|
Predsedavanje OEBS-u, izazov i prilika
izvor : agencije 02.01.2015.
Očekivanja sveta od Srbije koja je od 1. januara preuzela predsedavanje OEBS-u, pre svega su usmerena na profesionalno, efikasno i objektivno posredovanje u traženju rešenja za prevazilaženje ukrajinske krize, kao i ka doprinosu jačanju uloge OEBS-a kao organizacije.
Predsedavanje OEBS-u u 2015. godini biće veliki izazov za Srbiju, ali i prilika da pokaže da ima kapacitet za velika dela, ocenili su za Tanjug ambasadori Rusije i SAD u Beogradu, Aleksandar Čepurin i Majkl Kirbi.
Prema rečima Čepurina, Rusija od Srbije očekuje da pokaže profesionalizam, objektivnost, fleksibilnost i doslednost u izvršavanju te uloge, rukovodeći se temeljnim principima i načelima.
"Za Srbiju to je ne samo izazov, nego i stvarna mogućnost da pokaže sve ono pozitivno što ima. Mi se sa poštovanjem odnosimo prema spoljnoj politici Srbije, jer ona vodi promišljenu i izbalansiranu politiku, koju smo mogli da vidimo i u odnosu na nepravosnažne mere, koje ponekad greškom nazivaju sankcijama prema Rusiji", ocenio je ruski ambasador.
On je naveo da je predsedavanje OEBS-u veoma važno za Srbiju, za srpsko rukovodstvo i za srpske spoljnopolitičke službe, koje imaju mogućnost i šansu da pokažu svoj profesionalizam i svoje najbolje vrline.
Američki ambasador u našoj zemlji rekao je da će predsedavanje OEBS-u biti sjajna prilika za Srbiju da dokaže da spada među ozbiljne igrače, kao i da Beograd pokazuje da se ozbiljno priprema i da radi dobar posao.
"Iskreno govoreći, pre izvesnog broja godina niko vam ne bi poverio tako važan posao, a sada imate čelnika druge najveće stranke, osobu koja je bila premijer, s mnogo iskustva u raznim vladama, koji razgovara s ministrima spoljnih poslova i drugima o tome kako Srbija može pozitivno da doprinese rešavanju ozbiljnog problema", rekao je Kirbi.
Kirbi je rekao i da Srbija, kao predsedavajući OEBS-u od 1. januara, tesno sarađuje sa sadašnjim predsedavajućim, Švajcarskom, i da će nastaviti saradnju sa tom zemljom i Nemačkom, koja će je naslediti na toj funkciji 2016. godine.
"Neće biti lako, ali, s druge strane, mislim da je dobro za Srbiju da dokaže da spada u tu grupu ozbiljnih igrača", istakao je američki diplomata.
Kada je reč o Ukrajini, ona očekuje od Srbije da njeno predsedavanje OEBS-u bude transparentno, nepristrasno i objektivno i od koristi za ovu organizaciju, kao i da će zahvaljujući tradicionalno dobrim odnosima Beograda i Moskve otvoriti nove mogućnosti za pronalaženje efikasnog načina za deeskalaciju sukoba.
Prema rečima prvog sekretara ukrajinske ambasade u Beogradu Mikolaja Điguna za Tanjug, koji se pozvao na nedavnu izjavu ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, Srbija neće navijati ni za koga i biće verna principima organizacije, što Ukrajina snažno podržava i ceni.
Po svemu sudeći najveći izazov za Srbiju prilikom posredovanja u traženju rešenja za ukrajinski sukob predstavljaće sasvim različita tumačenja Kijeva i Moskve onoga što se dešava na terenu na jugoistoku Ukrajine.
Dok Moskva zastupa stav da je u toku pokušaj da se na silu smeni tamošnja zakonita vlast, Kijev, koji ima podršku Zapada, tvrdi da su vlast na jugoistoku zemlje uzurpirali "teroristi" kojima pomoć u ljudstvu i naoružanju stižu iz Rusije.
Rusija insistira na tome da pregovore o miru u Ukrajini treba da vode predstavnici kijevskih vlasti sa predstavnicima vlasti u Donjecku i Lugansku, jer je reč o građanskom ratu, dok Kijev ne odustaje od teze da je na delu ruska agresija na Ukrajinu.
Iako se Ukrajina i Rusija, kao i ostale države slažu da put do rešenja sukoba vodi preko implementacije septembarskih dogovora iz Minska, druga runda razgovora kontakt grupe, koja je održana 24. decembra nije donela pomak u pregovorima, jer osim razmene zarobljenika po sistemu svi za sve, ni oko čega drugog nije postignut sporazum.
Tešku i nezahvalnu ulogu Srbije u pomenutoj krizi, američki ambasador propratio je ocenom da bi Srbija, da je mogla da predvidi ukrajinsku krizu, verovatno dvaput razmislila pre prijavljivanja za predsedavanje.
Pored konkretnog doprinosa u rešavanju ukrajinskog konflikta, pred Srbijom je i zadatak da ojača temeljnu ulogu OEBS-a i da osavremeni način delovanja organizacije u godini kada se obeležava 40. godišnjica usvajanja Helsinškog završnog akta.
|
