Više od 4.000 ljudi poginulo je za pet godina na srpskim putevima, a čak 105.000 je povređeno. Početni rezultati novog zakona o bezbednosti u saobraćaju brzo su se istopili, a već od septembra 2010. godine beleži se stalni rast stradalih. Najviše se gine u sumrak i u svitanje, a veliki rizik na putevima predstavljaju mladi vozači.
Samo za tri dana, od subote do ponedeljka, poginulo je 20 ljudi. U tragediji na putu između Pančeva i Banatskog Novog Sela život je izgubilo je sedmoro braće, koji su bili u istom automobilu, a u stravičnom udesu kod Požege sestre Julijana (20) i Slađana (24) Mihajilović kao i njihova drugarica Nina Petrović (21). Sudar kod Lazarevca koštala je života Dragana Vesića (35), njegovu majku Nadeždu Vesić (59) i njenog nekadašnjeg supruga Pavla Samardžiju (57). I to je samo deo crne liste koja, nažalost, nije neuobičajena, posebno za letnje mesece.
Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović kaže da se već godinama u Srbiji tokom jula i avgusta događa više nesreća nego tokom drugih meseci.
- Tokom letnjih meseci povećan je broj automobila na putevima, ljudi kreću na odmor, puno je stranaca na proputovanju, ali je i više mladih koji izlaze u noćnim časovima - objašnjava Okanović. - Sve to povećava mogućnost da dođe do saobraćajne nesreće. Zbog toga nije neočekivan veći broj žrtava u ovom periodu, ali bilo bi manje poginulih kada bi se zakon sprovodio u punoj meri, a vozali edukovali na pravi način.
Okanović kaže da je novi Zakon o bezbednosti saobraćaja, uz sve mane, svakako bolji od starog, ali da ne daje očekivane rezultate jer se ne primenjuje u potpunosti. U prvih nekoliko meseci primene Zakona o bezbednosti saobraćaja činilo se da su njegovi efekti izuzetni, a broj poginulih je veoma brzo značajno smanjen. Međutim, već od septembra 2010. godine ponovo počinje porast broja stradalih na drumovima. Glavni uzrok takve situacije je, uvereni su stručnjaci, to što su efekti pretnje strožim kaznama iščileli, a na edukaciji nije dovoljno rađeno.
- U Srbiji postoji vrlo ukorenjen stav da se problem u saobraćaju može rešiti visokim kaznama, strogim sankcijama, kontrolom i prinudom, međutim kontrola i prinuda su ograničenog dometa - kaže Okanović. - Da bismo imali dobre i dugoročne rezultate, ne možemo samo da pretimo visokim kaznama učesnicima u saobraćaju, već treba da promenimo njihove stavove. Nije cilj da kada neko uđe u automobil veže pojas zato što se plaši kazne od 5.000 dinara i policajca, već zato što je uveren da mu taj pojas spasava život. To se postiže kroz obrazovanje i edukaciju. U Srbiji nemamo ni odgovarajući sistem obrazovanja u osnovnim i srednjim školama po pitanju bezbednosti saobraćaja, niti to imamo u auto-školama.
Iako se stalno govori o tome da veliki rizik u saobraćaju predstavljaju mladi vozači koji se ne edukuju na pravi način, bilo je potrebno čak tri godine da se donesu podzakonski akti koji se odnose na auto-škole. S druge strane, pre toga su doneti propisi koji su vozačima omogućili da polažu vozački ispit već sa šesnaest godina, i to po starom sistemu.
Prema statistikama Srbija je u ovom trenutku pet puta nebezbednija od Nemačke i Švedske, a tri puta od Francuske.
OPASNI BRZINA I ALKOHOL
General Dragiša Simić, načelnik Uprave saobraćajne policije MUP Srbije, kaže da su glavni uzroci nesreća u Srbiji neprilagođena brzina, nepoštovanje propisa i pijani vozači.
- Letnji meseci su posebno rizični jer je na putevima ima više vozila zbog poljoprivrednih radova i godišnjih odmora - objašnjava general Simić. - Vozači moraju da poštuju propise, pre svega ograničenja brzine, zabrane preticanja i nikako ne smeju da piju ako planiraju da sednu za volan. Apelujemo na njih da brinu o svojoj i tuđoj bezbednosti.
