Vodeća partija vladajuće koalicije, Srpska napredna stranka, neće ulaziti u pregovore sa partnerima u vlasti oko menjanja Ustava, da bi se započelo sa procesom decentralizacije i regionalizacije zemlje. Za naprednjake nije sporno da se u budućnosti sa Republike na opštine i gradove prebaci više nadležnosti, ali neće dozvoliti novo gomilanje birokratije i crtanje novih granica.
Na liniji SNS stoje i ostale vladajuće partije, osim URS Mlađana Dinkića. Tako je predlog nekadašnjeg potpredsednika DS Dušana Petrovića da se krene u izmene Ustava kako bi i centralna Srbija, poput Vojvodine i Beograda, dobila svoju izvršnu vlast, skupštinu i budžet, sa administrativnim centrom, praktično ostao bez podrške, čak i u samoj stranci.
Kako saznajemo u vrhu demokrata, ova stranka će do sredine februara, kako je najavio i lider DS Dragan Đilas, ”skrojiti” politički program za izlazak iz krize, koji će se baviti i pitanjima decentralizacije. Međutim, male su šanse da će model koji predlaže Petrović dobiti većinsku podršku stranačkog rukovodstva.
- Ima mnogo različitih viđenja decentralizacije među strankama u Srbiji, pa i u samom DS. Zalažem se za funkcionalnu decentralizaciju, koja ne podrazumeva crtanje novih granica, gomilanje administracije i troškova, već povezivanje lokalnih samouprava oko zajedničkih projekata - kaže za ”Novosti” potpredsednik DS Goran Ćirić.
Veroljub Arsić, šef poslaničkog kluba naprednjaka u parlamentu, objašnjava nam da je za njih neprihvatljivo da se krene u promene Ustava kako bi se u Srbiji praktično formirale nove autonomne pokrajine, što, inače, najviši pravni akt zemlje dozvoljava:
- Decentralizacija treba da ide u pravcu da Republika u budućnosti poverava što više nadležnosti opštinama i gradovima, ali ne u oblastima koje striktno moraju biti u rukama države, kao što su sudska i zakonodavna vlast, vojska, policija, spoljna i monetarna politika.
Isto stanovište zastupa i Dragan Marković Palma, lider JS:
- Decentralizacija mora da bude ekonomska, a ne teritorijalna. Mi smo protiv formiranja novih pokrajina.
Petar Petković, poslanik DSS, kaže za ”Novosti” da je ova stranka kroz svoje programe, poput dokumenta ”Razvoj 21 opštine i grada u Srbiji”, već dala svoje viđenje decentralizacije, koja, po njima, treba da se bazira na regionalnom razvoju, a ne stvaranju novih država u državi.
Jedino se URS zalaže da se što pre krene u promene Ustava kako bi se jasno definisalo na koji način bi se formirali regioni, koje nadležnosti bi imali, kako bi se finansirali.
Insistiraćemo kod partnera u vlasti da se što pre započne sa ovim procesom, pa da vidimo ko se za decentralizaciju zalaže samo na papiru, a ko suštinski - tvrdi za ”Novosti” Vladimir Ilić, šef poslanika URS u Skupštini.
MINIMUM ČETIRI REGIONA
Po mišljenju profesora i bivšeg sudije Vrhovnog suda Zorana Ivoševića, najpre ključni politički faktori u zemlji treba da se odluče da li žele da budemo regionalna država ili ne. U tom slučaju, država bi bila sastavljena od minimum četiri regiona - Vojvodina, KiM, centralna i jugoistočna Srbija: - Ustav dopušta formiranje novih pokrajina, ali i ukidanje postojećih. Ako se osnivaju novi regioni, Ustav bi morao da se menja, jer ih je potrebno pobrojati i definisati njihova ovlašćenja, nadležnosti i obaveze - kaže nam Ivošević.
