Evropski parlament poziva Evropski savet da odredi datum za početak pretprijemnih pregovora sa Srbijom što je pre moguće, pod uslovom da budu ispunjeni ključni prioriteti na zadovoljavajući način i da se reformski proces nastavi.
To je poruka iz nacrta rezolucije koji će u ponedeljak pred Spoljnopolitičkim odborom EP predstaviti izvestilac za Srbiju Jelko Kacin.
U predlogu rezolucije o Srbiji u 25 tačaka, u koji su "Novosti" imale uvid, pozdravlja se način na koji su održani izbori i posvećenost nove vlade da nastavi put evropskih integracija. Naglašava se potreba da se nastave reforme, uz podsećanje da od toga direktno zavisi napredak u procesu evropskih integracija. Pohvaljuje se napredak Srbije u ispunjavanju političkih kriterijuma iz Kopenhagena, kao i saradnja s Haškim tribunalom.
Pozdravljen je i nastavak dijaloga izmedju Beograda i Prištine na visokom političkom nivou. Obe strane se pozivaju na punu primenu do sada postignutih sporazuma, a traži se i da pitanje nestalih lica bude uključeno u politički dijalog.
Pohvaljena je posvećenost Vlade da se uhvati ukoštac s nedostacima u reformi pravosudja, naročito s tim da se ne ostavi prostor za neprimereni politički uticaj. Podvlači se važnost usvajanja jasnih kriterijuma za ocenu sudija i tužilaca, što će omogućiti njihovu nezavisnost i profesionalizam. Traži se i da se ispitaju sporne privatizacije.
Pozdravljena je posvećenost Vlade u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Izražena je nada da će naročita i proaktivna uloga prvog zamenika premijera u ovoj oblasti uroditi plodom. Vlasti se pozivaju da u potpunosti sprovedu zakon o finansiranju političkih stranaka.
Istovremeno, izražena je zabrinutost zbog izmena zakona o Narodnoj banci, što, kako se ističe, ugrožava njenu nezavisnost, kao i zbog celokupne slobode državnih institucija u odnosu na uticaj izvršne vlasti, uz isticanje da politički kriterijumi iz Kopenhagena obuhvataju i nezavisnost državnih institucija.
U nacrtu rezolucije se podseća da su profesionalni i nezavisni mediji suštinski element demokratskog sistema, pa se vlasti stoga pozivaju da osiguraju slobodu medija, kao i da se reše slučajevi do sada ubijenih novinara. Novinari se pozivaju da poštuju Etički kodeks.
Naglašava se važnost borbe protiv svih oblika diskriminacije i osudjuje odluka da se ne održi Parada ponosa. Pozdravlja se generalno dobar status nacionalnih, etičkih i kulturnih manjina u Srbiji. Vlasti se pozivaju da poboljšaju primenu zakona u zaštiti manjina, naročito u vezi s njihovom zastupljenošću u državnoj administraciji, sudstvu i policiji, informisanju i obrazovanju na manjinskim jezicima. Beleži se odredjeno poboljšanje položaja Roma, ali se izražava zabrinutost zbog nastavka diskriminacije i visoke nezaposlenosti, posebno Romkinja.
Naglašen je centralni značaj regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa za uspeh evropskih integracija Zapadnog Balkana. Pohvaljeni su do sada ostvareni napori na pomirenju. Ističe se da Srbija treba da nastavi da igra aktivnu i konstruktivnu ulogu u regionu. Nacrtom rezolucije pozdravljena je i zvanična poseta premijera Ivice Dačića BiH i podrška njenom teritorijalnom integritetu i suverenitetu.
U nacrtu se potvrdjuje čvrsta podrška EP viznoj liberalizaciji sa zemljama Zapadnog Balkana. Srbija i zemlje članice EU koje imaju najviše problema s lažnim azilantima, pozivaju se da zajedno rešavaju ovaj problem.
Iako dokument još nije usvojen, šefovi država ili vlada zemalja članica će imati u vidu osnovne linije predloga rezolucije, kada ubrzo budu utvrdjivali svoj stav.
