|
Na aukciji u Nemačkoj i predmeti iz naše drevne kulture!
izvor: evn 16.01.2015.
Vest da će vinčanska figurina u vlasništvu nepoznatog nemačkog kolekcionara biti ponuđena na aukciji kuće "Tajmlajn okšens" 12. februara, zajedno sa još dve hiljade predmeta, samo je jedna u nizu sličnih koje poslednju deceniju kruže internetom. Na istoj aukciji biće ponuđeno još osam predmeta koji navodno pripadaju vinčanskoj kulturi, a njihova početna cena je gotovo simbolična - od sto do 1.100 evra. Priču širi i to što ovo nije jedini internet-aukcijski katalog u kome se nude predmeti iz preistorije pronađeni negde na Balkanu. Ima ih mnogo.
Enigma je gde su i kako ti predmeti pronađeni, kao i kako su dospeli u ruke stranih kolekcionara. Ilegalno iskopavanje postalo je pravo zanimanje za mnoge žitelje Srbije, Rumunije, Bugarske, Makedonije i BiH. Upravo na tom potezu tokom 5. i 4. milenijuma pre nove ere prostirala se vinčanska kultura. Zato je teško utvrditi da li ovi predmeti potiču iz naše države. U Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture tvrde da vlasnik izvoznu dozvolu za te predmete nije dobio. U to veruje i arheolog dr Miomir Korać, direktor Viminacijuma, koji, za naš list, kaže:
- Prva destinacija za ilegalno iskopan arheološki materijal sa ovih prostora su Beč, London ili Minhen. Papiri se "sređuju" u 24 agencije, koje posluju legalno u Ženevi. Kad dobije sertifikat da je te predmete nasledio, "legalni" vlasnik stiče pravo da ih ponudi i na aukciji.
U vreme dok je još Korać bio pomoćnik ministra kulture, pokrenuta je inicijativa da se sa SAD potpiše sporazum o "neprimanju arheološkog materijala" sa ovih prostora bez potrebne dokumentacije.
- Amerika ima slične sporazume sa nizom zemanja i mi smo, na taj način, želeli da sprečimo ilegalnu trgovinu - dodaje. - Mnogo je arheološkog blaga zauvek i netragom nestalo iz Srbije. Početkom devedesetih dobio sam katalog za jednu aukciju u Beču. Među ponuđenim predmetima, a bilo ih je zaista mnogo, oko 3/4 je poticalo sa Viminacijuma.
Ilegalno iskopavanje arheoloških predmeta na Balkanu doživelo je pravi procvat tokom osamdesetih godina, kada počinje slobodniji uvoz detektora za metal. Mada je za njihovu upotrebu bila neophodna dozvola tadašnjeg Ministarstva kulture i vera, mnogi su se o ovu obavezu oglušili. Krajem devedesetih, došlo je do ozbiljnog "investiranja" u ovaj posao.
Arheolog iz Narodnog muzeja Dušan Šljivar podseća da je vinčanska kultura zahvatala ogromnu teritoriju i da je samo kod nas otkriveno 850 lokaliteta iz tog perioda. Ipak, on nije siguran da su predmeti koji se nude na aukcijama pronađeni u Srbiji:
- Zakonom je zabranjeno iznošenje kulturnih dobara iz zemlje, bez dobijene saglasnosti, a tako je određeno i u drugim zemljama iz okruženja. Ukoliko su pomenuti predmeti ilegalno izvezeni, država ima pravo da interveniše kod Uneska. Ako njihovi stručnjaci procene da se zaista radi o kulturnim dobrima, oni treba da budu vraćeni.
Mada se mnoge vinčanske statuete smatraju remek-delom neolitske umetnosti, Šljivar kaže da je početna cena za one koje će biti ponuđene na aukciji kuće "Tajmlajn okšens" realna:
- Otkriveno je dosta sličnih figurina i bez obzira na period kada su one nastale, njihova cena nije velika. A poslednjih godina prave se i lepi falsifikati ovih figurina, koje mogu da otkriju samo stručnjaci i nije isključeno da i ponuđene skulpturice nisu originali.
ZAGARANTOVANA ZARADA
Što se zarade tiče, očigledno je da je ona zagarantovana svima koji skupe hrabrost i zakorače u čudesni svet balkanskog umetničkog blaga koje se u svetu prilično dobro kotira. Antički šlem koji na crnom bugarskom tržištu može da se kupi za 20.000, na aukciji u Minhenu dostiže cenu od skoro pola miliona evra. Za zlatnik iskopan na rumunskoj teritoriji, nalazačima se plaća nekoliko desetina evra, dok isti taj zlatnik na svetskoj pijaci košta po nekoliko hiljada evra.
|
