Paljenje briselskog zelenog svetla za početak pristupnih pregovora sa Crnom Gorom nema posebnog uticaja na evropski kolosek na kome Beograd kaska za Podgoricom, ali govori, makar, da Evropska unija nije okrenula glavu od našeg regiona. Iako među članicama EU ima onih koji smatraju da između članstva Crne Gore i Srbije ne bi trebalo stvarati veliki “jaz”, svaka država se posebno ocenjuje i to je jedino merilo za otvaranje sledećih vrata.
Ni to što srpska vlada u najavi ima drugačiji sastav od prethodne, prema mišljenju sagovornika “Novosti”, neće imati uticaja na promenu odnosa Brisela prema Beogradu, jer će se gledati učinak novog kabineta, a ne koje stranke su između sebe raspodelile resore.
Pošto je sama EU u velikoj krizi, činjenica da je Crna Gora dobila datum pregovora, prema Aleksandri Joksimović, predsednici Centra za spoljnu politiku, predstavlja pozitivan pomak:
- To što EU nalazi vreme da razmišlja o zapadnom Balkanu i pored toga što je skoncentrisana na sopstvene probleme, dobar je znak. Govori da proces integracije nije zaustavljen, iako ostaje dugoročan. Sve to ne podrazumeva da će po automatizmu i Srbija dobiti datum za početak pregovora, jer će nova vlada biti suočena sa razgovorima sa Prištinom, od čega i zavisi dalji evropski tok.
Ako vlada dobije sastav koji najavljuje mandatar Ivica Dačić, to ne menja evropsku “priču”, navodi Joksimovićeva za “Novosti”, jer je Zapad u predizbornoj kampanji kao nepoželjne u kombinatorici prepoznao samo DSS. Svaka druga kombinacija smatra se proevropskom, ali i svaka vlada to mora da dokaže.
Prema Nikoli Jovanoviću, uredniku časopisa “Izazovi evropskih integracija”, crnogorski novi pomak ka EU, nažalost, nema direktne veze sa Srbijom, osim što potvrđuje da proces proširenja EU nije suspendovan, mada jeste maksimalno usporen i fragmentiran.
- Dalji napredak Srbije ka EU je uslovljen “normalizacijom” sa Kosovom, što naš slučaj čini bitno drugačijim od Crne Gore. Termin normalizacija tek treba definitivno definisati, pa naša diplomatija mora preventivno da reaguje - uveren je Jovanović, koji ceni da za Srbiju nema pregovora ove godine.
On isključuje mogućnost da i Srbija dobije “uslovno” zeleno svetlo kao što je Crnoj Gori u zagradu stavljeno da sve, zapravo, zavisi od izveštaja “Europola” o vladavini prava, nezavisnosti pravosuđa i borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.
- Novoj vladi treba dati šansu i ocenjivati je isključivo po rezultatima. Brine što se stranke u novoj vladi nisu bavile spoljnom politikom, ali neka vreme i narod budu sudije - kaže Jovanović.
Za Brisel neće biti od značaja ko je u vladi, već kakvi su rezultati, smatra i analitičar Dejan Vuk Stanković:
- EU se distancirala od procesa formiranja vlade, vreme ideoloških identifikacija i poželjnih partnera je prošlo, a, na drugoj strani, retorika svih stranaka je usmerena ka Briselu.
Start pregovora sa Crnogorcima može značiti prihvatanje da je regionu mesto u EU, navodi Stanković, ali, suštinski, napredak svake zemlje ocenjuje se pojedinačno. U slučaju Beograda, kao i kod Podgorice, na skeneru će se naći pravna država, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i sposobnost da se reši pitanje sa Kosovom i ekonomske reforme.
SRBIJA UČINILA VIŠE
Prilikom donošenja odluke o početku pregovora sa Podgoricom najviše se premišljala Švedska, koja je insistirala da policijska agencija EU - Europol - sačini poseban izveštaj koji bi, uz “dubinsko snimanje” Evropske komisije, pokazao kakvo je pravo stanje oko korupcije i organizovanog kriminala u Crnoj Gori. Tim izveštajem je zapravo uslovljen pregovarački proces. Švedski šef diplomatije Karl Bilt ukazao je da su “neke kriminalne mreže u Srbiji i Crnoj Gori čvrsto povezane”, ali je naveo i da se “mora biti pošten i reći da je Srbija u tome učinila više”.
