Karić kupio "Avala film"?

izvor: evn                                                                                                                                    25.04.2015.

U potrazi za stvarnim vlasnikom firme koja je kupila “Avala film”, “Večernje novosti” su iz dva kredibilna izvora dobile informaciju da se iza ove, gotovo spektakularne transakcije, krije Bogoljub Karić.

Naime, izvori kažu da je Karić na početku priče o privatizaciji “Avala filma” svojim najbližim saradnicima kazao da će pazariti nekada najveću jugoslovensku filmsku kuću, da s njom, a posebno zemljištem u njenom vlasništvu, na izuzetnim beogradskim lokacijama, ima velike planove. Zbog situacije u kojoj se već godinama nalazi (optužnica za navodne pronevere u “Mobtelu”), Bogoljub se odlučio za posrednu trgovinu, odnosno našao je poverljivog čoveka koji je nedavno osnovao firmu “Filmski put”, prijavio se na konkurs, položio novac i na kraju kupio “Avala film”.

U Agenciji za privredne registe stoji da je vlasnik “Filmskog puta” izvesni Mišel Babić, s mestom stanovanja u Parizu, ali se ispostavilo da je spomenuta firma pod hipotekom koju kontroliše taksista iz Pančeva, Saša Ćorović. Izvori  tvrde da je Ćorović taj Karićev čovek koji je sve preuzeo na sebe s idejom, razume se, da firmu u određenom trenutku prepusti Bogoljubu Kariću.

Revolt mnogobrojnih filmskih radnika zbog prodaje imovine jednog od najvećih filmskih studija u ovom delu Evrope i dalje traje. Kako kaže Srdan Golubović, predsednik Asocijacije filmskih reditelja Srbije, dogodila se ista priča kao i sa “Beograd filmom”.

- Očekivali smo, moram priznati, da će se “Avala film” prodati možda čak i za manje od devet miliona evra, što je ponuđeno kao osnovna cena, i da je sve unapred “izmontirano”. Na to nas je upućivalo ignorisanje Ministarstva kulture i države, jer je ovde na snazi novi trend - da se nešto što je, pre svega društvena imovina, i što je napravljeno od para generacija i generacija poreskih obveznika, daje u bescenje bogatašima novog doba.

Po njegovim rečima, s jedne strane, u “Avala filmu” su ogromne nepokretnosti koje su otišle ispod vrednosti, a drugi segment priče je kulturna baština - svi ti filmovi koji su takođe nastajali novcem građana ove zemlje, ali i samih autora koji su ih pravili.

- Svaka civilizovana, pravno uređena država, svako ministarstvo kulture koje je svesno svoje funkcije, reagovali bi, prosto ne bi dozvolili takvu pljačku, pogotovu što već imamo veliku kriminalnu priču sa “Beograd filmom”. Ona se, međutim, ponovila. Mislim da ne treba biti preterano pametan da bi se videlo da u ovoj zemlji sve gubi svoju pravu vrednost, da je ovo samo početak strašnog procesa rasturanja i rasparčavanja, i da nas čekaju nove rasprodaje - možemo se nadati da će neka “vampirska” firma poput “Filmskog puta” koji je kupio “Avala film” (o kojoj nijedan filmski radnik u ovoj zemlji ništa ne zna), uskoro kupiti kolekciju Narodnog muzeja neprocenjive vrednosti, čim se Ministarstvo kulture i država proglase nenadležnim za to. Jer, ako su bili nenadležni za filmski fond “Avala filma”, u kome leže dela koja su nagrađivana svetskim nagradama, i koja su takođe neprocenjive vrednosti, zašto bi sutra bili nadležni za dela Narodnog muzeja - pita se Golubović.

Reditelj Stefan Arsenijević kaže da, pored ogromnog gubitka za kulturu, u priči o “Avala filmu” postoji i ono što bi moralo da zabrine svakog građanina ove zemlje.

- Poruka svega što se dogodilo jeste da je sve na prodaju. Apsolutno je više nebitno šta se prodaje, važno je samo da dođe neko sa parama, pa će se prodati i naš kulturni i nacionalni identitet, i naši životi. Možemo da očekujemo da budu rasprodati i Narodno pozorište, Beogradski pobednik, MSU jer, ruku na srce, ne donose dovoljno novca i ne znamo čemu služe. Sada nam je konačno jasno da je to logika kojom se rukovodi ova država. Rasprodaja nasleđa za nekoliko sekundi, koje je srpsku kulturu proslavilo u svetu, jer kinematografija je bila, a to je i danas, ma šta ko rekao, naš najveći kulturni brend, malo je reći da je skandalozna. Ona je kriminalna.

Arsenijevć smatra da treba samo logično složiti činjenice, i da sve odmah postaje jasno.