Godišnji izveštaj EP je, tako, još jedna kockica u sveobuhvatnom mozaiku mišljenja, na osnovu čega će se krojiti dalja sudbina Srbije i ostalih zemalja kandidata na putu ka EU.
PODELA NIJE REŠENjE
U predlogu rezolucije o Kosovu, Evropski parlament traži ukidanje paralelnih struktura na severu KiM i ističu da podela nije rešenje. Dodaje se da EP prima na znanje okončanje nadzirane nezavisnosti Kosova na temelju stava medjunarodne upravljačke grupe da je rešenje za status Kosova suštinski sprovedeno.
* * * * * * *
GRADJANIMA SE GASI LJUBAV PREMA EU
Oslobadjajuće presude Haškog tribunala, najpre hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, a potom i Ramušu Haradinaju dodatno će poljuljati ionako okrnjeno poverenje gradjana u Evropsku uniju.
Entuzijazam prema ulasku u EU već duže je u opadanju, a odluke poput onih iz Haga, ali i stalna uslovljavanja i odugovlačenja na evropskom putu, tome samo dodatno doprinose.
U Vladi strahuju da bi, zbog nepravičnog odnosa haških sudija prema srpskim žrtvama i nekažnjavanja zločina, trend opadanja podrške ulasku u Uniju mogao da se nastavi.
Tako u kabinetu potpredsednice Vlade za evropske intergacije Suzane Grubješić očekuju da će u decembarskom istraživanju javnog mnjenja podrška integracijama dodatno pasti.
RAZOČARANJE I BES
Politički analitičari Ognjen Pribićević i Predrag Simić ocenili su da je oslobadjajuća presuda Haradinaju, posle oslobadjanja hrvatskih generala, izazvala ogromno razočaranje i bes i upozorili da će takva odluka izazvati dalji pad podrške procesu evrointegracija.
- Iako Haški tribunal nije sud Evropske unije, nego Ujedinjenih nacija, ovakve, najblaže rečeno, sporne presude utiču negativno na stav naših gradjana prema EU - rečeno je "Novostima" u kabinetu Suzane Grubješić.
A, u poslednjem istraživanju koje je, letos, objavila Kancelarija za Evropske integracije, za ulazak u EU bilo je 49 odsto gradjana, protiv 25 odsto, ne bi glasalo 19 odsto. Odgovor da ne zna kako bi glasalo dalo je osam odsto gradjana Srbije.
To istraživanje je pokazalo da je broj gradjana koji bi glasali za ulazak u EU za dva procenta manji nego što je bio šest meseci ranije - u decembru prošle godine. Tada je za ulazak u EU bilo 51 odsto, protiv 28 odsto, ne bi glasalo 18 odsto gradjana, a njih tri odsto ne zna kako bi glasalo.
Kancelarija za evropske integracije uradiće, u prvoj polovini ovog meseca, novo istraživanje, a ono će, po svemu sudeći, doneti i novi pad evroentuzijazma.
Marko Blagojević, programski direktor CeSID, ocenjuje da je podrška EU najniža u poslednjih nekoliko godina. On ne veruje da će se dogadjaji iz Haga bitno odraziti na raspoloženje gradjana, jer je ono ionako već vrlo nisko.
- Trend pada podrške traje od leta 2011. godine, kada se desio ključni dogadjaj, a to je poseta Angele Merkel, koja je jasno rekla da su evropske integracije povezane sa statusom Kosova. Tada je podrška počela da opada i dostigla rekordno niskih 46 odsto. Ali, ne verujem da će ići ispod toga - kaže Blagojević za "Novosti".
Milica Delević, predsednica skupštinskog Odbora za evropske integracije, podseća da je Tribunal u Hagu uspostavljen odlukom Saveta bezbednosti UN i nije institucija Evropske unije.
Medjutim, u meri u kojoj je EU bila vidjena kao motor za uspostavljanje saradnje sa Tribunalom, nezadovoljstvo odlukama suda i doživljaj da one nisu donele pravdu za žrtve, preliće se i na percepciju gradjana kada je u pitanju raspoloženje prema integracijama - kaže Delevićeva.
