|
Anita Mančić: Oslonimo se na kvalitet i pamet
izvor: tanjug 13.04.2015.
BEOGRAD - Poznata glumica Anita Mančić izjavila je da ulogama u angažovanim predstavama želi da iskaže ono što misli o ovom vremenu i upozorila da pozorište ne može da bude na tržištu u društvu koje je zadojeno šundom i površnošću, umesto da se oslanja na kvalitet i pamet.
Njena starija predstava "Rođeni u Yu" (u JDP-u) je, kako je rekla, neka vrsta testamenta zemlji koje više nema, a aktuelna predstava "Romeo i Julija" (saradnja umetnika iz Beograda i Prištine), još ima neku budućnost, nadu, mogućnost spajanja.
"Razlog zbog čega sam u takvim predstavama je moja potreba da ono što mislim o vremenu u kome živim iskažem na jedini moguci način, a to je putem svog posla. Ja nisam političar, ne umem da radim ništa osim da se bavim svojim poslom i to je možda jedini način da iskomentarišem trenutak i vreme u kome živim i stvari u tom vremenu sa kojima se ni malo ne slažem", rekla je ona Tanjugu.
Dodala je da ima jednu vrstu otpora i komentara na razne događaje čiji je svedok više od 20 godina. "Žao mi je što često nisam bila u mogućnosti da reagujem, da učinim nešto. Čovek se oseća nemoćno, mislim da je to jedno od najgorih osećanja. Jedini način na koji ja mogu nešto da kažem, da kriknem zapravo, jeste preko pozorišta".
"Tako je i sa predstavom "Romeo i Julija". Ja sam tako vaspitavana, rođena sam u zemlji gde nisam znala da postoje granice, razlike, barijere, a one su se desile. To me je jako povredilo, pošto mislim da ljudi - ili jesu ljudi ili nisu ljudi, a da smo mi samo marionete u rukama nekih velikih igrača, ili malih. Postala sam stanovnik drugog reda na ovoj planeti, trećeg reda. Mislim da ne zaslužujem ni ja tu poziciju niti bilo ko u mom okruženju, niti ovaj narod", izjavila je Mančićeva.
Višestruko nagrađivana glumica istakla je da je njen motiv na sceni suštinsko bavljenje umetnošću, koliko god neki glumce nazivali zanatlijama.
"Oni ne razumeju šta znači taj posao. Bila sam u situaciji da kažu, pa dobro, naučiš tekst, staneš na scenu i - ponašaš se. E to, naučiti tekst je najmanji problem, a ponašati se je najveći problem. To ponašanje i put koji sam izabrala da se ponašam na sceni i u životu generalno, jeste nešto što sam srećom na svojim počecima videla od velikih glumaca, radila sa njima i videla šta znači trajanje, šta znači moć ovog posla, moć pozorišta", rekla je ona.
Mančićeva je napomenula da je "birati lakši put kratkotrajna stvar", a da je "za teži put neophodno dosta žrtava, vi te žrtve kao ličnost podnosite i čitav svoj kofer života sa sobom unosite na scenu, ali onda dobijate potpuno novu dimenziju lika i bivstvovanja na sceni".
"Mogla sam da biram popularnost, ali me to nije zanimalo, nisam ni vaspitavana da tako površno mislim, nego da upijam život na drugačiji način, da teži put donosi lepše plodove. To je ono za čim ja čeznem i gde idem. Ono što je lako postaje nezanimljivo", izjavila je ona.
Na pitanje da li pozorište danas ima moć podsetila je na redove ispred JDP-a u akciji jeftinih karata, rekavši da ju je to obradovalo jer pokazuje da ljudi imaju potrebu da uđu u pozorište, ali da nemaju novca, pa je očito da pozorište ne može da bude na tržištu.
"Pozorište bi imalo moć kad ne bi bilo ugnjetavano sa svih strana. Mi smo zadojeni nekulturom, šundom, površnošću, što uglavnom diktiraju televizije. Kod nas je sve postalo nakaradno, kvalitet više ne vredi. Ja više ne znam šta se vrednuje u ovoj zemlji. Kvalitetni ljudi su usamljeni i ugroženi od nekvalitetnih koji su na raznim pozicijama, koji vode, diktiraju stvari i samim tim svaka vrednost se ubija", ocenila je ona.
Mančićeva je dodala da ne može da krivi samo televiziju, mada je taj medij "dosta zaslužan za užas koji kruži oko nas".
"Ja i ne pratim više televiziju, jer mi je mučno da gledam sve te ljude koji se pojavljuju, kako izgledaju, šta govore, razlozi zbog čega su tu. Nekako je sve to postalo besmisleno, a to gledaju mase. Nema svako šansu da dođe u Narodno pozorište. Lakše je sesti i gledati strane serije, baviti se površnim pričama tipa volelo se dvoje mladih, pa je krenula nepravda, a onda je pravda pobedila i onda su se voleli do kraja života".
"Tako se zadoji narod, da će i oni možda jednog dana doživeti pravdu, ali neće ako budu sedeli ispred televizora i gledali te besmislice", naglasila je ona.
Kako je primetila, "kod nas je nepopularno da se čovek bavi svojom pameću, obrazovanjem, da ima svoj stav, mišljenje o nečemu".
Mančićeva je skrenula pažnju i na neadekvatnu zakonsku regulativu, jer se sve u tranziciji tretira po istom principu, bez poznavanja prirode određene delatnosti.
"U pozorištu, i ne samo u njemu, dešava se akcija 'ajmo sad da smanjimo broj zaposlenih, pa udri po svakom pojednako. Pa nije svugde isto", naglasila je ona.
"Neki sistemi prosto se koče i nestaju, upravo zbog zakona koji su besmisleni. Ako bi u pozorištu trebalo da podržimo sve te zakone, možete da očekujete da ću ja jednog dana igrati belog labuda ili pevati Karmen, što je nemoguće, ali eto - zaposlena sam, primam platu, moram da radim sve. Upoznati specifičnost jednog posla je vrlo važno da bi se primenio zakon na određenu instituciju", izjavila je ona i dodala da je tu potrebno više senzibilnosti i sluha.
Pomenula je i "samozvance, velike reformatore koji se pojavljuju da bi oni rešili problem, mada nikad nisu ušli u pozoriste, ni da gledaju predstavu, a kamoli da znaju šta znači proizvodnja jedne predstave".
"Oni imaju 'velike' ideje, podilaze političarima, prave svoje pozicije, a ustvari prave veliku štetu. Neznalica je previše svugde i mislim da je osnovna stvar za ovu državu da prepozna ko je neznalica, a šta je kvalitet, pa da se osloni na ono što je kvalitet, a ne na ono što je njima blisko i simpatično. Da bi ova država mogla da funkcioniše, moramo da se oslonimo na pamet", zaključila je Mančićeva.
|
