|
Avala film: Srpski Holivud zarastao u korov
izvor: tanjug 19.04.2015.
Simboli nezaboravnih likova koje su godinama oživljavali čuveni glumci, partizanske kape, srednjevekovne odežde, srpske uniforme - prekriveni paučinom. Izuzetna kolekcija kostima uništena, studiji zakatančeni, na svakom koraku šut, oronule zgrade, nepokošena trava. Svedoke najvećeg sjaja srpske filmske industrije i obične prolaznike, pogled na, nekad čuveni "Avala film" u Košutnjaku, preplaviće tugom. Nekadašnji filmski "grad" za uzor, danas, uoči aukcijske prodaje, zakazane za 22. april, liči na grad duhova.
Na površini od oko 32 hektara, putići i uličice vode od jednog do drugog ateljea, tonskih studija, laboratorije, fundusa, kinoteke, zgrade šminkernice, bifea, garaža... Zapušteni travnjaci i gomile pohabanog inventara "napadaju" sa svakog ćoška. A iza vrata baš tih sedam studija, sa kojih se sada šareni otpala fasada, stvoreni su kultni naslovi srpske i jugoslovenske kinematografije.
- Nema ko u godinama najvećeg procvata nije ovde prošao i radio. Bili smo tehnički i po kadru u rangu holivudskih "Metro Goldvin Majera" ili "Kolumbije" - kaže nam profesor Zoran Simjanović, koji je decenije proveo radeći muziku za najpoznatije domaće filmove baš ovde, u "Avala filmu". Našoj ekipi bio je jedan od nostalgičnih vodiča kroz vreme i propast filmskog grada u Košutnjaku.
- Snimalo se kao na pokretnoj traci. Film za filmom. Tonski studio radio je bez prestanka 24 časa. Ispred njega bila je zasađena crvena mimoza, koja je usred zime cvetala od vrućeg vazduha koji je dolazio iz studija. Kad se završi snimanje ona "shvati" da nije proleće i uvene. Pa sve iz početka.
U ovaj studio godinama niko nije kročio
Svaki momenat, najmanji detalj u proizvodnji filmova bio je doveden do savršenstva. Tih šezdesetih i sedamdesetih, tehnički i po kadru, "Avala" je bila u svetskom vrhu.
Prva uličica desno od kapije vodi ka zgradi u kojoj su se održavale projekcije gotovih filmova, posle kompletne obrade, zainteresovane ekipe su mogle da pogledaju i urade eventualnu cenzuru.Danas je to jedna više tužna i neugledna kućica. Putem levo, stiže se do najvećeg tonskog studija. Svi filmovi su bili montirani u ovoj, sada zapuštenoj sobi, bez svetla, prekrivenoj prašinom i paučinom.
- To je bio centar zvuka ovog regiona - priča prof. Simjanović. - Čudo od studija, u svakom smislu, gde su nastali svi srpski i većina jugoslovenskih filmova. Savršeno urađen, najprofesionalnije moguće, toliko dobro izolovan da se ne čuju ni avioni koji nadleću. U jednom trenutku, razmišljalo se da ga preuzme RTS dok je još Televizija imala para, jer bi studio bio idealan za snimanje simfonijskog orkestra, kakav Beogradu nedostaje. Ovde sam, recimo, snimio hor za film "Sabirni centar"...
Odamdesetih kada je sve počelo da se raspada, kada više finansijski nije mogao da se isprati novi tehnološki izazov, a postojeća tehnika bila prevaziđena, prostor su zakupili Italijani. Međutim, svoje filmove obrađivali su u Italiji, a veliki tonski studio postao je garderoba.
Vrata pored kriju manji studio u kom su se dorađivali šumovi i naknadno montirali glasovi. Taj prostor je sada zakupljen. Ispred je bio bife gde su se odmarali glumci koji su radili sinhronizaciju. Na spratu iznad, do kraja prošle godine bile su kancelarije italijanske kompanije Pjera Amatija. Do tada prostorije je najmila i jedna popularna rok grupa, koja je tu imala svoj studio. Sada je i ovaj prostor potpuno ruiniran.
U produkciji "Avala filma" ovde su snimani "Skupljači perja", "Orlovi rano lete", "Povratak otpisanih"...
Pravo putem od zgrade tonskog studija, "udara" se na najveći studio za snimanje - Studio 1. Površine je oko 800 kvadrata, a odatle su izašli najveći koprodukcioni filmovi.
- Bez dileme da je bilo volje odgovornih u državi, sve ovo moglo je da radi i zarađuje - priča prof. Simjanović. - Tužno je, gotovo da boli pomisao da bi neki novi vlasnik, ovo istorijski važno mesto srpske kulture, mogao da preore i podigne neko novo Dedinje. A ako ništa, mogao je ovaj filmski grad da se pretvori u muzej filma, muzej baleta, roka, džeza, da pokažu da su ljudi ovde nekada radili nešto što vredi.
Pored upravne zgrade gde su uvek bile smeštene kancelarije, prolazi se ka manjim objektima koji su u zakupu zanatskih radnji, a u sredini se nalazila garaža i tehnički pregled vozila "Avala filma". U jednom delu imanja bila je laboratorija. Tu više, kažu radnici koje smo zatekli, nema ničega. Iako je svojevremeno država kupila kompletnu "Kodakovu" laboratoriju, za oko milion dolara, to je završilo u podrumu i propalo.
U samom centru nepreglednog kompleksa smeštene su kulise "rimskog grada". Scenografija koja verno predstavlja deo Rima, sa uličicama, crkvom, senatom, fontanom i prodavnicama, i dalje se koristi za snimanje reklama i spotova. Na ovom prostoru su se uvek gradili razni gradovi, za potrebe filma. Kapije "rimskog grada" otključao nam je dugogodišnji rekviziter "Avala filma", popularni Sava Džo. Sve je unutra kao pravo. Stvarno - pravi Rim. Ali, nekako tužan, napušten...
VREDNOST
Ukupna vrednost "Avala filma" 2009. godine procenjena je na 100 miliona evra, a vrednost objekata - 16 miliona. Preduzeće je u stečaju četiri godine, a tada je potraživanje bilo oko 1,2 miliona evra, a dug četiri miliona! Među poveriocima su i 82 radnika.
STANARI
U potkrovlju zgrade Tonskog studija poslednje dane proživeo je muzičar Lazar Ristovski. Iznajmljivao je prostorije za tonski studio i stanovanje. U kompleksu "Avala filma", inače sada žive četiri radnika ovog preduzeća.
U centru nepreglednog kompleksa smeštene su kulise "rimskog grada"
FILMOGRAFIJA
Prvo ostvarenje rađeno u "Avala filmu" bilo je "Slavica", još 1947. godine, pa redom stotine, među kojima i "Ljubav i moda", "Prekobrojna", "Marš na Drinu", "Orlovi rano lete", "Skupljači perja", "Povratak otpisanih", "Dečko koji obećava".
Snimani su ovde i "Nije lako sa muškarcima", "Već viđeno", "Kako je propao rokenrol", "Sabirni centar", "Kuduz", "Bolji život", "Tito i ja", "Mi nismo anđeli"...
Poslednji film u produkciji "Avala filma" snimljen je 1989. godine. Reč je o filmu "Ptice koje ne polete".
|
