Vlasti u državama eks Jugoslavije počinju da razumeju da je nepristojno u krizi održavati privilegije. Janša izašao je sa idejom “druge republike”, nudeći građanima i političkim strankama brojne ustupke. Štednja i u Crnoj Gori i Republici Srpskoj
U panici da se nemiri u Sloveniji ne prošire, premijer Janez Janša izašao je sa idejom “druge republike”, nudeći građanima i političkim strankama brojne ustupke, u zamenu da prihvate reforme. Slovenački premijer ima cilj da oformi veliku koaliciju svih političkih stranaka, kako bi se lakše prihvatilo jedanaest reformi. Ujedno predlaže i prevremene izbore, najkasnije do juna sledeće godine, ako ne bude rezultata.
Janša predlaže i ukidanje svih privilegija slovenačkim političarima, te raspisivanje referenduma o poverenju gradonačelnicima. Premijer želi da se ukine trajni mandat sudijama, predlaže uvođenje finansijske policije i specijalizovanih sudova za najteže oblike kriminala. Svi političari, bez obzira na to na kojoj su funkciji bili, nakon isteka mandata ne bi imali više nikakvih privilegija. Fiskalna disciplina je preduslov da Slovenija izađe iz krize i na tome Janša posebno insistira.
Premijer predlaže i ekspresnu promenu ustava, koja bi omogućila mnoge promene u slovenačkom društvu, pre svega one koje sada traže građani na ulici.
Prve reakcije na te predloge nisu dobre i mnogi to ocenjuju kao manipulisanje gnevom građana i poslednjim Janšinim pokušajem da sačuva fotelju. “Janša se treba uhvatiti ukoštac s ekonomskim problemima, a ne predlagati promene koje idu samo njemu u korist”, poručuju iz opozicije.
I dok se protesti šire Slovenijom, a kulminacija je zakazana u Ljubljani, 21. decembra, sve više je onih koji misle da se narodni gnev neće moći da zaustavi ni slatkorečivim obećanjima o promenama, jer građani Slovenije sve manje ili gotovo ništa više ne veruju političarima.
Janez Janša nudi i proširenje sadašnje koalicije i da se opozicija daleko više angažuje na rešavanju krize. Reč je o penzionoj reformi, promenama zakona o radu, te daleko jednostavnijoj proceduri izbora vlade.
Slovenački premijer razgovarao je i sa gradonačelnikom Maribora Francom Kanglerjem, zbog kojeg je “sve počelo” i očekuje da će ovih dana dati ostavku. “Neka ide”, napisala je u otvorenom pismu grupa poslanika parlamenta mariborskom gradonačelniku Kanglerju. “Janša snosi veliku odgovornost što gradonačelnika nije pre pozvao da odstupi. Njegove izjave su cinične”, tvrde poslanici.”Ono što se dogodilo u Mariboru je za Sloveniju tragedija. Oko 800 ljudi je mirne proteste iskoristilo za nasilje”, govori uplašeni premijer. U medijima spinuje i da je s misterioznog računa u Sloveniju stiglo dva miliona evra za finansiranje demonstracija.
Nereda je bilo i u Jesenicama.
CRNA GORA: MILO KREŠE BENEFICIJE
PODGORICA - Šestostruki premijer Milo Đukanović, najavio je da vlast mora delovati primerom i pokazati spremnost na lična odricanja u krizi. Nagovestio je privremeno niže funkcionerske zarade i eliminisanje dodataka na plate koji su, kako je kazao, na mesečnom nivou veći od godišnje naknade korisnika socijalne pomoći. Najavio je i drastično smanjenje troškova za službena putovanja u inostranstvo, kao i prodaju službenih automobila:
- Eliminisanje dodataka platama, prekid prakse da bilo ko prima više plata dok mladi i visokoobrazovani godinama čekaju na prvi posao, restriktivnije naknade za volonterski rad u upravnim odborima, prodaja velikog broja službenih automobila - kazao je odlučno Đukanović.
Opozicija, međutim, ne veruje u Đukanovićeva obećanja, jer je on sve to i kreirao. Darko Pajović iz Pozitivne podsetio je premijera da je pred izbore obećao 40.000 radnih mesta, aerodrom u Beranama, auto-put i nove hotele...
- Povratak Đukanovića liči na horor film, samo što nijedan horor film nema toliko nastavaka - smatra Milan Knežević iz “Demokratskog fronta”. (V. R.)
REPUBLIKA SRPSKA: ŠTEDNJA I KREDITI
BANjALUKA - Narodna skupština RS usvojila je po hitnom postupku budžet za narednu godinu koji je povećan sa 1.810 na 1.945 milijari KM, jer je povećana rata inostranog duga, odnosno rata kredita MMF, koja je 120 miliona maraka.
Predloženim rešenjima u budžetu napravljene su ušteda od 114 miliona KM, od čega se najveći deo oko 60 miliona maraka odnosi na plate budžetskih korisnika.
Povećanje budžeta po džepu osetiće najviše radnici u javnom sektoru jer im sleduje umanjenje plata od 10 odsto.
S druge strane što se tiče doznake za socijalnu zaštitu u RS, povećane su sa 237,8 na 254,8 miliona KM. Najveće povećanje u ovoj kategoriji odnosi se na borački dodatak. Predviđeno je da ovogodišnja izdvajanja za borački dodatak budu povećana sa 34,7 miliona na 49,3 miliona KM. Za program socijalnog zbrinjavanja radnika u ovoj godini izdvojeno je deset miliona maraka, a za 2013. planirano je 13 miliona KM.
Uštedeće se praviti i gašenjem nekoliko agencija, za koje se utvrdi da se mogu pripojiti minstarstvima, a manji budžet za milion maraka imaće i predsednik. (S. M.)
