Jedan od prvih zadataka nove vlade biće revizija postupka reizbora sudija, najavljeno je iz SNS.
- Prvo treba sačekati formiranje vlade da bi bila započeta bilo kakva revizija, i nju, kad počne, treba odraditi pažljivo, da se jedna nepravda ne bi rešavala nanošenjem druge - kaže za "Novosti" Vladimir Cvijan, visoki funkcioner SNS.
Nešto pre toga, savetnik predsednika Srbije Oliver Antić najavio je da će neki elementi reforme pravosuđa, poput mreže sudova, biti poništeni. Sve u svemu, u SNS veruju da bi svim nereizabranim sudijama i tužiocima, ako to žele, trebalo omogućiti da se vrate na funkcije, a ako ne - da dobiju obeštećenje. Ovo se odnosi i na one koji su, u međuvremenu, otišli u advokate ili na druge poslove.
Taj stav se, inače, poklapa sa preporukama eksperata Simona Gaborjoa i Hans-Ernsta Bočera, stručnjaka Medela (Evropsko udruženje sudija i tužilaca za slobodu). Oni su predložili da srpska skupština donese izmene zakona po kojima je vršen reizbor i da se na osnovu toga svi koji žele vrate u pravosuđe. Iz razgovora sa neizabranima konstatuju da bi se vratila polovina njih.
Brojke koje navode pokazuju da je od 837 nereizabranih sudija, 141 (odnosno 17 odsto) vraćen na posao: trideset dvoje je izabrano na dopunskom konkursu, u julu 2010, a njih 109 je uspelo u postupku revizije. Od 220 nereizabranih tužilaca, sto šezdeset dvoje je učestvovalo u postupku revizije, od čega je njih 55 vraćeno na posao: 26 na dopunskom konkursu, a 29 u postupku revizije.
- Osim što se zalažemo da se svi koji žele vrate na funkcije, insistiramo i na tome da se ne vrši revizija izbora onih koji su već reizabrani, a što predlaže zakon iz decembra 2010. To bi dodatno destabilizovalo pravosuđe - kaže Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije.
Iz Ministarstva pravde pak, poručuju da ne žele da polemišu sa SNS, a još manje sa Medelom, i kažu da rezultati reforme govore sami za sebe. Kako kažu, prošle godine je rešeno čak 400.000 predmeta više nego pre toga. A što se tiče proširenja mreže sudova, predsednica VSS Nata Mesarović ju je najavila još u martu.
- Efikasnost osnovnih sudova je 91 odsto, što nikada do sada nije bio slučaj. Krivični postupci ne traju više od godinu dana u prvom stepenu. Znatno je povećana i efikasnost ostalih sudova. Do sada je bilo oko 1.400 zastarelih predmeta godišnje, a u prethodne dve godine taj broj ne prelazi 140 - kažu u Ministarstvu.
U resoru Snežane Malović ponosni su što su za poslednje tri godine zbog različitih krivičnih dela korupcije optužene su 6.542 osobe, a u Specijalnom sudu, u prethodnih osam godina, država je "vodila rat" protiv 2.000 pripadnika organizovanog kriminala. Izrečeno je više od 3.000 godina zatvorskih kazni, podignuto više od 150 optužnica i doneto više od 90 presuda.
OKO 200 ADVOKATA
Od početka reizbora sudija i tužilaca, u advokate se širom Srbije (ako se izuzmu Vojvodina, Niš i Kragujevac, za koje Advokatska komora Srbije nema podatke), ukupno upisalo 176 bivših sudija i tužilaca, kažu u Komori Srbije. Bar za njih je gotovo izvesno da se neće vratiti starom poslu.
