|
Srbija na čelu OEBS-a: Očekivati pritiske
izvor : rse 14.01.2015.
Prva konferencija Stalnog saveta OEBS-a, koja će označiti zvaničan početak predsedavanja Srbije tom organizacijom biće održana 15. januara. Iduća godina srpskog predsedavanja OEBS-om biće važna jer će tada biti obeležena 40. godišnjica Završnog akta iz Helsinkija, izjavio je prvi potpredsednik srpske vlade i šef diplomatije.
Ivica Dačić je naglasio da je Srbija umesto države u koju se šalju mirovne misije sada zemlja koja predsedava takvom jednom organizacijom.
Ipak, srpsko predsedavanje OEBS-om biće u fonu zaoštrenih odnosa Zapada i Rusije zbog Ukrajine i za očekivati je da će Srbija biti izložena pritiscima i sa jedne i sa druge strane, ocenjuju sagovornici Radija Slobodna Evropa.
Najveći izazov za Srbiju kada se početkom 2015. godine nadje na čelu OEBS-a neće biti njeni administrativni kapaciteti nego dosadašnja politika ekvidistance prema Evropskoj uniji i Rusiji.
Zaoštrenije će se nego do sada postaviti pitanje dokle će Beograd moći da vodi takvu politiku, ocenjuje za RSE Florian Bieber, ekspert za jugoistočnu Evropu sa Univerziteta u Gracu, koga pitamo i da li će biti vršeni veći pritisci Zapada na Srbiju.
"Sasvim sigurno će biti pojačanih pritisaka Evropske unije na Srbiju. Tim pre što, ako pogledamo u prošlost, zapazićemo da su ne samo ova nego i prošla vlada jako slabo usklađivale spoljnu i bezbednosnu politiku Srbije sa stavovima EU. A ako se to poredi sa drugim zemljama koje su prošle kroz proces integracije u Evropsku uniju, Srbija se možda najmanje uskladila sa pozicijom EU i verovatno je sada prilika da se to stavi na dnevni red", kaže Bieber, te dodaje:
"Nije to neki uslov za pregovore sa Evropskom unijom, ali ja mislim da EU ili bar neke veće zemlje-članice očekuju da se sada Srbija ipak malo više približi stavovima Unije."
Sprsko predsedavanje OEBS-om odvijaće su u znaku hladnoratovske distance između Zapada i Rusije u vezi sa ukrajinskom krizom. Srbija je i do sada dobijala poruke da bi trebalo da se brže spoljnopolitički harmonizuje sa Evropskom unijom. Takve poruke biće još snažnije, smatra i Bojan Al Pinto Brkić iz Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji.
"OEBS je organizacija koja ima vrlo jasna i vrlo izvršna zaduženja i u konfliktu između Rusije i Ukrajine. To je organizacija koja sve više ide ka istoku i trenutno ima misije u svim bivšim republikama Sovjetskog saveza. Posmatrajući spoljnu politiku koju Srbija trenutno vodi, a imajući u vidu da će kao predsedavajuća OEBS-a morati da govori u ime svih, mislim da će tu biti dosta neočekivanih izazova jer će se od Srbije očekivati da govori ne samo u ime Evropske unije koja na neki način dominira OEBS-om, i, recimo, Rusije, koja je tu veoma uticajan član, nego i nekih drugih uticajnih članica ove organizacije", konstatuje Al Pinto Brkić.
"U tom kontekstu podsetio bih da su i Sjedinjene Države veoma uticajna članica OEBS-a i da je američki potpredsednik Bajden u više navrata telefonom razgovarao sa premijerom Vučićem, a ti razgovori sasvim sigurno nisu bili tek protokolarne prirode. Dakle, i Sjedinjene Države očekuju da Srbija, kao predsedavajuća OEBS-a, upravo zbog tih specifičnih relacija sa Rusijom, zaigra aktivniju ulogu u mnogim aspektima angažovanja te organizacije u centralnoj Aziji i Zajednici nezavisnih država uopšte. To su sve stvari o kojima će srpska spoljna politika morati da vodi računa", kaže Bojan Al Pinto Brkić.
Obojica sagovornika našeg radija saglasni su u tome da će se na Srbiju vršiti pritisak i sa Zapada i od strane Rusije.
Bojan Al Pinto Brkić smatra da uprkos tome što je izgubila jak adut energetske ucene Srbije odustavši od "Južnog toka", Rusija ima još poligona za pritisak na Srbiju, kao što su Centar za vanredne situacije, zajednički vojni manevri ruske i srpske vojske, kao i političke i verske veze između Beograda i Moskve.
"Mislim da se prisustvo Rusije u Srbiji i pokušaji tog uticaja nekadašnjeg starijeg brata, u nedostatku boljeg izraza, neće smanjiti i da zapravo Rusija računa da je predsedavanje Srbije OEBS-om njoj u korist", reči su Brkića.
Istovremeno, Florian Bieber smatra da Evropska unija ima jaču privlačnu snagu za Srbiju, pogotovu od odustajanja Rusije od izgradnje "Južnog toka". Time je nestala i ekonomska poluga ruskog pritiska na Srbiju.
"Možda će to olakšati odluku srpske vlade sa se ipak više osloni na Evropsku uniju. Ne znam šta više Rusija može da ponudi, osim nekih investicija, ali to može da ponudi i Dubaji ili Kina. U tom smislu ne vidim da Rusija više ima tu jaku kartu kojom može da igra. Na drugoj strani, siguran sam da Evropska unija od Srbije sad ne očekuje nešto nemoguće. Očekuje samo da bude malo jasnija u spoljnoj politici i da se malo više približi pozicijama Brisela", zaključuje Florian Bieber.
|
