - kaže Navaski.
Po mišljenju čuvenog antropologa Dejvida Torna, istinska preteča političke karikature je Martin Luter koji se u 16. veku zalagao za reforme u crkvi. Svestan da većina seljaka nije znala da čita, svoje poruke slao je preko plakata i ilustrovanih knjižica. Na njima je prikazivao svima prepoznatljive biblijske scene, a odmah do njih štampao je iste slike, ali s karikaturama pripadnika Katoličke crkve na protivničkoj strani. Tako je rođena politička karikatura koja je kasnije imitirana širom Evrope.
Učesnik Francuske revolucije, karikaturista i urednik Šarl Filipon 1830. počeo je da objavljuje karikature i odmah pogodio pravo u metu: nacrtao je veliki podvoljak kralja Luja Filipa u obliku kruške. Rad je nazvan “La Poire”, reč koja u slengu znači tupoglavi. Ubrzo je krenuo masovni obračun sa štampom, samo u Parizu podignuto je 530 optužnica, zakonom je zabranjen napad na “kraljev autoritet”, a režim je zabranio sve časopise za koje je crtao Filipon. Tri puta je Filipon proglašava krivim, platio je novčanu globu i bio osuđen na godinu dana zatvora. Prkostan i vragolast, na jednom sudskom procesu je zapitao: “Šta ja tu mogu da uradim ako lice Njegovog veličanstva liči na krušku?” Usledila je odluka vlasti da se zabrani - crtanje krušaka.
Američka karikatura nije se pojavila u pravoj formi sve do 1871, kada su satirične ilustracije Tomasa Nasta izazvale veliki društveni potres. Serijom karikatura doprineo je da sa položaja ode Vilijam Bos Tvid, korumpirani njujorški političar, čelnik Tamani hola, sedišta političke mašinerije tadašnjih demokrata. Nast je, inače, demokratama podario njihov simbol, magarca, a republikancima slona. Tvida je prikazivao kao debelu, prljavu osobu koja simboliše najkorumpiranijeg političara u zemlji. Ovaj je bio toliko ozlojeđen da je poručivao: “Prestanite s tim prokletim crtežima. Baš me briga za vaše novinske članke. Moji birači ionako ne znaju da čitaju, ali ne mogu da ih sprečim da vide te proklete crteže!” Tvid je osuđen, ali je iz zatvora uspeo da pobegne u Španiju gde ga je uhapsio carinski službenik tako što ga je prepoznao zahvaljujući Nastovim karikaturama.
Kao oštar kritičar deformacija u politici ostao je zapamćen i Džems Gilrej (1756-1815), koji je grafikama predstavljao lidere liberalne narodnjačke partije, vigovce, kao družinu lakrdijaša - grešnika, kriminalaca i pijanaca. Teško je danas zamisliti likove Džordža Trećeg, kraljice Šarlote, princa od Velsa ili Čarlsa Džejmsa Foksa a da se nemaju u vidu njegove karikature: kraljev unezveren izgled, kraljičin pohlepni kez, samozadovoljno držanje princa od Velsa...
Niz karikaturista svojim crtežima pokazali su se kao žestoki protivnici nacionalsocijalizma i fašizma. Među njima je i Georg Gros (1893-1959), koga su nacisti osudili kao nemačkog “broj jedan kulturnog boljševika”. Bio je optužen za skaradnost i bogohuljenje, jer je prikazivao prostituciju, naduvane kapitaliste, sadističke militariste, razmetljive predstavnike vlasti i crkve. Sa kolegom karikaturistom Džonom Hartfildom optužen je za vređanje vojske, kada su na jednoj karikaturi glavu svinje naboli na uniformisanu lutku. Jasno videći dolazak fašizma, Gros je napustio Nemačku 1933. godine, a prethodno je u znak protesta svoje ime anglikanizovao od Georg u Džordž.
Fašističke diktatore izuzetno uspešno prikazivao je i Dejvid Lou (1891-1963), koji se smatra najvećim karikaturistom 20. veka. Kada se Nemačka povukla iz Lige naroda, on je nacrtao Hitlera kako stoji pored logorske vatre, kraj parlamenta s natpisom: “Ako je bila korisna za Rajhstag, zašto ne bi i ovde”. Zbog njegovih crteža Musolini je zabranjivao pojedine novine, a Franko upućivao peticiju britanskim vlastima da otpuste karikaturistu.
Najugledniji karikaturista u arapskom svetu Nadži el Ali jula 1987. ubijen je u Londonu pucnjem u glavu. O uzrocima zločina krenule su glasine iz dva izvora. Prema prvom, ubistvo je naredio Arafat, jer je između ostalog karikaturista napadao jednu njegovu prijateljicu, a prema drugom, likvidirala ga je izraelska tajna služba Mosad. Policija ga je često zatvarala, bio je proteran iz Kuvajta i pre nego što je ubijen dobio više od stotinu pretnji smrću.
Viktor S. Navaski je otvorio i završio knjigu sopstvenim primerom, kada je kao urednik objavio čuvenu karikaturu Dejvida Levina, na kojoj je ismejan Henri Kisindžer. Zbog žestine crteža reagovala je čitava redakcija časopisa, ali je urednik ostao nepokolebljiv. Na crtežu “Rasturanje sveta” je prikazan Kisindžer u krevetu, zadnjica mu je pokrivena američkom zastavom, dok on srećan lebdi nad ženskim telom, a umesto njene glave nacrtan je globus.
NIKSON, DžONSON, LINKOLN...
Od američkih političara na meti karikaturista možda je najčešće bio Ričard Nikson, što je Dag Marlet, veliki američki karikaturista, ovako objasnio: “Nikson je za karikaturiste bio isto što i Marilin Monro za seks. Nikson je ličio na svoju politiku. Njegov nos vam je govorio da će izvršiti invaziju na Kambodžu.” Čuvena je i karikatura Dejvida Levina na kojoj je prikazan Lindon Džonson na čijem se telu vidi ožiljak od slepog creva u obliku Vijetnama. Posebno veliko uzbuđenje američke javnosti izazvala je karikatura Roberta Grosmana “Bejb Linkoln”. Američki predsednik prikazan je kao jedra devojka u kamašnama, što je bila aluzija na Linkolnovo seksualno opredeljenje, o čemu je prethodno objavljena knjiga jednog uglednog psihologa.
BIČEVANjE
U Kamerunu 1999. karikaturistu Popolija agenti službe bezbednosti su pretukli i uhapsili zbog karikature u kojoj se aludira da je prva dama u prošlosti bila prostitutka. Iranski karikaturista Mahmud Šokraje osuđen je 2012. na 25 udaraca bičem zbog prikaza jednog poslanika kao fudbalera.
|