- Ako jedna država u bescenje rasproda četrnaest bioskopa “Beograd filma”, a onda nekoliko godina kasnije to isto ponovi sa “Avala filmom”, onda se sve to čini opasnijim i grotesknijim. Neće biti dobro ako se olako pređe preko ovog događaja po sistemu - tri dana medijske buke, a onda sve pada u zaborav, jer se bojim da su onda i kultura, i građani, u problemu - ističe Arsenijević.

Po rečima Srđana Kneževića, autora dokumentarca “Avala film: spas ili propadanje” (premijerno prikazan na Festu pre tri godine, u kome govori više od 50 istaknutih filmskih autora čija su dela tu nastala), uopšte nema mesta iznenađenju.

- Od početka je bilo više nego jasno da je sve namešteno, naštimano, da je čitav “slučaj” nekada najveće filmske kompanije u ovom delu Evrope vrlo “čudan”, i da se samo čeka kom tajkunu će se kompletna imovina “Avala filma” staviti na “tacnu”. Borba za to trajala je više od deset godina, a glavni krivac što se to napokon i dogodilo je država. Sada čujemo da se sve svaljuje na druge ljude - oni koji su se proglasili nenadležnim za filmski fond “Avala filma”, na dan njene prodaje šalju komisije koje utvrđuju da Kinoteka nije donela nijedno rešenje kojim se neko delo proglašava kulturnim dobrom. To kompletira “šizofreni” i otužni utisak koji ostavlja priča o “Avala filmu”. Očito je da je država sve blokirala, i da je jedini cilj bio prodaja - ističe Knežević.

BEZ STRAHA ZA FILMSKU GRAĐU

 Ministarstvo kulture dalo je juče saopštenje da prodajom “Avala filma” filmska građa ni na koji način nije ugrožena, i da nema mesta bojazni da će ovaj filmski fond biti uništen. “Zakon o kulturnim dobrima jasno definiše da kulturna dobra mogu biti u svim oblicima svojine, ali da je vlasnik dužan da čuva, održava i koristi filmsku građu u skladu sa merama zaštite koje utvrđuje Jugoslovenska kinoteka. Zakonskim odredbama precizirano je i da vlasnik ne sme da koristi filmsku građu u svrhe koje nisu u skladu s njenom prirodom, namenom i značajem ili na način koji može dovesti do njenog oštećenja. Ne sme ni da rasparčava zbirke, kolekcije i fondove filmske građe bez utvrđenih uslova i saglasnosti Jugoslovenske kinoteke, kao ni da ustupa filmsku građu na korišćenje stranom državljaninu bez dozvole Ministarstva kulture i informisanja.

NI TRAGA OD TAKSISTE IZ PANČEVA

 Na adresi Braće Jovanović 16a u Pančevu, na kojoj je prijavljen taksi prevoznik Saša Ćorović, od pre dva dana vlasnik “Avala filma”, ne postoji nijedna firma, niti preduzetnik. Niko od dugogodišnjih taksista koji rade u gradu na Tamišu nije čuo za svog kolegu, kome je, makar prema zvaničnim podacima Agencije za privredne registre, putem založnog prava, pripala kompanija “Filmski put”.

 - Nema ovde nikakvog taksija, niti nam je poznato prezime Ćorović - rekli su nam stanari zgrade. - Ovde živimo pedeset godina, poznajemo sve stanare, i sigurno bismo znali da je postojala bilo kakva taksi firma. I taksisti koji prevoze mušterije u Pančevu imali su sličan odgovor. - U ovom poslu sam već 17 godina, poznajem sve sadašnje i bivše taksiste u gradu - kazao nam je jedan od prevoznika koga smo zatekli na stanici.

MINISTARSTVO PRIVREDE: "FILMSKI PUT" ISPUNIO OBAVEZE

Ministar privrede Željko Sertić i ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac razgovarali su juče sa predstavnicima “Filmskog puta” i direktorom Jugoslovenske kinoteke Radoslavom Zelenovićem o budućnosti privatizovanog “Avala filma” i sudbini filmskog fonda koji je, posle privatizacije, prešao u vlasništvo novog kupca. U saopštenju sa sastanka navodi se da je ministar Sertić konstatovao da je “Filmski put” ispunio sve zakonske odredbe u postupku privatizacije i da je preostalo da, u roku od 30 dana, isplati ostatak novca. Po njegovim rečima, proces kupovine, iz stečaja “Avala filma” je završen, i iz ostvarene prodajne cene biće namireni svi poverioci, a deo sredstava će prihodovati i budžet Republike Srbije. Kako je naveo, filmski fond je sasvim siguran, i nema govora o njegovom otuđenju, prodaji i slično, o čemu je poslednjih dana bilo puno spekulacija i neistina. On je podsetio da, u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, nije došlo do bilo kakvog ugrožavanja filmske građe u “Centar filmu”, “Dunav filmu” ili “Union filmu”, koji su, takođe, promenili vlasničku strukturu.

novosti.rs