|
Ko bi da se dokopa vila naslednika?
izvor : evn 28.12.2014.
Od brojnih izmena Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, koje je priredila radna grupa, a koje su bile u korist građana, u konačnim izmenama dostavljenim poslanicima ostalo je samo odlaganje isplate obeštećenja za one kojima je nemoguće vratiti nekretnine u naturi!
Tako se rok za emisiju obveznica produžio do 15. decembra 2017. godine, a početak isplate do 15. decembra 2018. Povoljnije je što bi isplata trebalo da traje 12 umesto 15 godina. Produženje roka neophodno je, kažu u Agenciji za restituciju, jer je najveći broj građana zahteve za vraćanje dedovine podneo tek ove godine - više od 45.000 zahteva, od ukupno 74.000, stiglo je 2014.
Osim toga, mnogi procesi rehabilitacije, koja je uslov za restituciju, još traju, na petinu rešenja Agencije uložena je žalba, a odlučivanje drugostepenog organa traje i po devet meseci. I protiv rešenja drugostepenih organa neretko se podnose tužbe Upravnom sudu...
Ni Poreska uprava, nadležna za utvrđivanje osnovice obeštećenja, fizički ne može do 1. marta 2015. da završi procenu svih nepokretnosti koje joj je Agencija poslala. Sve ovo odugovlači postupke.
U Mreži za restituciju ipak su razočarani mnogo više jer su ostali predlozi radne grupe, koju su činili predstavnici ministarstava pravde, poljoprivrede, finansija, Republičkog geodetskog zavoda i stručnjaka - odbijeni. Rezultati višemesečnog rada “pali su” na prošlonedeljnom Odboru za privredu i finansije, bezmalo preko noći.
- Radna grupa je donela nacrt izmena zakona čiji je cilj bio da se olakša postupak restitucije, posebno kada je u pitanju zemljište, ali je taj nacrt odbijen na Odboru. Odbijeno je bukvalno sve osim odlaganja isplate. Izmenama se najviše protivila Uprava za poljoprivredno zemljište. Ne znamo zašto - kaže za “Novosti” Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju.
Da su izmene prošle, komasirano zemljište bilo bi, kaže, vraćeno u roku od dve-tri godine. Ovako, proces će trajati decenijama, jer sadašnji zakon predviđa da građani dostave dokumenta do kojih i Agencija jedva dolazi, a oni nikako.
U obrazloženju predloženih izmena decidno se navodi: “Najveći problem u primeni zakona odnosi se na vraćanje poljoprivrednog zemljišta koje je u međuvremenu, od oduzimanja do danas, bilo predmet ukrupnjavanja parcela - komasacije. Agencija za restituciju, da bi utvrdila koje zemljište je bilo predmet komasacije, mora da pribavi kompletne spise komasacije. Iako ih je još pre dve godine tražila po službenoj dužnosti od svih nadležniih organa, pribavila ih je samo za nekoliko opština. S obzirom da je komasacija sprovođena
nekoliko decenija unazad, a u nekim opštinama još je u toku, ove spise je gotovo nemoguće pronaći. U slučajevima kada nedostaju spisi, postupak je potpuno blokiran. Čak i u onim opštinama za koje su pribavljeni spisi neretko je teško naći parcele koje su oduzete među parcelama koje su bile predmet komasacije. One su često menjale brojeve i površine od trenutka oduzimanja do komasacije, pa se ne mogu naći pod brojevima pod kojima su oduzete.”
Zato je predloženo da država sama bira koje poljoprivredno zemljište će vratiti umesto konkretne, sporne parcele. Ovo, međutim, nije prošlo.
Nije prošao ni predlog da se starim vlasnicima i njihovim naslednicima vraćaju zgrade u koje su naknadno smeštana diplomatsko-konzularna predstavništva. Predlagač je ostavio mogućnost državine 10 godina, tokom kojih bi istekli i najduži ugovori o zakupu.
- Ne vidim koji bi drugi cilj mogao biti osim da se građanima oteža povraćaj. Zato moram da poručim svima da neće biti sprečeno vraćanje poljoprivrednog zemljišta, iako će ono biti otežano - kaže Sekulić.
Mile Antić iz Mreže za raestituciju daleko je oštriji. On kaže da sve ovo ide u korist isključivo tajkunima, a ne državi:
- Predviđene izmene bile su minimum minimuma. Mi smo premijeru pismeno predložili da se olakša proces povraćaja još 12. maja, pa je on to prosledio Agenciji za restituciju. Tako je krenula inicijativa. Iako radna grupa nije predložila potpunu supstituciju zemljišta, otvorila je put za nju, uprkos pritiscima tajkunskog lobija od početka.
Tajkunima, objašnjava, ne odgovara vraćanje zemljišta jer mogu da ga koriste besplatno ili za bagatelne iznose. Podaci koje je Mreža dobila iz Uprave za trezor pokazuju da je prosečna cena zakupa državnog zemljišta 95 evra po hektaru, dok mu je tržišna 300-500! U jednoj opštini čak oni koji plaćaju zakup dobijaju subvencije od opštine koje su za hiljadu dinara veće od cene zakupa!
Pravobranilaštvo ovo pitanje ne pokreće i ne brani državne interese, a država gubi milione od poreza. Zemljište koje je vraćeno u okolini Bačkog Petrovca, kako objašnjava Antić, vlasnici daju u zakup za po 700 evra po hektaru, a država ga je pre toga davala za 8.000 dinara. Sada ona daleko više novca dobija na ime fiskalnih prihoda. Zato državi ide u prilog da zemljište bude vraćeno u naturi.
- Što se tiče vraćanja zgrada u kojima su diplomatsko-konzularna predstavništva, reč je o desetak takvih zdanja, ne više. Zato je još neshvatljiviji otpor da ona budu restituisana. Tako sad imamo situaciju da stari vlasnici i dalje imaju trećinu zgrade u kojoj je smeštena rumunska ambasada u Beogradu, i sa toga ubiraju kiriju, dok su im dve trećine oduzete. Zašto im i to ne bi bilo vraćeno?! I zašto bi razne parazitske institucije, poput Komisije za javne politike, u Vlajkovićevoj, imale više prava da borave u vili od Mirjane Čanić Radojlović, koja je u njoj rođena i koja je potražuje?! Neki uticajni pojedinci žele opet da se dokopaju tuđih vila - ogorčen je Antić.
Po njemu, poseban problem je to što nije popisana javna svojina i što pojedine institucije odbijaju da je popišu ili vode evidenciju.
ROKOVI DOSPEĆA
Za obeštećenje će biti odvojen iznos od dve milijarde evra, uz pripadajuće kamate za sve korisnike od dva odsto, obračunate od 15. decembra 2017. do rokova dospeća obveznica, osim za vlasnike starije od 65 godina. Za njih će rok dospeća biti 10 godina, a za vlasnike oduzete imovine starije od 70 godina obveznice dospevaju u roku od pet godina. Ukupno obeštećenje po vlasniku oduzete imovine može biti najviše pola miliona evra.
OBAVESTILI EVROPU
U Rezoluciji Evropskog parlamenta o Srbiji iz aprila 2013. podržava se restitucija imovine u naturi gde god je to moguće. U izveštaju Specijalnog izvestioca za Srbiju iz januara prošle godine predlaže se usvajanje izmena Zakona o restituciji kako bi se uklonile sve prepreke za vraćanje imovine u naturi. Upravo zbog toga, Mreža za restituciju obavestila je i EU i Svetsku banku o najnovijim dešavanjima.
|
